U najmanje 11 koordiniranih bombaških napada u roku od sat vremena u delovima Bagdada gde pretežno žive hrišćani ubijeno je pet ljudi, samo dve nedelje pošto je u katoličkoj crkvi u iračkoj prestonici poginulo 68 ljudi.
Četiri eksplozije bile su u kućama hrisćana kao i dva minobacačka napada na hrišćanske enklave u južnom, uglavnom sunitskom naselju Dora.
Dve bombe su bile podmetnute u napuštenim domovima hrišćana u zapadnom Bagdadu koje su uništene.
To je treći napad na hrišćane od masakra u najvećoj katoličkoj crkvi u Bagdadu 31. oktobra, kada je ubijeno ukupno 68 ljudi.
Kasno sinoć u seriji bombaških napada na tri prazne kuće koje su pripadale hrišćanima u zapadnom delu Bagdada niko nije povređen, prenela je agencija AP.
"Ove operacije na čijoj meti su hrišćani došle su kao nastavak napada na Crkvu spasa (katolička crkva u Bagdadu)", naveo je imenovani izvor za agenciju Rojters.
Iz iračke policije je navedemo da je troje ubijeno i najmanje 32 ranjenih u današnjim koordiniranim bombaškim napadima, od koji su neki započeli kasno sinoć.
Britanska agencija navodi da su se verske tenzije podigle u iračkoj prestonici od marta ove godine i parlamentarnih izbora u Iraku koji nisu dali "jasnog pobednika izbora" i ostavili šiitima, sunitima i kurdskim političkim frakcijama da se bore za pozicije u novoj iračkoj vladi uz podizanje strahovanja od obnavljanja nasilja u napaćenoj zemlji.
Savet bezbednosti UN izrazio je nezadovoljstvo zbog napada na hrišćane i muslimane u Iraku, dok je francuski ambasador u UN rekao da su hrišćani u Iraku prioritet u demokratskom procesu Iraka.
"Postoji namerna volja da se uništi hrišćanska zajednica u Iraku i to rade (islamski) fundamentalisti", rekao je francuski ambasador Žerar Aro.
"Nije samo moralni zahtev zaštititi hrišćane u Iraku, već politička neophodnost. Napasti hrišćane u Iraku znači napasti raznolikost i pluralizam iračkog društva. To je napad fundamentalizma na demokratiju", rekao je Aro.
Britanski ambasador u UN Mark Lajal Grant izjavio je da je Savet bezbednost razočaran napadima na mesta okupljanja civila, uključujući verska - hrišćanska i muslimanska mesta.
(agencije/MONDO)
Dve bombe su bile podmetnute u napuštenim domovima hrišćana u zapadnom Bagdadu koje su uništene.
To je treći napad na hrišćane od masakra u najvećoj katoličkoj crkvi u Bagdadu 31. oktobra, kada je ubijeno ukupno 68 ljudi.
Kasno sinoć u seriji bombaških napada na tri prazne kuće koje su pripadale hrišćanima u zapadnom delu Bagdada niko nije povređen, prenela je agencija AP.
"Ove operacije na čijoj meti su hrišćani došle su kao nastavak napada na Crkvu spasa (katolička crkva u Bagdadu)", naveo je imenovani izvor za agenciju Rojters.
Iz iračke policije je navedemo da je troje ubijeno i najmanje 32 ranjenih u današnjim koordiniranim bombaškim napadima, od koji su neki započeli kasno sinoć.
Britanska agencija navodi da su se verske tenzije podigle u iračkoj prestonici od marta ove godine i parlamentarnih izbora u Iraku koji nisu dali "jasnog pobednika izbora" i ostavili šiitima, sunitima i kurdskim političkim frakcijama da se bore za pozicije u novoj iračkoj vladi uz podizanje strahovanja od obnavljanja nasilja u napaćenoj zemlji.
Savet bezbednosti UN izrazio je nezadovoljstvo zbog napada na hrišćane i muslimane u Iraku, dok je francuski ambasador u UN rekao da su hrišćani u Iraku prioritet u demokratskom procesu Iraka.
"Postoji namerna volja da se uništi hrišćanska zajednica u Iraku i to rade (islamski) fundamentalisti", rekao je francuski ambasador Žerar Aro.
"Nije samo moralni zahtev zaštititi hrišćane u Iraku, već politička neophodnost. Napasti hrišćane u Iraku znači napasti raznolikost i pluralizam iračkog društva. To je napad fundamentalizma na demokratiju", rekao je Aro.
Britanski ambasador u UN Mark Lajal Grant izjavio je da je Savet bezbednost razočaran napadima na mesta okupljanja civila, uključujući verska - hrišćanska i muslimanska mesta.
(agencije/MONDO)
