Mlada Amerikanka, Sonja Matejko, odlučila je da svoj život promeni iz korena i preseli se iz Njujorka u Beč, grad koji je više puta proglašavan najpogodnijim za život. Ona je u Beč došla 2022. godine i nije se ni malo pokajala. Kako i sama kaže život u ovom gradu doneo joj je brojne pogodnosti, od predivnih šetnji do bogate kulture.

"Iako je jedan od gradova u Evropi sa najvišim kirijama, primetila sam da troškovi života manje koštaju nego kada sam živela u Njujorku ili na svojoj rodnoj Floridi", rekla je Sonja.

Matejko je želela da podeli koliko košta život u Beču i kako izgleda jedna njena nedelja. Takođe, ona je naglasila da je ovo samo delimičan prikaz i ne predstavlja nužno prosečne troškove života za strance u Beču.

Troškovi za hranu 

"Živim sama, uglavnom kuvam vegetarijanske obroke i obično samo pijem kafu za doručak", započela je Sonja.

Tokom sedam dana, u nabavku namirnica je išla dva puta. Prilikom prvog odlaska, kupila je sveže voće, sastojke za salatu za večeru, kapsule za kafu, grickalice, ovseno mleko, gazirane vode i bocu belog vina. Tada je potrošila 57 evra, dok je u drugoj kupovini potrošila 20 evra na grickalice i sastojke za pripremu paste.

"Vrhunac kupovine bila je boca Grüner Veltlinera, ukusnog austrijskog vina, za samo 8,50 evra. U Austriji mogu da nabavim ukusno vino u prodavnicama za sedam do 11 evra. Moje omiljeno vino u SAD-u koštalo je 23 dolara po boci", ispričala je ona.

Pored obroka kod kuće Sanja često ruča i u restoranima, kako poslovno tako i privatno. Ona je u toku nedelje dva puta otišla na večeru u restoran. 

"Jedne večeri sam otišla u svoj novi omiljeni vegetarijanski restoran, Wilding. Obilan obrok takođe je uključivao aperitiv i čašu vina. Platila sam 80 evra, uključujući napojnicu, što je malo skuplje za večeru u Beču", istkla je Amerikanka.

Kako prenosi Biznis insajder, iako napojnica u Austriji nije obavezna, pristojno je da konobaru date deset posto kada je to moguće. Nasuprot tome, u SAD je veoma nepristojno ukoliko ne ostavite bakšiš, a uobičajno je od 15 do 20 posto.

Pored toga jedne večeri je poručila i dostavu, što je koštalo 23,50 evra, kupila kroasan od dva evra, popila piće od 10 evra i dva puta otišla na kafu (po 3 evra svaki, plus napojnica). Tako je Sonja, na osnovu svega navedenog, tokom jedne sedmice u Beču na hranu i piće potrošila 205 evra.

"Nemam auto u Beču i nije mi potreban"

Prema njenim rečima, najveća prednost Beča jeste koliko je lako kretanje po gradu. Tako ona veći deo dana uopšte ne koristi prevoz.

"Veći deo dana provodim šetajući, od prodavnice namirnica i časova joge do apoteke i kafića. Obično biram da pešačim ako je udaljenost manja od 20 minuta i ako nisam u žurbi", ispričala je ona.

Za prevoz najčešće koristi metro, autobus ili tramvaj, a njihova cena je veoma pristupačna.

"Srećom, javni prevoz je prilično pristupačan. Imam karticu koja omogućava neograničeno korišćenje bečkog sistema javnog prevoza i košta 365 evra godišnje. To je daleko manje u poređenju sa onim što bih potrošila na neograničen prevoz u Njujorku, koja se koristi za vozove i lokalne autobuse, a košta 132 dolara za samo 30 dana", istakla je Sonja.

Sa karticom koju ima, Sonjin ovonedeljni trošak za javni prevoz iznosio je sedam evra. Takođe, budući daje kasnila, platila je i 16 evra za Uber kada je išla na jedan događaj. Tako da su sedmični troškovi za prevoz bili ukupno 23 evra.

Instagram/sonyamatejko/Printscreen sonya matejko

Ne iznajmljuje staloni smeštaj

Iako se Beč smatra gradom sa visokim kirijama za evropske standarde, prema njenom mišljenju, cene kirija su prilično prihvatljive, a posebno u poređenju sa onima iz Njujorka. Kako kaže, videla je jako lepe studije ovde za manje od 1.000 evra mesečno, ali trenutno ne iznajmljuje stanove na duži vremenski preriod.

"Trenutno, ipak, biram da se selim po Airbnb smeštajima umesto da iznajmljujem stan na duže staze. Na početku sam to radila kako bih istražila sve bečke okruge. Sada kada sam pronašla omiljeno okrug, to radim zbog praktičnosti i da bih izbegla kupovinu stvari koje možda jednog dana moram da prodam, poput nameštaja. Takođe mi se više sviđa sloboda kretanja bez vezivanja za materijalne stvari. Nažalost, priznaću da to nije nešto što ću zauvek praktikovati", kaže ona. 

Njen trenutni smeštaj jeste jedna spavaća soba i kupatilo, a košta manje od 500 evra nedeljno. Kako kaže, to je mnogo manje od onoga što je plaćala dok je živela u Njujorku, u stanu sa dve spavaće sobe i lažnim zidom sa cimerkom.

Ostale aktivnosti na koje troši novac

"Položaj Beča znači da je istraživanje Evrope lakše i jeftinije nego što je to bio slučaj u SAD. Tako u maju letim za Napulj za manje od 100 evra. Većina letova iz Njujorka za Napulj počinju sa cenom koja je otprilike osam puta veća od toga", rekla je Sonja.

Inače, subotu je proveo na konferenciji za žene, koja je koštala 33 evra, a nedelju čitajući novu knjigu koju je kupila za 22 evra. 

"Ove nedelje sam takođe išla na nekoliko časova vežbanja. Išla sam i na čas vožnje bicikla (na engleskom) koji me je koštao 18 evra. Zatim sam koristila svoje članstvo u MyClubs-u za dva časa joge. MyClubs košta 49 evra za četiri časa mesečno, tako da su me časovi ove nedelje koštali oko 25 evra", isprićala je ona.

U Austriji je dostupno javno finansirano zdravstveno osiguranje, ali ljudi takođe imaju mogućnost da kupe privatno zdravstveno osiguranje.

"Plaćam privatno zdravstveno osiguranje, koje iznosi oko 169 evra mesečno, odnosno oko 42 evra nedeljno. Ono pokriva moje posete lekaru i recepte za lekove", zaključila je Sonja.

Kada se saberu svi navedeni troškovi, Sonju je potrošila ukupno 868 evra tokom sedam dana života u Beču. Kada poredi sa Njujorkom, život u Beču je mnogo jeftiniji.

BONUS VIDEO:

TikTok/tomishamonae Kako je živeti u Srbiji kao stranac

(Mondo/A.V.)

Živim sam, uglavnom kuvam vegetarijanroke i obično samo pijem kafu za doručak.

Tokom nedelje, otišao sam dva puta u kupovinu namirnica. Prilikom prvog odlaska, kupio sam sveže voće za pripremu jogurt činija za ručak, sastojke za obilan salat za večeru, kapsule za Nespresso aparat, grickalice, ovseno mleko, gazirane vode i bocu Grüner Veltlinera.

Iako napojnica nije obavezna u Austriji, opšti običaj je dati 10% kada je to moguće. Nasuprot tome, u SAD-u se široko smatra neprijatnim ne ostaviti napojnicu, a standard je od 15% do 20%.

Kasnije tokom nedelje, još jednom sam posetio prodavnicu namirnica i potrošio 20 evra na grickalice i sastojke za pripremu paste, koju sam jeo tokom više večera.

Osim toga, jedne večeri sam naručio dostavu (23,50 evra za veganski rolni i pomfrit), popio sam Negroni dok sam bio vani na piću (10 evra) i dva puta sam naručio flat white kafe (po 3 evra svaki, plus napojnica). Prijatelj mi je takođe kupio kroasant, što bi me koštalo malo manje od 2 evra.

Iako se Beč smatra gradom sa visokim kirijama za evropske standarde, rekao bih da su cene kirija prilično prihvatljive - posebno u poređenju sa onim što sam video u Njujorku. Video sam lepe studije ovde za manje od 1.000 evra mesečno.

Trenutno, ipak, biram da se selim po Airbnb smeštajima umesto da iznajmljujem stan na duže staze.