KRAJ RATA? URADITE JEDNU STVAR I GOTOVO! Vladimir Putin saopštio USLOV za kraj sukoba u Ukrajini

Taker Karlson, bivši novinar “Fox news-a”, objavio je na svom “X” nalogu, nekadašnjem “Tviteru”, da je uradio intervju sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. On je u utorak u Moskvi objavio snimak u kojem je najavio intervju zbog čega je postao tema broj jedan u celom svetu, a sada je dugo iščekivani intervju konačno ugledao svetlost dana.

"Nisam ja rekao da će Amerika da napadne Rusiju. Je l' ovo ozbiljan intervju ili tokšou?", našalio se Putin na početku pa nastavio:

"Kako je Ukrajina nastala? Objasniću vam istorijski kontekst", započeo je Putin i dodao da će se Rusija i Ukrajina dogovoriti pre ili kasnije. Istakao je i da želi da se ovaj sukob završi mirovnim pregovorima, a potom je Karlsonu govorio o istorijskim odnosima, ruskim liderima kroz istoriju i raspadu Sovjetskog Saveza gde je istakao da smatra da Rusija ima istorijsko pravo na delove Zapadne Ukrajine.

Širenje Alijanse

Putin se prebacio na temu Zapada, NATO pakta i raspada Sovjetskog Saveza. Govorio je da su se neki ruski lideri u prošlosti zalagali aktivno za raspad Sovjetskog Saveza. Putin je rekao da je Rusija tolerisala širenje Alijanse u pet navrata iako nije bio takav dogovor na početku.

Putin kaže da je svojevremeno pitao Bila Klintona da se Rusija priključi NATO paktu. Tada je dobio NE kao odgovor, a Karlson ga je pritiskao da direktno odgovori da li bi započeo proces pridruživanja Alijansi da je odgovor bio drugačiji.

"Shvatili smo da tamo nismo dobrodošli. U redu, ali hajde da gradimo odnose", dodao je Putin.

Narodna Republika Kina

Putin je govorio o ekonomskoj snazi Rusije i Kine. Prema njegovim rečima, Rusija ima 150 miliona stanovnika, dok Kina ima 1,5 milijardi uz rast od pet odsto godišnje.

"Potencijal Narodne Republike Kine je ogroman. Oni su danas najveća privreda na svetu. Pretekli su odavno Sjedinjene Američke Države, rastu jako brzo. Bolje je da ne pričamo o temi straha i ko se koga plaši", podvukao je Putin.

Jugoslavija

Putin je nakon toga govorio o Jugoslaviji. Osvrnuo se na tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina.

"Kada su počela događanja u Jugoslaviji, Boris Jeljcin je digao glas u znak podrške Srbima. Rusija nije mogla da ne stane u odbranu Srba, oni su nama vrlo blizak narod sa pravoslavnom kulturom. Oni pate generacijama. Time su Sjedinjene Američke Države otvorile 'Pandorinu kutiju'. Šta je rečeno kada je Rusija protestovala? Povelja Ujedinjenih nacija i međunarodno pravo su tada zastareli. Svi se sada pozivaju na međunarodno pravo, ali su već tada počeli da govore da je sve zastarelo", istakao je Putin.

Nastavio je na temu proširenja Alijanse. Podsetio je na Samit u Bukureštu 2008. godine.

"Obećano nam je da se NATO neće širiti na istok. Postojalo je pet tačaka za širenje, a 2008. godine na Samitu u Bukureštu je dogovoreno da se Alijansa širi na istok na Ukrajinu i Gruziju, da su im vrata otvorena. Nemačka i Francuska su tada bile protiv toga, dok je Džordž Buš pritiskao velike evropske sile i na kraju su pristali ipak na to pa su promenili odluku o Ukrajini. S obzirom da su promenili mišljenje tada, zašto ne bi i sada? Spremni smo da razgovaramo, ali sa kim?", kazao je ruski predsednik.

Karlson se potom prebacio na temu sukoba 2014. godine. Tada je Rusija prisvojila Krim.

"CIA i opozicija su uradili sve kako treba. Postigli su cilj, promenili su vlast. Sa političke tačke gledišta, to je velika greška. Ovde nije funkcionisao kako treba politički vrh. Politički vrh je trebalo da vidi do čega bi to dovelo", naveo je Putin.

Putin je objasnio da je Rusija morala da uzme poluostrvo Krim "pod svoju zaštitu". Izneo je i podatak da je Rusija u toku 2023. godine postala najbolja ekonomija u Evropi uprkos brojnim paketima sankcija.

Prekid sukoba u Ukrajini

Karlson je predložio Putinu da pozove američkog predsednika Džozefa Bajdena. Nakon toga, nadovezao se pitanjem o potencijalnom strahu od globalnog sukoba.

"Ako želite prekid rata, prestanite da šaljete oružje. Pre toga ćemo dogovoriti uslove. Zašto onda da zovem Bajdena? Šta da mu kažem, da ga molim? Oni time plaše svoj narod, to je očigledna činjenica. Misleći ljudi i analitičari, razumeju sve. Shvataju da je sve to laž", rekao je Putin.

Globalni sukob

Karlson je nastavio da ispituje Putina o mogućnosti napada drugih evropskih država. Ruski predsednik je negirao takve navode.

"U samo jednom slučaju bismo poslali trupe na Poljsku. Ukoliko ona napadne Rusiju. Nemamo interese u Letoniji, Poljskoj ili nekoj drugoj zemlji. Zašto bismo to radili? Apsolutno to ne dolazi u obzir, ne treba čak ni da budete stručnjak da biste procenili da li želimo globalni sukob. To bi dovelo čovečanstvo na ivicu opstanka", objasnio je Putin.

Severni tok

Taker Karlson je bio prilično direktan sa narednim pitanjem. "Ko je digao u vazduh Severni tok?", glasilo je pitanje na koje je Putin odgovorio uz osmeh - "Vi" i dodao da je on lično tog dana imao obaveze.

"Za ovo ne treba da gledamo samo one koji su zainteresovani za tako nešto, već i za one koji imaju mogućnost to da urade. Mogu mnogi da budu zainteresovani, ali da nemaju mogućnosti to da urade. Te dve komponente bi trebalo da budu povezane", objasnio je Putin, a na potpitanje Karlsona zašto ne iznese dokaze i da tako ostvari "pobedu u propagandi", ruski predsednik je rekao da nije moguće pobediti Sjedinjene Američke Države na tom bojnom polju.

Odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama

Taker Karlson ga je upitao da li bi potencijalno nova administracija, nakon izbora u novembru, mogla da uspostavi bolje odnose sa Putinom. Putin je rekao da mogućnost obnove komunikacije postoji.

Mirovni sporazum Ukrajine i Rusije i uloga Borisa Džonsona

Prema rečima Putina, mirovni sporazum dve države trebalo je da bude potpisan pre 18 meseci. Tada je to sprečio tadašnji predsednik Boris Džonson, otkrio je Putin i rekao da je bio spreman veliki dokument koji je umalo bio potpisan.

"Gde je sada Boris Džonson? Rat se nastavio", istakao je Putin koji je rekao da je Džonson saopštio Zelenskom da je bolje boriti se protiv Rusije nego sklopiti mir.

Volodimir Zelenski

Taker Karlson ga je upitao o mišljenju o Volodimiru Zelenskom. Putin je zaćutao, pa počeo.

"Verujem da Zelenski može da pregovara o miru. Njegov otac se borio protiv nacista i fašista u Drugom svetskom ratu. Pričali smo jednom na tu temu. Pitao sam ga zašto podržava neonaciste u Ukrajini, dok mu se otac borio protiv fašista. Ali to je sloboda izbora. Došao je poziciju moći da bi vodio narod. Dobio je na izborima. Kada je došao na vlast, shvatio je dve stvari. Prvo, da je bolje da se ne bori protiv nacionalista i neonacista jer su agresivni i nepredvidljivi. Drugo, obećao je mir Ukrajincima, a dobio je podršku Zapada koji podržava svakog ko vidi Rusiju kao antagonistu", rekao je Putin.

Zarobljeni američki novinar

Kraj razgovora bio je rezervisan za novinara "Wall Street Journal-a", Evana Gerškoviča. On je uhvaćen u Rusiji i optužen je za špijunažu. Karlson ga je upitao da li je moguće da, kao gest dobre volje, pusti Gerškoviča, ali je Putin imao odričan odgovor jer je, kako on kaže, Rusija pokazala dobru volju u više navrata ali nije to dobila od druge strane.

"Može da se priča o definiciji špijuna, ali postoje stvari koje su predviđene zakonima. Ukoliko neka osoba prima tajne informacije, onda je to špijunaža. On je to uradio, imao je tajne informacije. On nije samo novinar već novinar koji dobija tajne informacije. Nije nam u interesu da ga držimo u zatvoru, ali da bi došlo do dogovora, moraju da reaguju američke tajne službe. I ja bih želeo da se on vrati svojoj kući", zaključio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

Kako je sve počelo?

Taker Karlson je u utorak 6. februara na svom "X" nalogu, nekadašnjem "Tviteru", objavio snimak iz Moskve i saopštio je da je zakazao intervju sa ruskim predsednikom. Snimak je u prva tri sata pogledalo 20 miliona ljudi, a do sada više od 100 miliona.

Karlson je optužio sve kolege sa zapadne hemisfere da nisu dobro radili svoj posao, odnosno da nisu želeli da urade intervju sa Vladimirom Putinom i da svetu prikažu drugu stranu rata u Ukrajini koji traje skoro dve godine. Usledili su medijski napadi na Karlsona i za kratak vremenski period, ovaj intervju postao je najiščekivaniji intervju u ovoj godini, a tek je februar.

“Ovakvi intervjui su rizični, očigledno. Zato smo o tome pažljivo razmišljali prethodnih meseci. Еvo zašto ovo radimo. Prvo, zato što je to naš posao. Mi smo novinari. Naša dužnost je da informišemo ljude. Dve godine od početka rata koji je izmenio čitav svet, većina Amerikanaca nije informisana. Oni nemaju pojma šta se dešava u ovom regionu, ovde u Rusiji ili 1.000 kilometara dalje u Ukrajini. A trebalo bi da znaju, jer puno plaćaju taj rat na načine koje ne razumeju.

Rat u Ukrajini je ljudska katastrofa. Poginule su hiljade ljudi. Čitave generacije mladih Ukrajinaca. Najveća zemlja u Еvropi gubi ljude. Ali dugoročni efekti su još gori. Ovaj rat je preoblikovao globalne vojne i ekonomske saveze, kao i posledice koje su usledile. Na kraju, isprevrtao je svetsku ekonomiju. Еkonomski poredak koji je važio posle Drugog svetskog rata, sistem koji je garantovao prosperitet Zapada više od 80 godina, sada se raspada veoma brzo, a sa njime i dominacija američkog dolara.

Ovo nisu male promene. Ovo su istorijske promene. One će oblikovati živote naših unuka. Većina sveta ovo dobro razume. Oni mogu da vide. Pitajte bilo koga iz Azije ili sa Bliskog istoka kako će izgledati budućnost. Ne ohrabrujemo vas da se složite s onim što bi Putin mogao da kaže u ovom intervjuu, ali vas pozivamo da ga pogledate. Morate da znate što je više moguće. I da onda, kao slobodni građani, a ne robovi, donesete odluke“, rekao je Karlson u utorak, on planira i intervju sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim od kojeg bi tek trebalo da dobije odgovor na zahtev za razgovor.

Ko je Taker Karlson?

U aprilu 2023. godine, glavni konzervativni američki TV kanal "Foks njuz" raskinuo je ugovor sa Karlsonom, koji nije smeo ni da napravi oproštajni emisiju. Karlson je bio najgledaniji voditelj kanala i američke kablovske televizije uopšte: njegove emisije u udarnom terminu gledalo je 3,5 miliona ljudi, a zarađivao je između 15 i 20 miliona dolara godišnje.

Putina je intervjuisao "guru američke desnice" poznat po izjavama da Amerika zbog migranata postaje “prljavija i siromašnija”, upoređivao žene sa psima, a Iračane nazvao “primitivnim majmunima”. Taker Karlson je u mladosti objavljivao u malim konzervativnim publikacijama, a zatim je počeo da piše redovne kolumne za novine i časopise kao što su “Esquire”, “The New Republic” i “The New York Times Magazine”, koje danas prezire zbog toga što su liberalni.

Pravu popularnost je stekao početkom 2000-ih kada je postao kovoditelj “Crossfire” na CNN: u svakoj epizodi liberali i konzervativci su raspravljali o različitim temama, ali je otpušten kada ga je liberalni voditelj Džon Stjuart optužio da svojim nastupima uzrokuje podele u Americi. Karlson se pridružio “MSNBC”, mreži poznatoj i po svom liberalnom stavu, gde je vodio emisiju “Tucker”, koja je nakon dve godine otkazana zbog niske gledanosti.

Zatim se 2009. preselio u “Fox News” gde je radio narednih 14 godina. Karlsonovi stavovi su postajali sve radikalniji, a on je postajao sve popularniji. Godine 2016. dobio je sopstvenu emisiju “Tucker Carlson Tonight”, a sledeće godine je postao prava zvezda kada je dobio mesto u večernjem udarnom terminu koji je ranije zauzimao “The O'Reilli Factor”. Karlson je postao guru američke desnice zahvaljujući izjavama poput one da Amerika zbog migranata postaje “prljavija i siromašnija” ili kada se pojavio stari snimak radio emisije u kojoj je uporedio žene sa psima, a ljude u Iraku nazvao “primitivnim majmunima”.

Promovisao je teorije zavere i tvrdio da “vladajuća klasa”, kako je nazvao ne samo političare, već i velike korporacije, novinarski i obrazovni establišment, pokušava da promeni demografski sastav SAD tako što će zameniti Amerikanace nebelim migrantima kako bi svojim glasovima garantovali kontrolu nad državom.

BONUS VIDEO:

(MONDO/A.B.)