Muška ljubav u staroj Grčkoj nije osuđivana, nego je čak izazivala divljenje, a prostitutke su se organizovale posle optužbi da kvare mladež.
Atinski oci su vodili računa o prostituciji, između ostalog i zato što je ona obezbeđivala jedan značajan deo državnih prihoda. Znalo se ko utvrđuje cenu, ko naplaćuje porez, a ko sve to kontroliše. I mušterija, ali i vlasnik javne kuće bili su zaštićeni, a mogućnosti za korupciju svedene na minimum. Dikterijade su ipak bile jedna heterogena skupina žena, među kojima su se nalazile žene koje su se za ovaj posao odlučile iz nekog ličnog razloga ili iz egzistencijalnog očaja.
Sledeći nivo u toj hijerahiji zauzimaju eularide. To su bile žene uglavnom iz Male Azije, koje su pored se*sualnih usluga bile i zabavljačice - umele su da sviraju na fruli i igraju.
Sledeće u hijerarhiji prema vrhu bile su hetere ili hijerodule, kako su se izvorno nazivale. Ono što bi se danas poredilo sa heterama bile bi kolgerle (devojka na poziv) sa završenim fakultetom, velikim opštim obrazovanjem, znanjem dva-tri svetska jezika, poznavanjem bontona i diplomatske etikecije i još ponekim znanjem.
Takve su bile na ceni, a pružale su muškarcima pored rafiniranog se*sa prožetog intelektualnim zadovoljstvima, još nešto - prijateljstvo, nežnost, razumevanje i sadržajne razgovore, a njihova naklonost bila je stvar prestiža. One su bukvalno finansijski eksploatisale svoje imućne ljubavnike. Neke su bile vrlo bogate, a imale su robove koji su radili za njih. Njihove kuće bile su velike i vrhunski uređene. Ali zato su bile dostupne samo određenoj klijenteli.
Došlo je vreme opuštanja pa su stroga pravila promenjena - smrtna kazna se više nije izricala za podvođenje, a za bračnu prevaru je sledilo bičevanje. Ali i ljudska sloboda ne zna za granice. Čim su zakonske i društvene stege popustile, otišlo se u drugu krajnost. Blud je poprimio razmere epidemije. Atinski oci su se zabrinuli, pa je došlo do pooštravanja zakona koji su regulisali prostituciju. Međutim, i prostitutke su se sa svoje strane cehovski organizovale da se zaštite, zbog raznoraznih optužbi. Između ostalih i onih nimalo naivnih, da kvare atinsku mladež, što je kao formalna optužba došlo glave Sokratu.
Među starim Grcima bilo je mnogo onih koji su preferirali mušku ljubav - ona ne samo da nije bila osuđivana, nego je stav prema njoj bio vrlo tolerantan, pa je čak izazivala i divljenje. Oprez je bio neophodan zbog raširenosti ove pojave, jer je i Grcima bilo jasno da bi mogla da ugrozi biološki opstanak države.
Muška prostitucija, za razliku od ženske, nije bila predmet skandala. Javne kuće u kojima su mladi robovi služili kao prostitutke za starije muškarce koji su voleli i želeli njihovo društvo radile su sasvim normalno, i nisu bile locirane samo u delovima grada rezervisanom za prostitutke, nego ih je bilo svuda. I te muške prostitutke plaćale su gradsku taksu za posao kojim su se bavili.
Druga grčka država koja je zakonima regulisala odnose između polova bila je dobro poznata Sparta. Još u IDž veku p. n. e. čuveni zakonodavac Likurg, svojim zakonima omogućio je jednakost u ponašanju mladića i devojaka, koji su se kretali i igrali goli.
Neko je vrlo dalekovido i očigledno sa vrlo razvijenim osećajem za prolaznost strasti utvrdio sledeće - prve bračne noći mladi Spartanac je oduzimao nevinost svojoj ženi koju je pre toga sa svojim društvom oteo i koja je za tu noć bila ošišana na kratko i obučena u mušku odeću - u totalnom mraku. On je naprosto ne bi video, jer se sve to odigravalo u "mračnoj komori" u koju svetlost nije prolazila. Spartanac svoju ženu skoro da nikad nije video golu, a ni ona njega.
Liberalan pogled na razliku u godinama između muževa i žena dovodio je i do prakse da su stariji muškarci, bez ikakvog prezira okoline, mogli da svojoj ženi omoguće susret sa mlađim muškarcem, pa i da dete koje bi se eventualno iz te veze rodilo usvoje i prihvate kao svoje. U isto vreme, bilo koji muškarac je mogao da traži od svog druga, prijatelja da mu ustupi ženu da sa njom napravi dete, koje bi po njegovom mišljenju, imalo dobre nasledne karakteristike. To nije bilo ništa neobično.
U pozadini ovakvog ponašanja nalazio se stav da dete pripada društvu, a ne pojedincu. Ono je moralo da bude vaspitavano da bude vojnik, izdržljiv i disciplinovan, ali pre toga mora da ima dobre genetske karakteristike, pa se čini da Spartanci u stvari i nisu bili narod, nego dobro organizovana vojska! Spartanaca ratnika nije bilo mnogo (do 8.000), pa je zato svaki pojedinac bio više nego značajan.
U tom smislu, prostitucije u Sparti praktično nije bilo, ali ni bračne prevare. Sve je bilo javno i zakonski dozvoljeno, a stega koje bi sprečavale želju za nekim drugim telom, prosto nije bilo.
Homoseksualnosti je bilo i u spartanskom društvu. Ali ni ona nije bila predmet trgovine. Homoseksualnost je bila podsticana između ostalog i zato što su mladi Spartanci bili pre svega ratnici koji su u ratu bili upućeni jedan na drugog. Između njih se razvijalo prijateljstvo, a često i nešto više. Uostalom, poznato je da su u tim vremenima ljubavnici i životom čuvali jedan drugog. Stariji je čuvao mlađeg, jači onog slabijeg, a tada se i život za to davao.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
