U zgradi Fakulteta umetnosti Karlovog univerziteta, u Pragu, se pre sedam dana dogodila masovna pucnjava kada je jedan od studenata ubio 14 ljudi i ranio 25 drugih. Svetski mediji su pomno pratili dešavanja u Češkoj - zemlji koja je istog dana proglasila dan žalosti nakon nezapamćene tragedije.
Neverica, tuga i bol su se razlili po Češkoj, a kako ekskluzivno za Mondo priča Jakob Veizman (25), student koji se tog dana nalazio na fakultetu - nije mogao da ostane u Pragu, te je odlučio da se na neko vreme skloni i pronađe mir, koji je tog dana izgubio.
Magistar žurnalistike na univerzitetu, sada student na drugoj godini master studija balkanologije kaže da ne zna kakvo je raspoloženje na ulicama Praga, sedmog dana nakon slučaja koji je pomračio grad.
"Da vam budem iskren, ne znam. Iz Praga sam otišao što pre. Bilo mi je teško da ostanem tamo, a želeo sam da provedem praznike negde drugde, i drago mi je što sam za sada daleko od Praga, kako se ne bih prisećao pucnjave...", započinje svoju ispovest za Mondo dvadesetpetogodišnji Jakob Veizman.
Poslednji dani 2023. godine su tekli uobičajeno, a 21. decembra niko nije slutio da će se dogoditi nešto što će zaustaviti svakidašnji tok praških dešavanja. "Probudio sam se u četvrtak ujutro i tog dana sam imao dva ispita iz različitih jezika. Ujutru sam išao na prvi ispit (češki), a onda sam otišao u biblioteku da učim za drugi (albanski). Otišao sam na fakultet u 13.30 da ručam i da se još malo pripremim za ispit čiji početak je bio predviđen u 14.20. Popeo sam se na četvrti sprat, u malu učionicu, u kojoj smo bili samo moja profesorka i ja. Nakon otprilike 15 minuta čuo sam veoma čudne, glasne zvukove koji su dolazili iz unutrašnjosti fakulteta", priseća se Veizmen.
"Sedeo sam za stolom, polagao ispit, pitao sam profesorku da li je čula zvukove i šta bi to moglo biti? Rekla je da verovatno dolaze od spolja, imajući u vidu da su ulice uglavnom pune turista", objašnjava mladi student.
Međutim, u trenucima koji su usledili, zvuk pucnjave praćen vriskom je odao utisak da se u holu fakulteta događa nešto daleko od uobičajenog. "Nakon nekoliko minuta, pucnji i vriska su počeli da se čuju sve jasnije i bliže. Pokušali smo da vidimo na internetu da li se nešto dešava. Moja profesorka je iz predostrožnosti probala da zaključa vrata, ali nije uspela. Nekoliko minuta kasnije strelac je bio na našem spratu i ja sam od profesorke tražio ključeve i konačno zaključao vrata. Odmah sam počeo da pravim barikadu u slučaju da naoružana osoba nađe drugi način da otvori vrata. Iskoristili smo sve što je bilo u učionici i onda se sakrili ispod stola", prepričava dramatične trenutke mladić.
Zatim počinje agonija i neizvesnost u satu koji predstoji pred zatočenom profesorkom i studentom. "Proveli smo sat vremena u toj prostoriji, profesorka i ja. Čak sam razmišljao da odem na platformu i pobegnem, ali mi je ona rekla da ne to radim i da je bolje da ostanem unutra. Pokušavali smo da stupimo u kontakt sa našim prijateljima i porodicom, da ih zamolimo da nađu policajce i da im kažemo da nas evakuišu iz sobe 309A. Nismo mogli tako dobro da razumemo češki, tako da nismo znali da li je vikanje iz hola fakulteta bilo od strane strelca ili policije. Bilo je veoma strašno, mislio sam da ću umreti i rekao sam svoje poslednje reči voljenima...", iskren je sagovornik portala Mondo.
"Zvao sam svoju devojku i druge prijatelje pokušavajući da im objasnim da jave policiji da smo tu i da dođu i spasu nas. Tada su nam rekli da je strelac mrtav, ali nismo znali da li u zgradi fakulteta ima drugog strelca ili ne. Napokon, nakon sat vremena policija nas je evakuisala, bili smo jedni od poslednjih koji su izvedeni sa fakulteta. Saslušan sam kao svedok, jer sam možda video strelca na balkonu, ali u panici nisam bio siguran u to", prepričava Jakob dramatične trenutke.
Kada nas je policija evakuisala iz sobe, svaki sprat je bio prekriven tragovima krvi, to je bilo kao scena iz horor filma. Uspaničili smo se kada je policija došla jer smo mislili da će strelac doći sa prozora, jer je bio na balkonu. Neko je bio na prozoru, ali to je bio student.
Na svu sreću on u pucnjavi nije izgubio nikoga bliskog. "Nisam izgubio nikoga od mojih bližnjih, ali mi je mnogo ljudi prilazilo i pitalo me „da li sam video njihovog prijatelja“ , jer nisu mogli da dođu do njih da vide da li su živi...", rekao je i dodao da ubicu nije poznavao niti viđao ranije.
Sada, nedelju dana od kobnog događaja na fakultetu, mladić kaže da i dalje procesuira šta se 21. decembra dogodilo. "Još uvek obrađujem ono kroz šta sam prošao, pokušavajući da budem zahvalan što sam živ. Osećam se grozno zbog porodica i prijatelja žrtava, i shvatam kako sam žrtva vrlo lako mogao da budem i ja. Zahvalan sam na podršci svih mojih prijatelja i porodice, koji me stalno zovu kako bi se uverili da sam dobro...", navodi Jakob Veizman.
Pucnjava u Pragu ga je podsetila na masakr u školi "Vladislav Ribnikar", te je mladić iskoristio priliku da izjavi saučešće porodicama i prijateljima koji su tada izgubili bližnje. "Ono kroz šta sam prošao podsetilo me je na pucnjavu u Beogradu. Situacije kroz koje prolaze preživeli i roditelji žrtava su teške... Mogu samo da se nadam da su uspeli da pronađu način da se oporave od posledica, kao što ću i ja nadam se", zaključuje sagovornik Jakob Veizman.
Podsetimo u Pragu se 21. decembra dogodila nesvakidašnja tragedija kada je student Filozofskog fakulteta iz puške ubio 14studenata i predavača zatim i sebe, prethodno ranivši 25 ljudi.
BONUS VIDEO
(Mondo/M. Š.)
Kevin Panter srušio Partizan: Crno-beli se čudesno vratili, ali onda ih srušio bivši kapiten!
"U seriji Sablja je izgovorena velika neistina": Vuk Drašković bez dlake na jeziku, pomenuo i pobunu Crvenih beretki
"Pomislio sam da su sve shvatili, a onda ne uradimo najlakšu stvar na svetu": Željko Obradović o Partizanovih 2-7
Željko Obradović o ključnom momentu poraza Partizana: "Moramo to da naučimo, nedopustivo je"
Navijači Partizana prvi put zviždali svom igraču: Gube strpljenje za njega, evo čije su ime skandirali!