Životni vek ljudi je sve veći, dok starosne granice za odlazak u penziju godinama ostaju nepromenjene.
Završiti svoj radni vek u šezdestim godinama života cilj je mnogih, ali sada se ne čini realističnim, pa čak ni razumnim za mnoge ljude, piše BBC. Sve više ima pristalica takve teze, posebno među finansijerima. U martu je, na primer, izvršni direktor Leri Fink najavio radnicima da svi oni koji se nadaju penziji u šezdesetim i to onoj, udobnoj i finansijski osiguranoj, to verovatno neće moći da ostvare.
"Budući da je globalni životni vek ljudi sve veći, 'socijalne sigurnosne mreže' se raspadaju, a troškovi života rastu", napisao je Fink i utvrdio da "penzija sa 65 godina neće biti moguća za mnoge, čak i većinu, ljudi", prenosi Poslovni dnevnik.
"Penzionisanje je mnogo teže nego što je bilo pre 30 godina", napisao je Fink. "A za 30 godina to će biti još teže".
"Od 2000. do 2019. očekivani životni vek u svetu povećao se sa 67 godina na 73 godine. Do 2050. godine UN očekuje da će jedan od šest ljudi u svetu imati 65 ili više godina. A kako stanovništvo stari, mnoge zemlje će uskoro doći do tačke u kojoj više ljudi napušta radnu snagu nego što u nju ulazi. U Velikoj Britaniji bi ta tačka mogla da se dostigne do 2029, u Brazilu do 2035, u Indiji do 2048, a u SAD do 2053", istakao je BBC.
"Starosna granica za odlazak u penziju gotovo da se ne menja, iako očekivano trajanje života raste", kaže Rebeka Sir, profesorka demografije i zdravlja na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu. Budući da su se i zdravstveno i ekonomsko okruženje dramatično promenili, postavlja se pitanje da li je penzionisanje sa 65 godina potpuno nerealan cilj u modernom svetu.
Ne samo da se ciljana starosna granica za odlazak u penziju nije promenila u skladu s modernim okolnostima, nego je takođe "nejasno zašto su sredine 60-ih postale ključna granica za odlazak u penziju", kaže Gal Vetštajn, viši ekonomista u Centru za istraživanje penzionisanja na koledžu Boston. Na neki način, to je, svojevremeno, bila "gruba presuda" s namerom da se ljudi izbace iz radne snage pred sam kraj njihovih života. Ipak, mnogi vladini programi je i dalje koriste kao standard.
U SAD je Medicare, savezni program zdravstvenog osiguranja, trenutno dostupan samo odraslim osobama od 65 godina i starijima (postoje izuzeci za mlađe osobe s invaliditetom). Amerikanci stiču pravo na primanje svojih punih beneficija socijalnog osiguranja od 67 godina, otprilike u istoj godini u kojoj građani Ujedinjenog Kraljevstva mogu da traže svoje univerzalne državne penzije.
Sredinom 20. veka, kada su mnogi od ovih programa doneti, očekivani životni vek bio je znatno kraći. Tako je u Ujedinjenom Kraljevstvu, na primer, iznosio otprilike 66 godina za muškarce i 71 godinu za žene. "U osnovi to znači da bi (građani Ujedinjenog Kraljevstva) potrošili samo osam posto ili deset posto svog života u penziji", kaže Kris Pari, profesor finansija na Univerzitetu Kardif Metropolitan.
Sada, međutim, "naši životi postaju duži, zdraviji smo duže u kasnim srednjim godinama i ranoj starosti", kaže on. "Sada ima mnogo ljudi u svojim ranim ili srednjim 80-im koji su zdravi i uživaju u vrlo aktivnom životu, fizički i mentalno".
Ukratko, državne stipendije nisu bile osmišljene za potporu ljudima u njihovim 80-im i 90-im i nisu ažurirane da bi to učinile. Politike koje su nekada bile uspostavljene za potporu umirovljenim radnicima do kraja života više nisu u skladu s modernim okolnostima.
U Srbije je starosna granica za odlazak u penziju 65 godina. Prema mišljenju stručnjaka, to je upravo idealno vreme za penzionisanje.
BONUS VIDEO:
(B92/Mondo/A.V.)
