U Evropi je zabeleženo najviše dana sa "toplotnim stresom". To stanje kada telo ne može pravilno da se ohladi i njegova temperatura poraste na opasan nivo.
Na području Evrope do sada je zabeleženo najviše dana sa takozvanim "toplotnim stresom". Toplotni stres je stanje kada telo ne može pravilno da se ohladi i njegova temperatura poraste na opasan nivo, kada ključni organi mogu da otkažu. Ovo se dešava kada telo ne koristi glavni način da se nosi sa viškom toplote - isparavanjem znoja kroz kožu - jer je vazduh previše vlažan.
Zajednički izveštaj koji su objavili Kopernikus (služba EU za praćenje klimatskih promena) i Svetska meteorološka organizacija (SMO) otkrio je nove zabrinjavajuće podatke. Evropljani danju trpe neviđene vrućine, a noću su pod stresom zbog neprijatnih vrućina. Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva, upozoravaju stručnjaci, koji se zagreva brzinom daleko iznad globalnog proseka.
Stopa smrtnosti od toplote povećana za 30%
Stopa smrtnosti od vrućine porasla je za 30% u poslednje dve decenije u Evropi. "Možda se čini da plaćamo visoku cenu zbog klimatskih mera, ali ako ništa ne učinimo – cena će biti još veća", rekla je generalni sekretar SMO Selest Saulo, a prenosi Gardijan.
Prema izveštaju, temperature širom Evrope bile su iznad proseka tokom 11 meseci prošle godine, uključujući najtopliji septembar od kada se beleže. Zbog vrućine i suše došlo je do velikih požara koji su opustošili sela i "gušili" stanovnike gradova. Požari su bili najintenzivniji u zemljama južne Evrope poput Portugala, Španije i Italije. Grčku je pogodio najveći zabeležen šumski požar u EU, gde je izgorelo 96.000 hektara zemlje, navodi se u izveštaju.
Razorni požari i smrtonosne poplave
S druge strane, obilne kiše izazvale su smrtonosne poplave. Evropa je 2023. bila oko 7% vlažnija od proseka u poslednje tri decenije. "Prošle godine Evropu je zahvatio najveći šumski požar. Istovremeno, bili smo svedoci jedne od najvlažnijih godina, jakih talasa morske toplote i razornih poplava", rekao je Karlo Buontempo, direktor Kopernika.
"Temperature nastavljaju da rastu", dodao je on. Još uvek nije sasvim jasno kako globalno zagrevanje izaziva sve obilnije padavine. Topliji vazduh može da zadrži više vlage, što omogućava ekstremnije oluje. Ali s druge strane, zbog složenosti klimatskih promena, padavine ne moraju uvek da se javljaju. Postoji mnogo jača veza između globalnog zagrevanja i toplotnih talasa.
Izveštaj ne daje podatke za prošlu godinu o broju umrlih od toplote, ali se zna da je 2022. godine bilo 70.000 dodatnih umrlih od toplote. "Broj smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom verovatno će biti veći 2023. godine", rekla je klimatolog Friderike Oto sa Imperijal koledža u Londonu.
BONUS VIDEO:
(Guardian/MONDO/J.D.)
