Nakon što su u nedelju završeni izbori za predsednika Rusije, a na kojima je prema poslednjim podacima Vladimir Putin apsolutni pobednik, Njuzvik piše o planovima Rusije tokom novog mandata Putina.

Vladimir Putin je prošlog meseca opisao budžetske prioritete od sada do 2030. godine. Iako nije iskoristio svoje obraćanje povodom 29. februara da najavi neki veliki skok napred, više je govorio Federalnoj skupštini o socijalnim programima nego o ratu u Ukrajini, koji postaje centralni organizacioni princip ekonomije i njegove vlasti. Ovi planovi uključuju rešavanje demografske krize, pri čemu je Putin rekao da želi da prosečna dužina života u Rusiji do 2030. godine dostigne 78 godina, što će biti njegova starost na kraju mandata.

Ekonomija

Kurs od oko 90 rubalja za dolar znači da Putinovi planovi troškova imaju puno nula - do 15 milijardi rubalja (164 milijarde dolara) od sada do 2030. godine, prema Blumbergu. To uključuje milijardu rubalja (10,9 milijardi dolara) za bolnice i 400 milijardi rubalja (4,4 milijarde dolara) za škole i vrtiće. 

"2024. godina je prva godina od Sovjetskog Saveza kada su vojni i policijski budžet zajedno veći od socijalnog budžeta", rekao je ruski opozicioni političar Aleksei Minijailo, misleći na to kako će odbrana činiti jednu trećinu ruskih državnih troškova za ovu godinu.

"On vidi da su ljudi veoma umorni od rata, malo Rusa ima konzistentan stav podrške ratu i žele da vlada koncentriše svoju pažnju na unutrašnje poslove", rekao je Minijailo za Njuzvik. "Putin želi da izgleda kao da poklanja više pažnje unutrašnjim poslovima, ali zapravo to nije slučaj."

Moskva, Rusija
Anton Gvozdikov/Shutterstock Moskva

Minijailo je suosnivač "Hronike", grupe sociologa koji sprovode nezavisno istraživanje javnog mnjenja, a koje je u januaru otkrilo da većina Rusa, 83 odsto, želi da Putin i vlada fokusiraju svoju pažnju na unutrašnje poslove. "Putin privlači više ljudi na prvu liniju, dovodeći više ljudi u vojnu ekonomiju", rekao je. "Unutrašnja ekonomija strada zbog toga."

NATO, Zapad i Ukrajina

Putin je iskoristio svoje obraćanje prošlog meseca i intervju objavljen u sredu državnom mediju RIA Novosti da kritikuje Zapad. U ovom poslednjem, rekao je da je Rusija spremna da koristi nuklearno oružje i oštro kritikovao američke izbore, koji bi mogli da dovedu do povratka Donalda Trampa u Belu kuću i pitanja o njegovim vezama sa Kremljom.

"Najveća i najznačajnija karta iz rukava je šta će se desiti na izborima u SAD 2024. godine", rekao je Ken Osgud, profesor istorije na Kolorado School of Mines.

"Povlačenje podrške SAD-a i američki pritisak na Ukrajinu da pregovara značiće pobedu za Putina. Čak i ako zadrži samo teritoriju koju Rusija trenutno kontroliše, Putin će verovatno tvrditi da je to pobeda. Posledice takvog kursa biće osetne godinama."

Putin će verovatno pokrenuti agresivne taktike sajber i informacionog ratovanja kako bi izazvao podele unutar saveza, rekao je. "Putin će verovatno pokušati da unapredi sudbinu političara prijateljski nastrojenih prema Rusiji, poput Viktora Orbana iz Mađarske i, da budemo jasni, Donalda Trampa."

profimedia-0814362737 copy.jpg
Grigory SYSOYEV / AFP / Profimedia Viktor Orban i Vladimir Putin

Džon Laf, saradnik Fonda za Rusiju i Evroaziju rekao je da će još šest godina Putinove vlasti učiniti da zemlja postane "sve sumornija". "Prema mišljenju mnogih Rusa, Putin ih je lišio budućnosti i mislim da je to nešto što će postati mnogo jasnije u narednih verovatno pet do 10 godina - rupa u koju je on zakopao i u koju je Rusija upala", rekao je Laf Njuzviku. "Putinova nda je da će Zapad popustiti i da će moći da izvuče neku vrstu pobede u Ukrajini", dodao je on.

Pomeranje SAD-a od Evrope i manja efikasnost NATO-a mogli bi biti oblasti "na koje će on svakako isticati kao plodove svog rada", dodao je Laf. "Ali njegova zemlja će postati sve više izolovana, sve manje privlačna."

Putin je odbacio kao "potpunu glupost" tvrdnje predsednika Džoa Bajdenada mu je cilj osvajanje drugih zemalja posle Ukrajine, ali nije jasno šta bi ruski lider mogao da pokuša da predstavi svojim ljudima kao pobedu ako rat prestane. "Ne verujem da Putin želi da osvoji celu Ukrajinu dok su troškovi previsoki", rekao je Mijetek Bodušinski, bivši američki diplomata koji je služio kao savetnik za politiku u Pentagonu."Umesto toga, Putin će pokušati da održi delove Ukrajine koje Rusija trenutno kontroliše kao ruske enklave, nadajući se da će održati Ukrajinu podeljenom, slabom i manje sklonom pridruživanju NATO-u ili EU", rekao je.

"Ne mislim da Putin želi da započne punokrvni konvencionalni rat sa NATO-om, ali želi da nastavi da pronalazi načine da unese razdor u savez i koristi alate poput dezinformacija i sajber napada da bi vodio alternativni rat protiv zemalja NATO-a", dodao je Bodušinski, vanredni profesor na Pomona koledžu u Klaremontu, Kalifornija.

Veće represije

Vladimir Putin
Jonas Petrovas/Shutterstock 

Putin možda oseća da mu poslednjih vremena ide dobro, pošto je sprečio pobunu šefa Vagnerovih plaćenika Jevgenija Prigožina i video kako njegove snage dobijaju na zamahu na bojnom polju. Takođe, smrt Alekseja Navaljnog označila je kraj najpoznatijeg opozicionog lidera zemlje i može se očekivati dalje zaoštravanje represija prema neslaganju.

"Ono što se može očekivati unutar Rusije je više represija, još više napora da se preseče informacija koja je protiv poruke režima, a to može uzeti različite oblike u pogledu pristupa platformama društvenih medija", rekao je Brajan Tejlor, autor knjige "Kod Putinizma".

Putinova pobeda ne znači nužno miran šestogodišnji mandat, pogotovo jer uticaj sankcija nastavlja da potresa rusku ekonomiju, a ogromni gubici u ljudstvu zbog rata, kao u Avdijivci, nameću ogromne troškove stanovništvu i mogu da ugroze Putinovu vlast.

"Ako to uradite još pet puta, to će dodati već postojeći akutan pritisak na rusko društvo", rekao je Konstantin Sonin, kritičar Kremlja i profesor ekonomije na Univerzitetu u Čikagu, Škola javne politike Heris. "Za Putina nema izlaza, ne može zaustaviti rat, ne može zaustaviti represije."

BONUS VIDEO: Građani Rusije u redu za glasanje u Beogradu

Kurir televizija Građani Rusije u redu za glasanje u Beogradu

(Mondo/Newsweek/M. Š.)