"JEVREJI SU NAM UZELI KUĆU, A UGOSTILI SMO IH!" Otac manekenki Hadid o UŽASU u Palestini - postali smo IZBEGLICE u trenu

Mohamed Hadid, otac svetski poznatih palestinsko-američkih manekenki Bele i Điđi Hadid, izjavio je da ga je proterivanje palestinskih civila na jug Pojasa Gaze zbog izraelske okupacije podsetilo na iskustvo njegove majke od pre 75 godina. Hadid je imao samo devet dana kada su njegovu porodicu iz kuće izbacile dve jevrejske porodice koje su prethodno ugostili nakon što su pobegle iz Evrope posle Drugog svetskog rata. Ovaj biznismen poreklom iz Palestine ispričao je za Anadoliju da su ga najnoviji prizori iz Gaze podsetili na ono što je njegova majka doživela pre 75 godina, kada je njihova porodica preko noći postala izbeglička porodica bez vlastitog doma. 

Istakao je da je rođen upravo u Nazarethu, koji se nalazi na severu Palestine, 1948. godine kada je počeo prvi izraelsko-palestinski rat. U to vreme su, kako je rekao, jevrejske grupe počele da otimaju zemlju Palestinaca, a njegova porodica je bila u Nazarethu, daleko od kuće u Safadu u kojoj su i dalje živele jevrejske porodice koje su ugostili.

Njegova porodica mu je kasnije ispričala šta se dešavalo tih dana u Palestini dok je on još bio beba. "Kada sam imao samo devet dana, majka se vratila u našu kuću u Safadu, vodeći sa sobom i moju dvogodišnju sestru. Safad su tada skoro okupirali Jevreji koji su se tamo zadesili. Moj otac, profesor na Univerzitetu u Haifi takođe nije bio kod kuće. Kada smo došli do kuće koja je pripadala mojoj porodici, nisu nas pustili unutra", priča Mohamed Hadid. 

Preko noći postali izbeglice

Istakao je da je ​​​​​​njegova majka Khairiah Hadid, kada je shvatila da su postali izbeglice, htela da uzme ćebad iz kuće kako njenoj deci ne bi bilo hladno, ali joj jevrejska porodica to nije dozvolila. Dodao je kako njegovoj majci nije bilo dozvoljeno da uzme čak ni porodični album koji je bio u kući. Mohamed je istakao da su ga sadašnje scene civila koji beže od izraelskih napada u Gazi podsetile na ono što mu je majka pričala o izbeglištvu iz Palestine u Siriju zajedno s decom. 

Kako je kazao, sve to ga je podsetilo na majčine priče o danonoćnim lutanjima po planinama pešice te o konačnom dolasku u izbeglički kamp u Siriji posle nekoliko dana mučnog putovanja. S njegovim ocem su se sreli u kampu tek nakon nekoliko dana. "Ne sećam se ničega iz tog doba jer sam imao samo devet dana. Ali ono što sam video na televiziji duboko me je pogodilo i tek sada sam shvatio kroz kakvu borbu i poteškoće je prolazila moja majka kada me nosila do izbegličkog kampa", kazao je Hadid.

Pretnje smrću

Podsetio je da njegove svetski poznate ćerke, manekenke Bela i Điđi Hadid, dele objave na društvenim mrežama kako bi skrenule pažnju na civilne žrtve izraelskih napada na Pojas Gaze. "Moja deca slede svoje misli i pišu o onome što se dešava ljudima u svetu. Oduvek su bile zainteresovane za humanitarna dešavanja. Pošto sam ja Palestinac, jednim delom i one su Palestinke. Ovo svakako kod njih izaziva prirodno interesovanje za ovu temu", ističe Hadid.

Napomenuo je da su nakon izraelskih napada na Gazu porasle i kritike i pretnje prema njegovoj porodici. "Dobijamo mnogo pretnji. Primam mnogo poruka mržnje putem elektronske pošte. Moj i broj telefona mojih ćerki dele na internetu. Dobili smo mnoge pozive, od pretnji smrću do napada. Morali smo da promenimo brojeve telefona", kaže Mohamed Hadid, koji živi u Sjedinjenim Američkim Državama. 

Izvor antisemitizma je Zapad

Prema njegovom uverenju, antisemitizam je nešto što je nastalo u Evropi. "Ovo se dogodilo u istočnoj Evropi i na Zapadu, upravo protiv naroda iz našeg regiona. Ali, ja ne mogu biti antisemit jer i ja sam semitskog porekla. Dolazim s područja gde je rođen Isa (Isus, op.a.). Ne mogu biti protiv samog sebe, zar ne", upitao se ovaj Palestinac. 

Najveća bol na svetu

Naglasio je da je najveća bol na svetu kada se ljudi ne mogu vratiti u zemlju gde su rođeni, živi pa čak ni mrtvi. Kako je kazao, tri najbolnija događaja u njegovom životu su što nije mogao da ispuni želju njegove majke, oca i nane da budu sahranjeni u zemlji gde su rođeni i odrasli. "Neka niko više ne doživi bol da se ne može vratiti, živ ili mrtav, u zemlju u kojoj je rođen i odrastao", poručio je Hadid. 

Prisetio se potom kako su godinama živeli u različitim zemljama kao izbeglice nakon što su ih jevrejski doseljenici proterali iz Palestine. Neko vreme je, veli, s porodicom živeo na grčkom ostrvu Rodos, prisjećajući se da njegova nana, koja je tamo preminula, nije mogla da bude sahranjena u Palestini.

Istakao je da je sahranjena na groblju pored džamije koju su izgradili njegovi rođaci na Rodosu. "To je bilo najbliže moguće mesto Palestini”, kazao je 75-godišnji Mohamed Hadid, dodajući da su njegove roditelje morali da sahrane u Americi: "I ja bih voleo da budem sahranjen u zemlji gde sam rođen."

BONUS VIDEO:

 (N1info.ba/MONDO/J.D.)