Masivna građevinska bušilica, od milja nazvana "Sisi", probila je danas poslednje centimetre stene i time otvorila prolaz za najduži tunel u svetu.
Mašina široka 9,5 metara probila je tunel dug 57 kilometara kojim će ići železnica ispod Alpa u Švajcarskoj.
Švajcarska je proglasila "dan radosti", a proboj kroz alpski masiv Gothard su pratili Švajcarci u direktnom TV prenosu i evropski ministri saobraćaja, okupljeni u Luksemburgu, javile su agencije.
Za Švajcarce je to ostvarenje 60 godina starog sna vizionara, a za ministre najveći u seriji tunela koji će smanjiti putni saobraćaj preko Alpa, a u koji spadaju i tunelska železnička veza između Liona u Francuskoj i Torina u Italiji, kao i auto-tunel Brener između Austrije i Italije.
Švajcarska predstavlja jednu od najvećih evropskih železničkih i autoputnih raskrsnica, a vlasti nastoje da na železnicu preusmere drumski prevoz robe. Više od 4.000 kamiona dnevno ili više od 1,2 miliona godišnje prođe preko teritorije švajcarskih Alpa, što često izaziva zastoje i nesreće, kao i zagađenja vazduha i okoline.
Današnje probijanje i dalja gradnja železničkog tunel Gothard Baze, čiji je završetak planiran za 2017. godinu, već sada predstavljaju kao trijumf građevinaca i poduhvat sa najvišsim u svetu standardima poštovanja životne sredine.
Uz Gothard Bazu ide već postojeći, takođe, železnički tunel Lotšberg, dug 34 kilometra, kojim dnevno između Nemačke i Italije prođe više od 40 putničkih i oko 80 teretnih vozova.
Lotšberg je do sada bio najveći tunel ikada izgrađen na kopnu i treći u svetu po dužini, iza japanskog Seikana (53 kilometra) i tunela ispod Lamanša (50,5 kilometara), oba pod vodom.
Tunel Gothard Baze će oduzeti svetski primat Seikanu jer će biti četiri kilometra duži. Takođe će biti najduži ispod planinskog masiva.
Radovi na probijanju tunela su počeli još 1993, a ukupna finansijska vrednost je procenjena na sedam milijardi evra. Po 1.300 evra u proseku godišnje svaki poreski obveznik u Švajcarskoj izdvoji za taj poduhvat, shodno odlukama potvrđenim na više referenduma.
Konzervativci smatraju da je ovaj poduhvat, iako će ukupno biti građen više od dve decenije, isplativ samo zato što će za jedan sat biti brža veza ispod Alpa. Ekolozi veruju da će se za buduće generacije očuvati slikoviti alpski predeli Švajcarske.
Železničkim tunelom Gothard Baze će se, na primer, od Ciriha do Milana stizati za svega dva i po sata.
Budućim vrhunskim saobraćajnim mogućnostima Gothard Baze će pomoći i postojeći 2.500 metara dug Pic Vatigra prema Italiji, kao i serija kraćih tunela i brzih pruga kojima vozovi između Nemačke i Italije već postižu brzinu od 250 kilometara na čas, a čija je gradnja koštala dodatnih oko 10 milijardi evra.
Ukupne pogodnosti su višestruke, ne samo u saobraćajnom, ekološkom i turističkom smislu. Pored ostalog, predviđeno je podizanje ribnjaka u kojima će biti korišćena topla podzemna voda čija tempetratura dostiže 50 stepeni Celzijusa, dok su stene tokom probijanja tunela već iskorišćene za drenažu i potporu alpskih jezera.
(Tanjug)
Švajcarska je proglasila "dan radosti", a proboj kroz alpski masiv Gothard su pratili Švajcarci u direktnom TV prenosu i evropski ministri saobraćaja, okupljeni u Luksemburgu, javile su agencije.
Za Švajcarce je to ostvarenje 60 godina starog sna vizionara, a za ministre najveći u seriji tunela koji će smanjiti putni saobraćaj preko Alpa, a u koji spadaju i tunelska železnička veza između Liona u Francuskoj i Torina u Italiji, kao i auto-tunel Brener između Austrije i Italije.
Švajcarska predstavlja jednu od najvećih evropskih železničkih i autoputnih raskrsnica, a vlasti nastoje da na železnicu preusmere drumski prevoz robe. Više od 4.000 kamiona dnevno ili više od 1,2 miliona godišnje prođe preko teritorije švajcarskih Alpa, što često izaziva zastoje i nesreće, kao i zagađenja vazduha i okoline.
Današnje probijanje i dalja gradnja železničkog tunel Gothard Baze, čiji je završetak planiran za 2017. godinu, već sada predstavljaju kao trijumf građevinaca i poduhvat sa najvišsim u svetu standardima poštovanja životne sredine.
Uz Gothard Bazu ide već postojeći, takođe, železnički tunel Lotšberg, dug 34 kilometra, kojim dnevno između Nemačke i Italije prođe više od 40 putničkih i oko 80 teretnih vozova.
Lotšberg je do sada bio najveći tunel ikada izgrađen na kopnu i treći u svetu po dužini, iza japanskog Seikana (53 kilometra) i tunela ispod Lamanša (50,5 kilometara), oba pod vodom.
Tunel Gothard Baze će oduzeti svetski primat Seikanu jer će biti četiri kilometra duži. Takođe će biti najduži ispod planinskog masiva.
Radovi na probijanju tunela su počeli još 1993, a ukupna finansijska vrednost je procenjena na sedam milijardi evra. Po 1.300 evra u proseku godišnje svaki poreski obveznik u Švajcarskoj izdvoji za taj poduhvat, shodno odlukama potvrđenim na više referenduma.
Konzervativci smatraju da je ovaj poduhvat, iako će ukupno biti građen više od dve decenije, isplativ samo zato što će za jedan sat biti brža veza ispod Alpa. Ekolozi veruju da će se za buduće generacije očuvati slikoviti alpski predeli Švajcarske.
Železničkim tunelom Gothard Baze će se, na primer, od Ciriha do Milana stizati za svega dva i po sata.
Budućim vrhunskim saobraćajnim mogućnostima Gothard Baze će pomoći i postojeći 2.500 metara dug Pic Vatigra prema Italiji, kao i serija kraćih tunela i brzih pruga kojima vozovi između Nemačke i Italije već postižu brzinu od 250 kilometara na čas, a čija je gradnja koštala dodatnih oko 10 milijardi evra.
Ukupne pogodnosti su višestruke, ne samo u saobraćajnom, ekološkom i turističkom smislu. Pored ostalog, predviđeno je podizanje ribnjaka u kojima će biti korišćena topla podzemna voda čija tempetratura dostiže 50 stepeni Celzijusa, dok su stene tokom probijanja tunela već iskorišćene za drenažu i potporu alpskih jezera.
(Tanjug)
