U Port-o-Prensu na Haitiju bukti rat, a podrška međunarodne zajednice je izostala.
Prestonica Haitija već tri nedelje je zahvaćena žestokim sukobima rivalskih bandi, a tela žrtava leže po ulicama, javlja "CNN".
Port-o-Prans na Haitiju, grad od 1,2 miliona stanovnika, i ranije je bio poznat po kidnapovanju i nasilju u obračunima bandi, ali dešavanja od početka marta svetski mediji nazivaju ratom protiv samog grada. Intervencija međunarodne zajednice, obećavana više puta, još uvek se nije dogodila.
"Majka trči ka helikopteru sa bebom u rukama, naoružani stražari je požuruju. Na ulici je spaljeni leš, žrtva je čovek za kog se mislilo da je u bandi. Kleči, torzo mu je presavijen i ugljenisano meso obavijeno je metalnim žicama. Ovo je četvrti takav leš koji smo videli za dva dana", javljaju "CNN" reporteri sa lica mesta.
Šta se dogodilo na Haitiju?
Pobunjeničke grupe bandi naoružanih do zuba traže nove teritorije, napadaju policiju i državne institucije. Grupe koje pokušavaju da im se suprotstave, preplašene i besne, blokiraju prilaz svojim krajevima grada lancima i oborenim drvećem. Osumnjičeni za pripadanje bandama se ubijaju i spaljuju, a oni kažu da je to jedini način da se odbrane.
Tela leže po ulicama, ali međunarodna bezbednosna misija koju su okolne zemlje hvalile kao pokretača promena na Haitiju - nije tu.
Haiti je mogao da zaustavi put nasilja. Prošlo je godinu i po dana otkad je tadašnji premijer Ariel Henri zatražio vojnu pomoć iz inostranstva, a za to vreme, bande su proširile svoju vladavinu terora na oko 80 odsto Port-o-Prensa.
Pre šest meseci je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odobrio misiju vojne podrške. A pre dva meseca, ministar spoljnih poslova susedne Dominikanske Republike, upozorio je Savet bezbednosti da se Haiti nalazi "na ivici provalije".
Kada su, krajem februara, bande započele talas nasilja, zahtevale su ostavku premijera. Henri je kapitulirao, ali krvoproliće se nastavilo.
Haiti je trebalo da oformi prelaznu vladu, ali u nju još uvek niko nije imenovan, a ubistva se nastavljaju. Politički procesi su, smatraju stručnjaci, previše dugi i komplikovani a za to vreme bande zauzimaju grad.
Haiti je zemlja u kojoj skoro polovina stanovništva nema dovoljno hrane. Državne institucije su se raspale, sudove su zauzele bande, zatvori su otvoreni, a nacionalna policija možda je jedina funkcionalna institucija. Ali nema dovoljno ni ljudstva, ni opreme.
Prosečna plata policajca je oko 200 dolara mesečno, a samo između 30 i 40 odsto pripadnika policije ima pancire.
Multinacionalna misija, koju bi trebalo da predvodi Kenija uz osoblje sa Jamajke, Benina, Bahama, Barbadosa i Čada, možda jednostavno neće uspeti da se izbori sa užasom.
"Spremni smo za međunarodnu misiju podrške, ali plan za njen dolazak nije postavljen. Mislimo da će propasti kao i druge jer ne postoji okvir saradnje", rekao je Gari Žan Batist, savetnik policijskog sindikata.
Bezbednosna i humanitarna pitanja su usko isprepletena na Haitiju. Stanovništvu su potrebni hrana i voda, ali onda se fokus prebacuje na ponovno otvaranje luke i aerodroma. To, međutim, znači da teritorije na kojima se nalaze treba osloboditi od bandi i obezbediti sigurne koridore transporta.
Naredna vlada bi, piše "CNN", čak mogla da angažuje privatne bezbednosne kompanije, kao i lovce na ucenjene glave.
Neimenovani sagovornik tog medija, čovek koji je sedeo na motociklu i gledao puste ulice uz zvuk pucnjave, rekao je da je međunarodna zajednica stavila Haiti u ovu situaciju.
"Više od 200 godina, nisu nam dali priliku da živimo sami za sebe", rekao je on.
Robovi na Haitiju zbacili su francusku kolonijalnu vlast i osnovali prvu slobodnu crnu republiku 1804. godine. Ali potom ih je međunarodna zajednica praktično ignorisala decenijama.
BONUS VIDEO:
(MONDO/B.Z.J.)
