Američki izbori za Kongres doneli su republikacima većinu u Predstavničkom domu, ali su demokrate zadržale tesnu kontrolu nad Senatom.
Prema još nepotpunim podacima, ocenjuje se da su republikanci povećali broj svojih kongresmena u Predstavničkom domu za najmanje 60, što je njihov rekord još od 1948. godine. Takođe, republikanci su demokratama uzeli najmanje šest mesta u Senatu.
Na izborima se glasalo za mandate svih 435 članova Predstavničkog doma i za 37 senatora.
Dosadašnji odnos snaga u Senatu bio je 57 demokrata, 41 republikanac i dva nezavisna senatora, a u Predstavničkom domu 256 demokrata prema 178 republikanaca, uz jedno upražnjeno kongresmensko mesto.
Kongresmenima u Predstavničkom domu mandat traje dve godine, dok je senatorima šest godina. Svake dve godine za otprilike trećinu od ukupno 100 članova Senata ističe mandat.
U SAD je gotovo pravilo da na kongresnim izborima posle prve dve godine mandata novog predsednika, njegova stranka zabeleži gubitke, ali od veličine poraza u velikoj meri zavise predsednikovi izgledi da osvoji novi mandat.
Istorijski gledano, kontrola republikanaca nad Predstavničkim domom neće biti nova situacija za SAD.
Suprotno uvreženom mišljenju, u većem delu moderne istorije SAD, predsednik nije bio iz stranke koja je kontrolisala Kongres. Od 1945.
godine, ukupno je 20 godina ista stranka istovremeno imala predsednika, kao i većinu u Senatu i Predstavničkom domu.
Kongres je, međutim, veći deo tog perioda bio pod kontrolom iste stranke, a tokom svega 10 godina su Senat i Predstavnički dom imali različite stranačke većine.
(Tanjug)
