AMERIKANCI NA MESEC POSLALI NEŠTO ČUDNO! Ovo do sad još niko nije uradio - čak 125 predmeta!

Robotizovana letelica, prva u organizaciji privatne kompanije i s umetničkim predmetima, spustila se na Zemljin prirodni satelit.

Na­i­me, mi­si­ja „Odi­se­ja” ima cilj da pro­ce­ni okru­že­nje ju­žnog po­la Me­se­ca pre ne­go što, pre­ma pla­nu, ta­mo ode i mi­si­ja Na­se s po­sa­dom, što se oče­ku­je kra­jem 2026. go­di­ne. Ovaj sve­mir­ski let ući će u isto­ri­ju ko­smič­kih is­tra­ži­va­nja – reč je o pr­vom sle­ta­nju na Me­sec u or­ga­ni­za­ci­ji pri­vat­ne kom­pa­ni­je (svi le­to­vi do sa­da bi­li su dr­žav­ni pro­jek­ti), a „Odi­sej” je na Ze­mljin sa­te­lit po­neo i 125 mi­ni­ja­tur­nih skulp­tu­ra, de­lo ame­rič­kog auto­ra Dže­fa Kun­sa, što su pr­va umet­nič­ka de­la na po­vr­ši­ni Me­se­ca.

Kon­tro­lo­ri su po sle­ta­nju ne­ko­li­ko mi­nu­ta po­ku­ša­va­li da us­po­sta­ve ve­zu s le­te­li­com. To je iza­zva­lo zeb­nju da je mo­žda do­šlo do kva­ra, ali je sig­nal na kra­ju sti­gao, što je iza­zva­lo ova­ci­je kon­tro­lo­ra, ja­vlja Bi-Bi-Si. "Bez sum­nje mo­že­mo da po­tvr­di­mo da je na­ša opre­ma na po­vr­ši­ni Me­se­ca i ima­mo sig­nal”, sa­op­štio je di­rek­tor le­ta Tim Krejn.

Na­sa je iz­naj­mi­la pro­stor na „Odi­se­ju” za šest na­uč­nih in­stru­me­na­ta, a njen ad­mi­ni­stra­tor Bil Nel­son od­mah je kom­pa­ni­ji „In­tu­i­tiv ma­šins” upu­tio če­stit­ke za mi­si­ju, ko­ju je opi­sao kao „tri­jumf”. Ame­ri­ka se vra­ti­la na Me­sec, kon­sta­to­vao je on.

"Pr­vi put u isto­ri­ji čo­ve­čan­stva, ko­mer­ci­jal­na kom­pa­ni­ja, i to ame­rič­ka, lan­si­ra­la je i or­ga­ni­zo­va­la pu­to­va­nje ta­mo go­re”, is­ta­kao je Nel­son.

Kon­tro­lo­ri su pret­hod­no mo­ra­li da se po­za­ba­ve teh­nič­kim pro­ble­mom, ko­ji je sko­ro pre­ki­nuo mi­si­ju, čak i pre po­čet­ka pro­ce­du­re spu­šta­nja na Me­sec. Na­i­me, la­se­ri, po­mo­ću ko­jih se ko­ji ra­ču­na­ju vi­si­na i br­zi­na le­te­li­ce – ni­su ra­di­li ka­ko tre­ba. Na sre­ću, na „Odi­se­ju” je bi­lo ne­ko­li­ko eks­pe­ri­men­tal­nih la­se­ra Na­se, ko­je su in­že­nje­ri da­ljin­ski us­pe­li da po­ve­žu s na­vi­ga­ci­o­nim ra­ču­na­ri­ma.

Sve­mir­ska le­te­li­ca je sle­te­la u 23.23 ča­so­va po sred­njo­e­vrop­skom vre­me­nu. Ne­ko­li­ko sa­ti ka­sni­je, iz kom­pa­ni­je su sa­op­šti­li da se „Odi­sej” na­la­zi u po­lo­ža­ju ko­ji je i pred­vi­đen i da već ša­lje po­dat­ke, iz­me­đu osta­log i fo­to­gra­fi­je.

Ka­ko je i pla­ni­ra­no, sle­teo je na kra­ter­ski te­ren, po­red pla­nin­skog kom­plek­sa na­zva­nog Ma­la­pert. To je, ina­če, naj­ju­žni­ja tač­ka na Me­se­cu na ko­ju je do sa­da sle­te­la ne­ka sve­mir­ska le­te­li­ca, na 80 ste­pe­ni ju­žno. Na­la­zi se na užem spi­sku lo­ka­ci­ja na ko­je Na­sa raz­ma­tra da po­ša­lje astro­na­u­te u sklo­pu am­bi­ci­o­znog programa „Artemis”, svojevrsnog naslednika „Apola”.

Na tom delu Meseca postoje veoma duboki krateri koje nikad nije obasjala sunčeva svetlost pa naučnici smatraju da u tim kraterima možda postoji zamrznuta voda.

"Led je važan, ako možemo da koristimo taj led na površini Meseca, manje je stvari koje ćemo morati da ponesemo sa Zemlje”, objašnjava Lori Glejz, direktor Nase za planetarne nauke.

"Mogli bismo da iskoristimo led da ga pretvorimo u vodu, između ostalog vodu za piće, kao i da iz njega izvučemo kiseonik i vodonik za gorivo i boce za disanje”, dodaje.

Naučnici će posebnu pažnju pokloniti proučavanju lunarne prašine. Kako su otkrili još astronauti „Apola”, prašina predstavlja ozbiljnu smetnju, jer oštećuje (grebe i začepljuje) njihovu opremu.

Do sada su, osim SAD, još samo četiri zemlje uspešno spustile svemirske letelice na površinu Meseca – nekadašnji Sovjetski Savez, Kina, Indija i Japan. Samo su Amerikanci to uradili s ljudskom posadom, poslednji put pre više od pola veka, i u doglednoj budućnosti planiraju da to ponovo urade.

BONUS VIDEO: Izgradnja puteva na Mesecu

(Mondo/Politika/M. Š.)