Stručnjaci i analitičari izneli su svoje sumnje u vezi rata u Ukrajini koji je ušao u treću godinu i šta će se dogoditi ukoliko se dopusti poraz Kijeva.
Rat u Ukrajini traje duže od dve godine, dugo najavljivana kontraofanziva tokom proleća i leta 2023. godine Kijeva nije uspela, a stručnjaci smatraju da će mnogo toga zavisiti od predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, piše "Ekonomist". Trenutno vlada strah od pobede bivšeg predsednika SAD-a Donalda Trampa na izborima u Americi, koji inače vodi u anketama, zbog straha od "isporučivanja Ukrajine na tacni Putinu".
Sjedinjene Američke Države i Evropa su glavni saveznici i finansijeri Ukrajine od trenutka kada je rat počeo 24. februara 2022. godine. Vojni i politički analitičari smatraju da Zapadu fali više odlučnosti u borbi za sopstvene interese, a isto mišljenje deli i Džordž Robertson, bivši Generalni sekretar NATO-a u periodu od 1999. do 2003. godine
"Ako Ukrajina izgubi, naši neprijatelji će odlučiti o svetskom poretku", rekao je Robertson.
Poraz Ukrajine bi se najviše odrazio na Evropsku uniju. Članice Evropske unije su uvele više paketa sankcija Ruskoj Federaciji, šalju vojnu i finansijsku pomoć, ali ako se sve to ispostavi kao nedovoljna mera, dovešće se u pitanje snaga i jedinstvo EU. Analitičari smatraju da ima i onih koji bi likovali ukoliko bi se dogodio takav scenario - premijer Mađarske Viktor Orban i Marin Le Pen u Francuskoj su proglašeni populistima i ljubiteljima režima Vladimira Putina. Navodi se i da se Rusija možda ne bi zaustavila na četiri oblasti koje je dosad aneksirala (Lugansk, Donjeck, Zaporožje i Herson).
Pobednička ruska vojska učinila bi da Putin komanduje jedinom borbenom silom u 21. veku koja je "skovana u ratu" i koja je koristila vojničke veštine da bi zauzela teritoriju. Ako bude kontrolisao Ukrajinu, imaće pod kontrolom dve takve vojne mašinerije. Protiv njega bi stajali Evropljani koji su uzdržani od rata, možda sa slabom evropskom podrškom i osiromašenim naoružanjem. Da li bi Poljska ili Nemačka otkrile da su im potrebna sopstvena sredstva nuklearnog odvraćanja?
Strah bi se ubrzo proširio Evropom u slučaju poraza Ukrajine. Takođe, promenio bi se i izgled i snaga Evropske unije. U tekstu se podseća na situaciju od pre godinu dana kada su se mnogi podsmevali ruskoj armiji koja danas proizvodi brže oružje i municiju nego što Zapad uspeva da pošalje Ukrajini. Čak i da Ukrajina uspe da pobedi, Evropa će se promeniti.
"Mirovni projekat" će onda morati da se promeni i prilagodi novonastaloj situaciji. Alijansa slavi 75 godina postojanja u aprilu, a budućnost ovog vojnog saveza nije nikada bila neizvesnija. Evropske članice se najviše oslanjaju na Ameriku kao garant njihovog suvereniteta. U slučaju da Rusija ostvari delimičnu pobedu, promene u Evropi su neminovne, a analitičari zaključuju svoju sumornu prognozu tezom da Ukrajina ne sme da izgubi rat od Rusije.
BONUS VIDEO:
(Economist/MONDO/A.B.)
