Prošlo je već četiri godine od prethodnog samita EU i Kine održanog aprila 2019. godine u Briselu.
Glavni razlog za toliku pauzu je bila pandemija COVID-a 19, a verovatno je bilo i drugih. Danas se Kina nalazi na prvom mestu po trgovinskoj razmeni sa EU (uzela je nedavno primat SAD-u). Prema statistikama Evropske unije 2023. godine razmena u trgovini iznosila je preko 900 milijardi evra! Moramo razumeti da se to dešava u vreme izuzetnih svetskih turbulencija i užasnih žrtava u ratovima Rusije i Ukrajine i Izraela i Palestinaca. Raste, međutim, trgovina Kine sa zapadnim zemljama (trgovina sa SAD je prošle godine dostigla 690 milijardi dolara (SAD). Kao da na trgovinu ništa ne može uticati! Svakako da je dobro što SAD i dalje posluju sa svojim "rivalima", pa i sa "neprijateljima".
Važno je, ovom prilikom, podsetiti se da je Kina 2021. godine krenula sa Inicijativom o globalnom razvoju ( vodeći odgovorno računa i o drugim zemljama), već sledeće 2022. lansirala je globalnu bezbednosnu inicijativu, a ove godine globalnu civilizacijsku inicijativu. Kada se ima u vidu da od 2013. godine stalno raste vizionarski projekat kineskog predsednika Si Đinpinga (već je preko 150 država potpisalo sa kineskom vladom sporazume o priključenju "Pojasu i putu"). Kada se tome doda da je mnogoljudna Kina rešila pitanje siromaštva u sopstvenoj zemlji, da se stalno razvija i da umnogome predstavlja motor privrednog razvoja sveta, jasno je da će Evropska unija (jedan od ekonomskih centara sveta) imati o čemu da raspravlja sa kineskim liderima na njihovom predstojećem samitu u Pekingu.
Takodje, nije bez važnosti da praktično nema značajnijeg evropskog lidera da nije odlazio na razgovore u Kinu. Nemački predsednik je bio u Kini u novembru prošle godine, kao prvi evropski lider, svega nekoliko dana posle završetka 20. Kongresa Komunističke partije Kine. Francuski predsednik Makron posetio je Peking, aprila ove godine, zajedno sa Ursulom fon der Lajen, predsednicom Komisije EU. Peking su posećivali i španski premijer Sančez, italijanska predsednica vlade, Meloni , (bila je i u Srbiji prekjuče) i mnogi, mnogi drugi. I sadašnji kineski ministar inostranih poslova, Vang Ji, bio je ove godine u posetama evropskim metropolama (Pariz, Rim, Minhen, ali i Budimpešta, sa posetom Moskvi na samom kraju, što je bilo zgodno za sumiranje rezultata). Kineski premijer Li Ćijang bio je u junu u zvaničnim posetama Nemačkoj i Francuskoj. Ako se svemu tome doda da je predsednik Kine i generalni sekretar njene KP, Si Đinping, bio u poseti predsedniku Rusije, Vladimiru Putinu, u martu, kao i da se prošlog meseca sreo u San Francisku sa predsednikom SAD-a, Džozefom Bajdenom (na marginama APEK skupa), onda je jasna uloga koju danas ima Kina. Nije zato uopšte čudno da najviši predstavnici Evropske unije, na čelu sa predsednikom Saveta, Šarl Mišelom i predsednicom Komisije, Ursulom fon der Lajen, idu za dan-dva u Peking.
Šta se sve očekuje od njihove posete? Smatram da već njihov dolazak mnogo govori u prilog neophodnosti daljeg privrednog povezivanja u svetu. To je, jednostavno, nezaustavljivo. Bez obzira na političke razlike, posebno u vezi rata u Ukrajini i odnosa prema Rusiji, saradnja je jedini mogući izlaz za čovečanstvo. To naročito znaju Kinezi. Pa i propagiraju ovu filozofiju i politiku, koje svesrdno podržava mnogo više od 80% čovečanstva.
Sigurno je da će najviši predstavnici Kine naglašavati stratešku autonomiju Evropske unije. Uostalom, to je, koliko se sećamo, i Makronova ideja. Ovo kinesko nastojanje preporučljivo je i insistira na raznolikosti i , samim tim, na demokratiji (po mom dubokom uverenju).
Takođe, često se spominje da će najviši zvaničnici Evropske unije u Pekingu tražiti od Kine da utiče na Rusiju da prekine sa borbenim dejstvima u Ukrajini. Čvrsto mislim da od toga neće biti ništa, jer se i Kina svim silama zalaže za multipolarnost u svetu. S pravom se smatra da je vreme monopola samo jedne sile odavno prošlo. Samo treba vremena da to svi uvide.
Priča se i da je u EU dogovoreno da se na samitu u Pekingu "pripreti" sankcijama onim kineskim firmama (njih više od deset) koje posluju sa ruskom državom, posebno u odbrambenom sektoru. Ne verujem da će i ovo, ako do toga uopšte dođe, biti uslišeno. Kina ima punu samostalnost odlučivanja, stratešku nezavisnost i svoje izbore, ma koliko važila za pragmatičnu stranu.
Sreća je da kineski razvoj nije zasnovan na stranim direktnim investicijama! SAD su, doznajemo, povukle preko 75% svojih investicija iz Kine, ali su zato znatno uvećana ulaganja Evropske unije (preko 90%!). Treba znati da naglo smanjenje američkih investicija ne šteti samo Kini, već i Evropskoj uniji.
Verovatno će se na samitu Kine sa EU u Pekingu (biće prisutan i Žozep Borelj) razgovarati i o situaciji na Bliskom istoku (Kina je, kao predsedavajući u SB UN već izašla sa svojim predlozima rešenja, koje podrazumeva i stvaranje palestinske države), o odnosima u vezi Tajvana, ali i o neravnoteži u trgovini EU sa Kinom (veliki je suficit na kineskoj strani). Sigurno je da će biti reči i o klimatskim promenama i geopolitici, naročito o tekućim potresima i promenama.
Najvažnije je da se očuvaju i zaštite lanci snabdevanja između EU i Kine. Veoma je dobro i to što EU uvozi rusko žito. I to nas utvrđuje u stavu da bez normalne saradnje nema budućnosti. Peking čini gest dobre volje time što uvodi eksperimentalni bezvizni režim sa Nemačkom, Francuskom, Italijom, Španijom i Holandijom. Dakle, nikakvo "razdvajanje" (de-coupling) ne bi smelo da dođe u obzir. Bitno je da jačaju veze Kine i EU i da se proširuje njihova saradnja. Sav smisao leži u tome, a ne u dominaciji.
Autor: Ivan Mrkić, bivši ministar spoljnih poslova Srbije
Kineska medijska grupa
