Početak post-hladnoratovskog perioda 1990-ih godina obeležile su knjige američkih politikologa Fransija Fukujame „Kraj istorije“ i Samjuela Hantingtona „Sukob civilizacija“.
Fukujama je tvrdio da je sa krajem Hladnog rata došlo do konačnog trijumfa „liberalne demokratije“, a Hantington je upozoravao da će buduća „glavna osa sukoba“ biti uz civilizacijske linije, pa je tako, na primer, zastupao širenje Evropske unije i NATO-a do granica onoga što je smatrao da je Evropa katoličko-protestantskog prostora. Bilo je to u vreme apsolutne ekspanzije američkog „unipolarnog poretka“. Četvrt veka kasnije pokazalo se da su teze obojice u velikoj meri oborive. Liberalna demokratija više nije neprikosnovena, iako ostaje najupečatljiviji eksponent interesa onoga što se zove „politički Zapad“, a geopolitički interesi vodećih zapadnih sila se ne obaziru na civilizacijske okvire, o čemu svedoči i proces proširenja NATO-a koji je doveo do sukoba unutar „pravoslavne civilizacije“ u Ukrajini.
U takvom kontekstu, razumljivo je zašto je Globalna civilizacijska inicijativa (GCI), koju je u martu 2023. godine predstavio kineski predsednik Si Đinping, izazvala interesovanje i vrlo brzo dobila i značajnu podršku od strane Visokog predstavnika UN-a za „Alijansu civilizacija“ Migela Anhela Moratinosa, koji se založio za njenu blisku koordinaciju sa Ujedinjenim nacijama.
Inicijativa poziva na poštovanje različitosti civilizacija, na pravo na različite puteve ka modernizaciji i na razmenu međuljudskih iskustava. U suštini, ona uvažava pravo država da zadrže svoje tradicionalne vrednosti umesto da moraju da se povinuju onima koje Zapad pokušava da predstavi kao univerzalne. Privlačnost ove poruke posebno je velika u Aziji jer je niz azijskih zemalja stvorio sopstvene modele razvoja i modernizacije, koji nisu uvek harmonizovani sa zapadnim normama i „poretku zasnovanom na pravilima“. Predsednik Si je, u jasnoj referenci na Zapad, pozvao na uzdržavanje od „nametanja drugima sopstvenih vrednosti ili modela“, „od izazivanja ideoloških konfrontacija“ ili od nametanja „osećaja superiornosti“.
Iako je predložena pre tek godinu dana, vidljiva je sinergija Globalne civilizacijske inicijative sa Globalnom razvojnom inicijativom i Inicijativom „Pojas i put“. U zemljama Centralne Azije, Kina je uložila značajne resurse za školarine, tehničku pomoć i vokacione treninge putem svojih Luban radionica, osnovanih po Lu Banu, ocu kineske arhitekture, koji je živeo u 6. veku i bio pronalazač osnova za mnoge instrumente koji se koriste u građevini. U sklopu toga najavljeno je 5,000 seminara i radionica iz raznih profesionalnih oblasti za državljane iz Centralne Azije. Prvi samit Kina-Centralna Azija u maju 2023. godine nije održan bez razloga u Sijanu, kao polaznoj tački nekadašnjeg Puta svile. Na samitu su najavljeni infrastukturni projekti poput autoputa Kina-Tadžikistan kroz Pamirski plato, naftovoda Kina-Kazahstan, te nastavka razvoja železničke linije Kina-Evropa koja Evroaziju povezuje po uzoru na nekadašnje sisteme karavana. Istovremeno su zemlje Centralne Azije pozvane da učestvuju u zajedničkom programu „Kulturnog puta svile“, „Festivala mladih Centralna-Azija Kina“, zajedničkih programa akademske razmene, programa arheoloških ekspedicija i projekata zaštite kulturne baštine.
Početkom 2024. godine, ljubitelji fudbala širom sveta mogli su da uživaju u slikama sa otvaranja i zatvaranja Afričkog kupa nacija, održanog u u Abidžanu, najvećem gradu Obale Slonovače. Domaćin je trijumfovao u finalu i osvojio po treći put Afrički kup nacija. Međutim, jedan od velikih pobednika bila je i takozvana „stadionska diplomatija“ Kine. Naime, velelepni Olimpijski stadion Epimbe u Abidžanu dizajnirale su i izgradile kineske kompanije. Zaista, „Stadionska diplomatija“ je spoj kineskih inicijativa, od Pojasa i puta i Globalne razvojne inicijative, do Globalne civilizacijske inicijative, jer na najbolji način uvažava ne samo pasioniranost Afrikanaca fudbalom, povezuju ih međusobno i sa ostatkom sveta, već i ostavlja trajne pozitivne posledice koje izgradnja stadionske infrastrukture ima za razvoj i ekonomiju afričkih zemalja. U okviru „stadionske diplomatije“, Kina je do sada izgradila preko 100 stadiona u Africi, a samo za ovogodišnji turnir tri od šest na kojima su se igrali mečevi.
Očekivano, vodeći američki analitički centri nisu s radošću dočekali Globalnu civilizacijsku inicijativu. Smatraju da je njen cilj da ugrozi ono što oni nazivaju „univerzalnim vrednostima“, odnosno njihovo viđenje demokratije i ljudskih prava. Atlantski savet u svojoj kritici inicijative ocenjuje da ona predstavlja deo napora da se „ugrozi američka globalna dominacija“. Kao da ne shvataju da svet više ne živi u devedesetim godinama prošlog veka, pod prevaziđenim ideološkim matricama Fukujame i Hantingtona.
