aNekad najveći saveznici došli do najniže točke u odnosima: ‘To je etničko čišćenje!‘
Odluka izraelskog premijera Benjamina Netanjahua koji je odustao od planirane posete Vašingtona, iako ga je lično pozvao američki predsednik Džo Bajden, predstavlja najnižu tačku u sve dubljem jazu između dva lidera Izraela i SAD. Netanjahu je zapretio da će povući delegaciju ako SAD u ponedeljak ne stave veto na rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom se poziva na momentalni prekid vatre u Gazi, a nakon što su SAD bile uzdržane od glasanja, izraelski premijer je otkazao sastanak sa Bajdenom, pa analitičari smatraju da ovo je najveća kriza u istoriji odnosa dve savezničke države.
U Vašingtonu ne kriju ogorčenost. Američki zvaničnici planirali su da ponude izraelskoj delegaciji niz alternativnih opcija za napad na Hamas u gradu Rafa na jugu Gaze, nadajući se da će sprečiti ono što SAD veruju da bi bila humanitarna katastrofa ako Izrael pokrene najavljenu kopnenu invaziju. U Sjedinjenim Državama, pozivi na prekid borbe prešli su političke granice. Čak je i bivši predsednik Donald Tramp rekao u intervjuu tokom vikenda da je vreme da Izrael "prekine svoj rat" i "sklopi mir". Ali Bajden se našao u delikatnoj poziciji. Ako izraelski premijer odbije alternative svog tima, kao što je Netanjahu nagovestio da hoće, čak i pre nego što su se ovonedeljni sastanci raspali, Bajden bi mogao da iznese svoje frustracije u javnost i potencijalno potkopa ono što je bila nepokolebljiva američka podrška Izraelu.
Kako prenosi CNN, više od mesec dana zvaničnici Bele kuće zaprepašteno su pratili kako izraelski lideri, uključujući Netanijahua, signaliziraju svoju nameru da pokrenu veliku kopnenu ofanzivu u Rafi, za koju tvrde da je poslednje veliko uporište Hamasa. Amerikanci su ih upozorili da bi takva oružana kampanja rezultirala humanitarnom katastrofom i insistirali da Izrael napravi kredibilan plan za zaštitu 1,4 miliona palestinskih civila koji su se tamo sklonili. Uzgred, mnogi su pobegli iz drugih delova Gaze u Rafu upravo po instrukcijama izraelske vojske.
Pritisak raste jer se Ramazan završava za oko dve nedelje. Amerikanci su otvoreno ukazivali Izraelcima da toliko civila u enklavi jednostavno nema gde da ode sada kada je veliki deo Gaze uništen i učinjen nenastanjivim zbog izraelskog bombardovanja. A ako postoji izraelski plan za civile, niko od zvaničnika Bele kuće ga još nije video. "Pogledala sam mape, proučavala sam mape, ali ti ljudi nemaju gde da odu", rekla je potpredsednica Kamala Haris krajem prošle nedelje.
S druge strane, Netanjahuova kancelarija nazvala je uzdržanost SAD "jasnim povlačenjem" sa pozicija koje je Vašington držao od početka rata. "Ovo šteti i ratnim naporima i naporima da se oslobode taoci jer daje nadu Hamasu da će im međunarodni pritisak omogućiti da prihvate prekid vatre bez oslobađanja naših talaca", rekli su Izraelci.
Međutim, anonimni američki zvaničnik rekao je za Tajms of Izrael da je Netanjahu tražio izgovor da ne pošalje delegaciju u Vašington jer bi ga to primoralo da se uhvati u koštac sa alternativama invazije na Rafu koje bi bile realnije i koje bi ga dovele u sukob sa svojim desničarskim koalicionim partnerima koji ne žele kompromis sa Palestincima.
Bajdenovi savetnici razmatraju različite opcije za odgovor ako se operacija Rafa nastavi. Zvaničnici su odbili da daju detalje za CNN, ali je predsednik Bajden pod sve većim pritiskom demokratskih poslanika da počne da uslovljava vojnu pomoć Izraelu ako će uložiti napore i pružiti humanitarnu pomoć opkoljenim civilima, kojih ima više od milion. Američki zvaničnici su takođe izrazili bojazan da bi invazija na Rafu mogla da spreči ulazak preko potrebne humanitarne pomoći u Gazu, pošto je grad bio glavna tranzitna tačka za kamione pomoći iz Egipta. Takođe postoji zabrinutost da bi operacija Rafa mogla da prekine odnose Izraela sa Egiptom.
I Brisel pojačava pritisak na Netanijahuovu vladu. Prošle nedelje, 27 šefova država i vlada EU dogovorili su zajedničku izjavu o bliskoistočnom sukobu, koja ima za cilj da naglasi odgovornost Izraela. U saopštenju se poziva na hitan prekid vatre koji bi trebalo da "dovede do održivog prekida vatre, bezuslovnog oslobađanja svih talaca koji se drže u Pojasu Gaze i pružanja humanitarne pomoći". Takođe poziva izraelsku vladu da ne pokreće kopnenu ofanzivu u Rafi. Kako je podsetio Dojče vele, to je bila prva zajednička izjava svih 27 evropskih država članica o ratu između Izraela i Hamasa u poslednjih pet meseci. Zapad podržava Izrael, ali odbija da postane saučesnik u politici koja je de fakto etničko čišćenje palestinskog naroda.
BONUS VIDEO:
(MONDO/U. M.)
