Telo još jedne žrtve pronađeno je danas popodne u oblasti zagađenoj crvenim muljem u gradu Devečer, čime je broj mrtvih u toj ekološkoj katastrofi u Mađarskoj povećan na sedam.
U ranijim izveštajima je navedeno da je toksični crveni mulj, koji se pre četiri dana izlio iz fabrike za preradu aluminijuma "MAL" na zapadu Mađarske, usmrtio petoro ljudi i da se troje vodi kao nestalo, dok je najmanje 150 zadobilo opekotine.
Prioritet Mađarske je da zadrži otrovni mulj unutar svoje teritorije i da posipanjem gipsa lokalizuje blato u koritu reke Markal, kako bi sprečila njegovo ulivanje u Dunav, saopštilo je danas ministarstvo nadležno za poslove životne sredine Mađarske.
U oblasti koja je izvor zagađenja, crveno blato je pokrilo oko 800 hektara i ono bi moglo biti neutralizovano posipanjem gipsa iz poljoprivredne avijacije.
Posle posipanja gipsa, uslediće uklanjanje oko dva centimetra zagađene zemlje, kako bi se zaštitili izvori vode i kako bi se zaustavilo širenje crvenog blata, dodaje se u saopštenju.
Izmeren nivo PH u Dunavu kod Komaroma, 80 kilometara zapadno od Budimpešte, iznosio je 8,4, rekao je mađarski zvaničnik koji prati nivo alkalnosti vode.
On je dodao da je izmereni nivo blago povišen u odnosu na normalu i da više nema negativne posledice na ekosistem. Ekološka organizacija Grinpis, mešutim, iz Beča upozorava da situacija nije nimalo bezazlena i da su izlivene količine arsena, žive i hroma mnogo veće nego što se prvobitno predpostavljalo.
Iako mađarski stručnjaci procenjuju da će posledice povišene alkalnosti biti kratkotrajne, stepen zagađenosti teškim metalima, posebno hromom, tek treba da se utvrdi.
Mađarske vlasti sinoć su drenirale jezero u opštini Kolontara, koja je najviše pogođena zagađenjem. Jezero je nastalo nakon probijanja nasipa u fabrici aluminijuma 4. oktobra. Uzrok uzlivanja vode još nije utvrđen.
Potok Torna i rečica Marcal su, nasuprot tome, potpuno mrtvi i sada se nadležni bore da se spreči dalje zagađenje Rabe, Mošoni-Dunava i samog Dunava.
Na ušću Rabe u Dunav izmerena je pH vrednost od 9,1, što je mnogo manje od onih 13,5 registrovanih u Torni, a da bi se otklonila svaka opasnost po biljni i životinjski svet u pomenutim vodotokovima potrebno je da količina baza buda niža od osam.
Predstavnik Svetskog fonda za živi svet (WWF - World Wildlife Fund) u Mađarskoj Gabor Figecki izjavio je danas da će se i Marcal sam od sebe oporaviti, ali da je za to potrebno pet do osam godina.
"Marcal će uspeti da se regeneriše, kao što je to učinila i Tisa kada je u nju dospeo cijan iz jednog rudnika zlata u Rumuniji", dodao je on.
Za Figeckog je problematičnija eventualna zamena zemljišta na nekih 800 hektara, jer takvi poduhvati u Mađarskoj još nisu rađeni.
"Problem je i gde ostaviti zagađenu zemlju, na kojoj, ako bi ostala tu gde jeste, ne bi moglo ništa da se uzgaja punih 30 godina", rekao je stručnjak.
U ugroženim naseljima je nastavljano čišćenje ulica, mada se najniži delovi Kolontara, najverovatnije, neće moći obnoviti, već je potrebno izgraditi kuće na nekom drugom mestu. Sličnih, mada nešto manjih, problema imaju i žitelji Devečera.
U Kolontaru se još uvek traga za tri nestale osobe, a broj povređenih se popeo na oko 150. Četiri meštana su, da podsetimo, izgubila život u lavini mulja, od kojih su dvoje deca.
U međuvremenu je nastavljena istraga o uzrocima katastrofe bez presedana. Sumnja se da su rukovodioci Mađarskog kombinata za preradu i prodaju aluminijuma "MAL" odgovorni zbog pucanja zemljane brane otvorenog rezervoara otpadaka, u kojima ima i teških metala.
Većinski vlasnik MAL-a Lajoš Tolnai je od ministra unutrašnjih poslova Šandora Pintera zatražio dozvolu da se proizvodnja ponovo pokrene, kako bi firma bila u stanju da postepeno nadoknađuje štetu, koja je već dostigla blizu dve milijarde forinti, ili više od osam miliona evra.
Fabrika aluminijuma kod Ajke, u županiji Vesprem, osnovana je 1963. godine pod imenom Mađarski aluminijumski trust (MAT), koji je 1991. godine pretvoren u akcionarsko društvo "Hungalu mađarski aluminijum".
Tokom procesa privatizacije firma je menjala vlasnike, u nju je ušao nemački i slovenački kapital i delatnost je proširena. MAL je, tako, pored ostalog, kupio značajne pakete akcija u rudnicima boksita u Jajcu i Nikšiću, a aluminujum se proizvodio ne samo od kupljene rude, već i od sekundarnih sirovina. Tri četvrtine aluminijumskih odlivaka je išlo za izvoz.
Vlasti se nadaju da će do ponedeljka završiti čišćenje zagađenih oblasti Kolontar i Devečer.
U jučerašnjem saopštenju ministarstva spoljnih poslova navodi se da je prioritet Mađarske da se zagađanje zadrži na mađarskoj teritoriji.
Crveni mulj prekrio je oko 800 hektara u Kolontaru i Devečeru i biće nautralisan iz vazduha, posle čega će dva centimetra zagađenog zemljišta biti uklonjeno, kako bi se sprečilo da ga vetar dodatno proširi, navodi se u saopštenju.
Evropska komisija izrazila je juče spremnost da pomogne Mađarskoj ili eventualno nekoj drugoj zemlji u saniranju posledica izlivanja mulja.
Prema procenama, Mađarskoj će biti potrebno najmanje godinu dana da otkloni štetu što će je koštati na desetine miliona dolara.
Zatrovani crveni mulj, izliven pre pet dana iz deponije fabrike aluminijuma kod Ajke, mogao bi izazvati teže posledice nego što se prvobitno pretpostavljalo, upozorila je danas u Beču nevladina ekološka organizacija „Grinpis".Prioritet Mađarske je da zadrži otrovni mulj unutar svoje teritorije i da posipanjem gipsa lokalizuje blato u koritu reke Markal, kako bi sprečila njegovo ulivanje u Dunav, saopštilo je danas ministarstvo nadležno za poslove životne sredine Mađarske.
U oblasti koja je izvor zagađenja, crveno blato je pokrilo oko 800 hektara i ono bi moglo biti neutralizovano posipanjem gipsa iz poljoprivredne avijacije.
Posle posipanja gipsa, uslediće uklanjanje oko dva centimetra zagađene zemlje, kako bi se zaštitili izvori vode i kako bi se zaustavilo širenje crvenog blata, dodaje se u saopštenju.
Izmeren nivo PH u Dunavu kod Komaroma, 80 kilometara zapadno od Budimpešte, iznosio je 8,4, rekao je mađarski zvaničnik koji prati nivo alkalnosti vode.
On je dodao da je izmereni nivo blago povišen u odnosu na normalu i da više nema negativne posledice na ekosistem. Ekološka organizacija Grinpis, mešutim, iz Beča upozorava da situacija nije nimalo bezazlena i da su izlivene količine arsena, žive i hroma mnogo veće nego što se prvobitno predpostavljalo.
Iako mađarski stručnjaci procenjuju da će posledice povišene alkalnosti biti kratkotrajne, stepen zagađenosti teškim metalima, posebno hromom, tek treba da se utvrdi.
Mađarske vlasti sinoć su drenirale jezero u opštini Kolontara, koja je najviše pogođena zagađenjem. Jezero je nastalo nakon probijanja nasipa u fabrici aluminijuma 4. oktobra. Uzrok uzlivanja vode još nije utvrđen.
Potok Torna i rečica Marcal su, nasuprot tome, potpuno mrtvi i sada se nadležni bore da se spreči dalje zagađenje Rabe, Mošoni-Dunava i samog Dunava.
Na ušću Rabe u Dunav izmerena je pH vrednost od 9,1, što je mnogo manje od onih 13,5 registrovanih u Torni, a da bi se otklonila svaka opasnost po biljni i životinjski svet u pomenutim vodotokovima potrebno je da količina baza buda niža od osam.
Predstavnik Svetskog fonda za živi svet (WWF - World Wildlife Fund) u Mađarskoj Gabor Figecki izjavio je danas da će se i Marcal sam od sebe oporaviti, ali da je za to potrebno pet do osam godina.
"Marcal će uspeti da se regeneriše, kao što je to učinila i Tisa kada je u nju dospeo cijan iz jednog rudnika zlata u Rumuniji", dodao je on.
Za Figeckog je problematičnija eventualna zamena zemljišta na nekih 800 hektara, jer takvi poduhvati u Mađarskoj još nisu rađeni.
"Problem je i gde ostaviti zagađenu zemlju, na kojoj, ako bi ostala tu gde jeste, ne bi moglo ništa da se uzgaja punih 30 godina", rekao je stručnjak.
U ugroženim naseljima je nastavljano čišćenje ulica, mada se najniži delovi Kolontara, najverovatnije, neće moći obnoviti, već je potrebno izgraditi kuće na nekom drugom mestu. Sličnih, mada nešto manjih, problema imaju i žitelji Devečera.
U Kolontaru se još uvek traga za tri nestale osobe, a broj povređenih se popeo na oko 150. Četiri meštana su, da podsetimo, izgubila život u lavini mulja, od kojih su dvoje deca.
U međuvremenu je nastavljena istraga o uzrocima katastrofe bez presedana. Sumnja se da su rukovodioci Mađarskog kombinata za preradu i prodaju aluminijuma "MAL" odgovorni zbog pucanja zemljane brane otvorenog rezervoara otpadaka, u kojima ima i teških metala.
Većinski vlasnik MAL-a Lajoš Tolnai je od ministra unutrašnjih poslova Šandora Pintera zatražio dozvolu da se proizvodnja ponovo pokrene, kako bi firma bila u stanju da postepeno nadoknađuje štetu, koja je već dostigla blizu dve milijarde forinti, ili više od osam miliona evra.
Fabrika aluminijuma kod Ajke, u županiji Vesprem, osnovana je 1963. godine pod imenom Mađarski aluminijumski trust (MAT), koji je 1991. godine pretvoren u akcionarsko društvo "Hungalu mađarski aluminijum".
Tokom procesa privatizacije firma je menjala vlasnike, u nju je ušao nemački i slovenački kapital i delatnost je proširena. MAL je, tako, pored ostalog, kupio značajne pakete akcija u rudnicima boksita u Jajcu i Nikšiću, a aluminujum se proizvodio ne samo od kupljene rude, već i od sekundarnih sirovina. Tri četvrtine aluminijumskih odlivaka je išlo za izvoz.
Vlasti se nadaju da će do ponedeljka završiti čišćenje zagađenih oblasti Kolontar i Devečer.
U jučerašnjem saopštenju ministarstva spoljnih poslova navodi se da je prioritet Mađarske da se zagađanje zadrži na mađarskoj teritoriji.
Crveni mulj prekrio je oko 800 hektara u Kolontaru i Devečeru i biće nautralisan iz vazduha, posle čega će dva centimetra zagađenog zemljišta biti uklonjeno, kako bi se sprečilo da ga vetar dodatno proširi, navodi se u saopštenju.
Evropska komisija izrazila je juče spremnost da pomogne Mađarskoj ili eventualno nekoj drugoj zemlji u saniranju posledica izlivanja mulja.
Prema procenama, Mađarskoj će biti potrebno najmanje godinu dana da otkloni štetu što će je koštati na desetine miliona dolara.
Grinpis: U opasnosti pijaća voda velikog regiona
Samo količina arsena koji se izlio sa crvenim muljem je duplo veća od očekivane, rekao je hemičar „Grinpis-a" Hervig Šuster na konferenciji za štampu pozivajući se na merenja zaštitnika životne sredine, koja su analizirana u laboratorijama u Beču i Budimpešti.
On strahuje takođe i od veće vrednosti žive, dok vrednosti hroma ostaju u očekivanom nivou.
Prema rečima Šustera za strahovati je da će pogođene teritorije ostati nenastanjene više godina.
Istovremeno Šuster je uputio reči kritike mađarskoj vladi ističući da se čudi što ti rezultati nisu objavljeni.
Vrednosti koje su ustanovljene prilikom analize u bečkoj laboratoriji su 110 miligrama arsena po kilogramu suve mase, 600 miligrama hroma i 1,3 miligrama žive.
Procenjeno na čitavu količinu zatrovanog mulja koji je iscureo to znači 50 tona arsena, 300 tona hroma i pola tone žive. To su, kako je naglasio, samo oprezne procene.
I kontrolne analize u Budimpešti su dale slične vrednosti, tako da se greška može isključiti.
Arsen najviše zadaje brige ekolozima, jer je ta supstanca dobro rastvorljiva u vodi. Dok ph-vrednost mulja bude u bazičnom nivou od 13 do 14 većina metala ostaje u ovom muljavom obliku, ali ako vrednost padne, na primer, nakon što se pomeša sa kišnicom ili podzemnim vodama, štetne materije bi bile oslobođene. Analiza mađarske „Balint" laboratorije ukazuje da je taj proces već u toku, ukazuju iz „Grinpis-a".
"Postoji opasnost da arsen dospe u pijeću vodu velikog regiona", upozorio je Šuster dodajući da bi to značilo da ta voda više ne bi bila upotrebljiva.
Živa, kako je istakao, mogla bi da uđe u lanac ishrane, preko riba, pa bi to moglo da dovede do oštećenja nervnog sistema kod ljudi koji budu jeli riblje meso.
Tadić:Pratimo situaciju, svi angažovani na zaštiti
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da su sve nadležne strukture angažovane na praćenju kvaliteta vode Dunava i merama zaštite od zagađenja koje iz Mađarske dolazi u našu zemlju i najavio da će tokom dana razgovarati sa državnim vrhom Mađarske i Hrvatske.
"Činimo sve što je u našoj moći da zaštitimo naše građane i zemlju, prirodni ambijent, Dunav i Podunavlje od zagajdenja koje dolazi iz Mađarske", rekao je Tadić novinarima na poligionu "Pasuljanske livade" kraj Ćuprije.
On je istakao da nadležni u našoj zemlji stalno prate kvalitet vode Dunava i da su u stalnoj komunikaciji sa institucijama mađarske i EU.
"Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova je u punoj pripravnosti, istakao je predsednik Srbije.
On je rekao i da će kasnije danas o tom pitanju razgovarati i sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem i predsednikom i premijerom Mađarske.
Tadić je istakao i da je poslednji ekološki akcident koji se dogodio u Mađarskoj upozorenje i za naše privredne subjekte da vode računa o zaštiti životne sredine.
Glavni talas Dunava sa opasnim materijama u Srbiju će stići u ponedeljak, ali malo je verovatno da će količina opasnih materija biti tolika da ugroži životnu sredinu, izjavio je ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić.
Dulić je na današnjoj sednici Odbora Skupštine Srbije za zaštitu životne sredine rekao da Dunav u Srbiji trenutno nije zagađen i da se stalno analizira voda iz te reke.
"U slučaju da količina opasnih materija dovede do pomora ribe naše službe su spremne da tu ribu pokupe i unište", rekao je Dulić i pozvao građane da uginulu ribu ne koriste ni za opstvenu ni za stočnu ishranu.
Dulić je rekao da je "najmanje verovatna opasnost" da količina opasnih materija bude tolika da primora vlasti da isključe vodovodnu mrežu.
"I u tom slučaju smo spremni da stanovništvo sanbdevamo vodom dok taj talas ne prođe", naglasio je ministar.
(agencije/MONDO)
