Ekaterina Dancova, Marija Andrejeva, Aleksandra Skočilenko i Julija Navaljni su žene koje se bore protiv Putina.
U Rusiji, uprkos ratu u Ukrajini, ove nedelje će biti predsednički izbori, od 15. do 17. marta, a ruski predsednik Vladimir Putin je siguran u pobedu. Do sada je služio četiri mandata. Za predsednika su ga izabrali 2000. godine, a ponovo biran 2004, 2012. i 2018. godine. Ukoliko pobedi, kako se očekuje, služiće još šest godina zahvaljujući ustavnim amandmanima koji su mu produžili mandat. To bi mu bio peti.
Centralna izborna komisija je registrovala četiri predsednička kandidata - Leonida Sluckog iz Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR), Vladislava Davankova iz Novih ljudi, Nikolaja Haritonova iz Komunističke partije Ruske Federacije i aktuelnog predsednika Vladimira Putina, nezavisnog.
Udovica Navaljnog nastavlja borbu ubijenog supruga
Nekoliko žena se istaklo u borbi protiv Putinovog režima, među njima i udovica opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, koji je umro u ruskom zatvoru. Njegova supruga Julija tada je najavila da će nastaviti muževim putem, odnosno borbu protiv Putina.
Osim nje, u borbi protiv njegovog režima i rata u Ukrajini istakla se samohrana majka troje dece i bivša novinarka Ekaterina Dancova, kao i Marija Andrejeva, pedijatar i mlada majka, koja je danas predvodnica malog, ali snažnog protesnog pokreta žena ruskih vojnika. Aleksandra Skočilenko osuđena je na sedam godina zatvora jer je cenovnike u supermarketima zamenila antiratnim porukama.
Međutim, i pored neistomišljenika i žena koje su ustale protiv vlasti u Rusiji, teško da će se tu nešto promeniti. Geopolitički analitičar Denis Avdagić smatra da se ovi izbori sprovode tek pro forme.
"Jasno je da će Putin pobediti na izborima jer je stisak njegove vlade na društvo neupitan. I posle Putina bi eventualno došao neko iz njegovog kruga i nastavio istu politiku. Ove žene nemaju šanse. Oni koji prate spoljnu politiku znaju da o ovim ženama znaju više na Zapadu nego u Rusiji, gde su gotovo nepoznate", rekao je Avdagić u intervjuu za 24sata.hr.
On navodi da je Rusija za ratovanje u Ukrajini morala da uvede rigorozne zakonske propise kojima su ukinuli slobodu govora u kontekstu rata.
"Tamo ne smete da govorite protiv oružanih snaga Rusije, građanima je zabranjeno da imaju mišljenje suprotno Kremlju, a hiljade ljudi je završilo u zatvoru samo zato što su bili protiv rata", zaključuje on.
BONUS VIDEO:
(MONDO/U. M.)
