Kako tvrde stručnjaci, bitka za Harkov je odlučujuća u ukrajinskom ratu.
Da li u Ukrajini počinje jedna od najvažnijih bitaka koja može da utiče na dalji tok čitavog rata? To je bitka za Harkov. Poslednjih nedelja ruska vojska je pojačala napade na drugi po važnosti grad u Ukrajini, koji je svojevremeno bio čak i glavni grad Sovjetske Ukrajine. Harkov se nalazi samo 30 kilometara od ruske granice. Dakle, pretpostavlja se da je Harkov postao ili bi mogao da postane prioritetna meta ruskog generalštaba, odnosno Putinovih ratnih planova, i da se uskoro sprema generalna ofanziva na grad, koja bi mogla da postane majka svih bitaka u ratu dosad.
Međutim, koliko god on bio važan Rusima, Ukrajinci su odlučni da ga brane po svaku cenu jer bi, osim vojno-strateškog značaja, pad ili odbrana grada mogla da ima veliki psihološki uticaj na obe strane. U više od dve godine rata, Rusi nisu uspeli da ga zauzmu, iako je "naveden" kao treći i najvažniji u secesionističko-osvajačkom planu Moskve 2014. godine, kada su stvorene paradržave Donjeck i Lugansk.
Rusi su pojačali svoje napade, ali zauzimanje grada koji je pre rata imao 1,7 miliona stanovnika, a sada ima manje od pola miliona, zahteva angažovanje velikih snaga i nosi veliki rizik. Kako piše Blumberg, pozivajući se na ukrajinske i zapadne vojne izvore, svrha najnovijih ruskih napada na Harkov, posebno na energetsku i komunalnu infrastrukturu, jeste da primora stanovnike da se evakuišu pre mogućeg napada. Vladimir Putin želi Harkov iz dva razloga – da ostvari "značajniju pobedu" kao zalog za dalje ratovanje i da ubedi javnost da "dobro radi" i da stvori tzv. sanitarnu zonu duž ruske granice da bi se izbegli upadi na rusku teritoriju, kao što je bio slučaj u Belgorodskoj i Brjanskoj oblasti.
Putin je govorio o "sanitarnoj zoni" u svom nedavnom obraćanju naciji, što je izazvalo intenziviranje napada na Harkov. Međutim, i prema mišljenju ruskih prorežimskih vojnih analitičara, za takav "poduhvat" treba mobilisati najmanje 300 do 350 hiljada novih vojnika, i to već do 1. juna, a nakon usvajanja novog zakona o mobilizaciji, Kijev je spreman da bude popunjen sa čak 400 do 500 hiljada vojnika.
Američki vojni izvori, prema Blumbergu, ne veruju u sposobnost Rusije da napadne Harkov bez povećanja broja oružanih snaga, a SAD razvijaju mere za obnovu energije sa Ukrajinom uoči nove zime. Reč je o višemilionskom gradu, a ruska vojska nastavlja ofanzivna dejstva na području Donbasa, koji želi da zauzme do kraja. Ako ne dovede nove vojnike, onda će morati da povuče snage koje sada ima u Harkov, a to bi dovelo do zaustavljanja ofanzive na Donbas ili do odbrane na jugu. Kako piše Bi-Bi-Si, za napredovanje prema Harkovu nije dovoljna samo brojčana nadmoć, već je potrebno vojnike obučiti, koordinisati različite rodove vojske i obezbediti logistiku, a ako ruska vojska zaista namerava da izvede operaciju u Harkovu ove godine, onda je njeno vreme za ovo veoma ograničeno.
Osim toga, front bi pokrivao ogromnu teritoriju i po širini i po dubini, punu vojnih objekata, a nije isključeno da se sve pretvori u savremeni Staljingrad. Ovo je povezano sa još jednim rizikom za Ruse, jer će značajan deo vojske i logistike biti smešten u ruskim regionima Belgorod, Kursk i Brjansk, što ih čini legitimnim ciljevima za ukrajinske rakete, artiljeriju i dronove, a te ruske oblasti bi mogle mnogo patiti.
Neuspeh zauzimanja Harkova, s druge strane, takođe može uticati na situaciju unutar Rusije. Međutim, prorežimska agencija TASS, pozivajući se na zapadne vojne analitičare, piše da bi "Harkov mogao da padne za nekoliko meseci", iako ne navodi približan mogući datum. Neki zapadni analitičari veruju da bi, na osnovu prethodnog ratnog iskustva, ovo moglo da potraje veoma, veoma dugo.
Za Ukrajince bi odbrana Harkova mogla biti presudna za ceo rat. Njegovim padom Rusi bi bili poraženi, a Odesa i Kijev bi verovatno bili sledeće mete. Stoga, ako dođe do ofanzive na Harkov, to bi mogla biti jedna od ključnih, ako ne i odlučujuća bitka za ishod rata.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji list/MONDO/J.D.)
