Kristin Daud je ostala bez sina i supruga kada je podmornica, koja je krenula prema ostacima Titanika, implodirala.
Prošlo je već sedam meseci od kada je Kristin Daud videla svog supruga i sina, koji su nastradali u podmornici Titan. Iako su majka i ćerka čekale svoje bližnje na površini, oni se nisu pojavili. "Trenutak kada smo saznali da su pronašli ostatke i da nema preživelih, Alina i ja smo izašle na palubu. Do tog trenutka smo imale nadu. Ponele smo neke jastuke sa sobom i jednostavno sedele gledajući okean. Obe smo plakale. Okrenula sam se prema njoj i rekla: 'Sada sam udovica.' Ona je rekla: 'Da, i ja sam jedinica.' Onda smo još više plakale", navodi Kristin Daud.
'Najteže mi je svako jutro kad se budim... Ponekad još uvek ne mogu da poverujem. Mogućnost da podmornica implodira nikada nam nije ni prošla kroz glavu. Izgubiti supruga je užasno, ali kada izgubiš dete... Moj sin je rođen carskim rezom. Skoro sam ga izgubila. Mislih da je bio božanstvo koje mi je darovano. Bez moderne medicine, ne bih ga imala. Bio je star dušom - osoba koja je volela ljude i činila da se svako oseća posebno", ističe žena koja je izgubila sina i muža i dodaje:
"Nijedan roditelj ne bi trebalo da prolazi kroz tugu za svojim detetom. To je neprirodno. Odjednom vam je oduzeta svrha, identitet".
U ponedeljak bi Sulemanu bio 20. rođendan. Kristin je naručila neke balone jer je njen sin bio 'uvek srećan' kada ih je kupila za njega. Ove godine, međutim, neće biti 'Srećan rođendan' ispisano na balonima - nema imena ni brojeva, kaže. Jednostavno će biti napunjeni helijumom i pušteni da plutaju prema staklenom atrijumu na krovu. Obeležiće sinov rođendan sećajući se njega i njegovog oca.
Ona i njen voljeni sin obožavali su životinje i često su vodili svog planinskog psa iz Burme, Stiga, na duge šetnje po brdima, gde su razgovarali o svemu. Kristin dodaje: "Bio je veoma svestan prilika koje mu se pružila privilegija. 2019. godine. Tada smo odveli decu u Grenland, jer je odatle potekao led koji je potopio Titanik".
"Moj suprug je stalno govorio deci da su privilegovana što vide glečere. Govorio je da će se mesto promeniti za još pet do deset godina zbog globalnog zagrevanja. Suleman je to stvarno shvatio. Svakome je govorio da je to za njega bio životno važan trenutak".
"Postao je svestan okoline i želeo je da napravi razliku. Bio je strastven u vezi sa nejednakošću bogatstva i želeo je da radi na svetu gde je raspodela bogatstva ravnotežnija. Želim da svet pamti njega na taj način. Nemamo grobove za njih. Nije bilo tela, ali nedavno smo Alina i mlađa sestra Šahzade, Sabrina išli u Singapur. More je bilo dovoljno toplo da uđemo, i zaista sam ih osećala oko sebe. Pomislila sam: "Ovo je takav dar. Ne trebam grob jer svaki put kad sam u okeanu, moći ću da se povežem sa njima jer su deo toga", ističe ona za Dejli mejl.
"Stojale smo tamo i plakale deset minuta neprekidno. Bilo je veoma, veoma katarzično. Kada sada mislim na njih, oni su tamo dole, kao da spavaju".
Suleman je bio na Uuniverzitetu u Glazgovu, studirao analizu poslovanja i ljudske resurse, i nameravao je raditi sa svojim ocem u porodičnom poslu kada su se ukrcali na Polar Prince da posete olupinu Titanika u podmornici Titan. Planirali su putovanje još pre pojave kovida. "Počeli smo razgovarati o tome 2018. godine. Trebala sam da idem sa suprugom, ali zbog kašnjenja s kovidom, Suleman je napunio 18 godina i želeo je ići. Ideja da budem u maloj podmornici dole osam sati nije bila baš moja omiljena misao".
Ona kaže da je Šehzada tog jutra sijao od uzbuđenja, a Suleman je nosio svoju omiljenu crvenu duksericu, a da je na putu prema titaniku rešavao kubikovu kocku, kako bi prekratio vreme. ''Učiš da prihvatiš da postoje neke stvari van tvoje kontrole. Ako iznenada pada sneg, ne možeš to promeniti tvrdoglavošću. Morate to prihvatiti, živeti s tim i prilagoditi se. Mislim da mi sada pomaže to", zaključuje Kristin Daud.
BONUS VIDEO: Titan implozija
(Mondo/M. Š.)
