Savez Srba u Austriji demantuje Ministarstvo dijaspore Srbije da će od austrijskih vlasti zatražiti status nacionalne manjine.
Savez Srba u Austriji, krovna organizacija srpskih klubova u ovoj zemlji, iznenađen je saopštenjem Ministarstva za dijasporu Srbije, u kome se navodi da je taj Savez zatražio od austrijskih vlasti status nacionalne manjine za oko 300.000 Srba koji žive u "alpskoj republici".
Savez Srba nije zvanično podneo nikakav zahtev da srpska zajednica u ovoj državi dobije status nacionalne manjine, izjavio je Tanjugu predsednik te organizacije Dragiša Vasiljević, dodavši da je iznenađen jučerašnjim saopštenjem Ministastva za dijasporu.
"Koliko znam, ni moje saradnike, ni mene, niko nije konsultovao, niti bilo šta pitao u vezi sa podnošenjem zahteva za dobijanje statusa nacionalne manjine", rekao je Vasiljević.
"Zaista ne znam ko je to mogao da uradi, odnosno kako je Ministarstvo mimo prethodnih konsultacija sa nama i drugim srpskim predstvnicima u Austriji, pre svega crkvom, izdalo saopštenje u kome stoji da je srpska zajednica podnela zahtev da se dobije status nacionalne manjine. Razgovarao sam sa saradnicima i odlučili smo da u ponedeljak iznesemo stav Saveza tim povodom", dodao je on.
Ideja o podnošenju zahteva za dobijanje statusa nacionalne manjine potekla je, pre nekoliko godina, od nekadašnjeg predsednika Saveza Mališe Ilića. Brojni problemi koji opterećuju Savez pogotovo posle iznenadne smrti Ilića prošle godine potisnuli su ovu temu u drugi plan.
Ovo pitanje u poslednjih nekoliko sednica nije uopšte bilo na dnevnom redu niti je bilo razgovora o tome sa Ministrastvom za dijaposru ili crkvom.
"Naša zajednica u Austriji bez sumnje zaslužuje da dobije status nacionalne manjine. Ispunjavamo sve uslove, počev od brojnosti, koja je najvažniji uslov. Međutim, to ne može sam Savez Srba da uradi. To je ozbiljna tema i zahteva da se svi naši relevantni činioci, pogotovo ovde u Austriji, uključe u dogovor sa Ministarstvom za dijasporu. Utoliko i čudi ovakav potez institucije iz matice", zaključio je Vasiljević.
Za dobijanje statusa nacionalne manjine, prema Ustavu Austrije, potrebno je da zajednica koja to želi može da dokaže prisustvo od 150 godina jedne svoje institucije u ovoj zemlji.
Srbi su ove godine ispunili ovaj uslov, pošto je Crkvena opština Srpske pravoslavne crkve ove godine napunila 150 godina postojanja.
Međutim, na austrijskoj strani ne postoji spremnost da Srbima, koji su u ovu zemlju došli većinom krajem šezdesetih godina prošlog veka, kao "gastarbajteri", odobri ovaj status.
Austrijanci na drugačiji način tumače svoj Ustav i smatraju da na status nacionalne manjine imaju pravo samo autohtoni narodi, koji vekovima žive na teritoriji Austrije, kao što su koruški Slovenci ili gradišćanski Hrvati.
Ali i prema tim manjinama se ne poštuje Ustav u potpunosti, zbog čega već godinama postoji spor između Ljubljane i Beča, jer vlasti u austrijskoj pokrajini Koruška nisu bile spremne da dozvole dvojezične table.
(Tanjug)
Savez Srba nije zvanično podneo nikakav zahtev da srpska zajednica u ovoj državi dobije status nacionalne manjine, izjavio je Tanjugu predsednik te organizacije Dragiša Vasiljević, dodavši da je iznenađen jučerašnjim saopštenjem Ministastva za dijasporu.
"Koliko znam, ni moje saradnike, ni mene, niko nije konsultovao, niti bilo šta pitao u vezi sa podnošenjem zahteva za dobijanje statusa nacionalne manjine", rekao je Vasiljević.
"Zaista ne znam ko je to mogao da uradi, odnosno kako je Ministarstvo mimo prethodnih konsultacija sa nama i drugim srpskim predstvnicima u Austriji, pre svega crkvom, izdalo saopštenje u kome stoji da je srpska zajednica podnela zahtev da se dobije status nacionalne manjine. Razgovarao sam sa saradnicima i odlučili smo da u ponedeljak iznesemo stav Saveza tim povodom", dodao je on.
Ideja o podnošenju zahteva za dobijanje statusa nacionalne manjine potekla je, pre nekoliko godina, od nekadašnjeg predsednika Saveza Mališe Ilića. Brojni problemi koji opterećuju Savez pogotovo posle iznenadne smrti Ilića prošle godine potisnuli su ovu temu u drugi plan.
Ovo pitanje u poslednjih nekoliko sednica nije uopšte bilo na dnevnom redu niti je bilo razgovora o tome sa Ministrastvom za dijaposru ili crkvom.
"Naša zajednica u Austriji bez sumnje zaslužuje da dobije status nacionalne manjine. Ispunjavamo sve uslove, počev od brojnosti, koja je najvažniji uslov. Međutim, to ne može sam Savez Srba da uradi. To je ozbiljna tema i zahteva da se svi naši relevantni činioci, pogotovo ovde u Austriji, uključe u dogovor sa Ministarstvom za dijasporu. Utoliko i čudi ovakav potez institucije iz matice", zaključio je Vasiljević.
Za dobijanje statusa nacionalne manjine, prema Ustavu Austrije, potrebno je da zajednica koja to želi može da dokaže prisustvo od 150 godina jedne svoje institucije u ovoj zemlji.
Srbi su ove godine ispunili ovaj uslov, pošto je Crkvena opština Srpske pravoslavne crkve ove godine napunila 150 godina postojanja.
Međutim, na austrijskoj strani ne postoji spremnost da Srbima, koji su u ovu zemlju došli većinom krajem šezdesetih godina prošlog veka, kao "gastarbajteri", odobri ovaj status.
Austrijanci na drugačiji način tumače svoj Ustav i smatraju da na status nacionalne manjine imaju pravo samo autohtoni narodi, koji vekovima žive na teritoriji Austrije, kao što su koruški Slovenci ili gradišćanski Hrvati.
Ali i prema tim manjinama se ne poštuje Ustav u potpunosti, zbog čega već godinama postoji spor između Ljubljane i Beča, jer vlasti u austrijskoj pokrajini Koruška nisu bile spremne da dozvole dvojezične table.
(Tanjug)
