KAKO JE SVRGNUT MUSOLINI: Partizani ga lovili, Nemci pomagali, na kraju streljan sa ljubavnicom!

Živeo je izvan svog vremena i uvukao zemlju u katastrofalan rat, u koji ona nije bila voljna i nije bila spremna da vodi. Benito Musolini Duče bio je kontroverzni italijanski političar, vođa fašističkog režima. 

Na mitinzima koje je držao njegove pristalice su u transu pratile sve što kaže. Njegov stil govorništva bio je vrhunski, njegovi stavovi su bili teatralni, mišljenja su bila kontradiktorna, činjenice su često bile pogrešne. Ali, njegove reči su bile dramatične, metafore upečatljive, energični gestovi delotvorni, da retko kada nije uspevao da nametne ono što kaže.

Fašistički odredi bili su ustremljeni protiv socijalista, spaljivali su sindikalne i partijske kancelarije, terorisali lokalno stanovništvo. Stotine njih je poniženo, pretučeno ili ubijeno. Krajem 1920. godine, odredi Crnokošuljaša počeli su da napadaju institucije lokalne uprave i sprečavaju levičarske administracije da preuzmu vlast. Musolini je ohrabrivao takve odrede (paradoksalno, jer je u politiku ušao kao socijalista) i organizovao slične racije u Milanu i okolini. Do kraja 1921. fašisti su kontrolisali velike delove Italije, a levica je, delom zbog svojih neuspeha tokom posleratnih godina, skoro propala. Kako je fašistički pokret izgradio široku bazu podrške, Musolini je počeo da planira da preuzme vlast na nacionalnom nivou.

U leto 1922. mu se ukazala prilika. Ostaci sindikalnog pokreta pozvali su na generalni štrajk. Fašistički dobrovoljci su pomogli da se štrajk razbije i tako unapredili fašističke pretenzije na vlast. Na skupu 40.000 fašista u Napulju 24. oktobra, Musolini je zapretio: "Ili će nam biti data vlada, ili ćemo je zauzeti maršom na Rim."

Želeći da pokaže da nije samo vođa fašizma već i vođa ujedinjene Italije, predočio je kralju listu ministara, od kojih većina nisu bili članovi njegove stranke. Jasno je, međutim, stavio do znanja da namerava da vlada autoritativno. Dobio je puna diktatorska ovlašćenja na godinu dana i te godine progurao zakon koji je fašistima omogućio da zacementiraju većinu u parlamentu. Izbori 1924. godine obezbedili su mu vlast.

Zemlju uveo u rat za koji nije bio spreman

Mnogi Italijani pozdravili su njegov autoritet, jer su bili su umorni od štrajkova i nereda u državi, i bili su spremni da se potčine diktaturi, pod uslovom da se nacionalna ekonomija stabilizuje i zemlji vrati dostojanstvo. Musolini im je izgledao kao jedini čovek sposoban da uvede red. Možda bi i ostao heroj do svoje smrti da ga pretenciozna osvajanja i snovi o carstvu nisu navela da skrene sa puta uspostavljanja poretka unutar države.

Posle 10 meseci priprema Italija je napala Etiopiju oktobra 1935. Usledila je kampanja kolonijalnog osvajanja, u kojoj su Italijani bacili tone gasnih bombi na Etiopljane. Adolf Hitler je aktivno podsticao Musolinijevu afričku ekspanziju, a pod Hitlerovim vođstvom Nemačka je bila jedina moćna zemlja u zapadnoj Evropi koja se nije okrenula protiv Musolinija. Godine 1938, po uzoru na Nemačku, Musolinijeva vlada je u Italiji donela antisemitske zakone koji su diskriminisali Jevreje i pripremili put za deportaciju oko 20 odsto Jevreja u nemačke logore smrti tokom rata.

Italija ulazi u Drugi svetski rat 1940. godine, međutim, kako se ispostavilo i na samom početku, nespremno. Učestali porazi na svim frontovima okrenuli su većinu Musolinijevih kolega protiv njega, nakon čega mu je kralj oduzeo mandat. Po kraljevom naređenju Musolini je uhapšen i stavljen u kućni pritvor. Plašeći se mogućnosti da bi Nemci mogli da pokušaju da ga oslobode, Italijani su ga stalno premeštali.

Nemački padobranci izvršili su desant u blizini hotela u kojem je Musolini bio zatvoren i oslobodili ga. Nakon spasavanja Musolini je na severu Italije formirao marionetsku državu pod nazivom Salska Republika (Italijanska Socijalna Republika). U toj tvorevini Musolini se vratio svojim socijalističkim idejama. Naredio je likvidaciju fašističkih vođa koji su mu otkazali poslušnost.

Streljan, pa obešen

Aprila 28. u završnoj godini Drugog svetskog rata 1945. godine, u trenucima kada su se savezničke snage približavale Milanu, a nemačke povlačile iz Italije, Musolinija su zajedno sa njegovom ljubavnicom na jezeru Komo uhvatili italijanski partizani pri pokušaju bega u Švajcarsku. Streljan je po kratkom postupku. Narednog dana Musolinijevo telo, zajedno s telima drugih poznatih fašista, obešeno je naglavačke u Milanu kako bi se protivnici fašizma narugali fašistima. Velika masa italijanskog naroda pozdravila je Musolinijevu smrt bez žaljenja.

Bez obzira na kontroverze koje su obeležile njegovo vlastodržanje, Musolini je ostavio dubok trag na političkoj sceni Evrope. Njegove nasleđe i danas je predmet rasprava i analiza, podsećajući na složenost istorije i političkih ideologija.

BONUS VIDEO:

(MONDO/N.D.)