Predsedavajući Komiteta za dodelu Nobelove nagrade Torbjorn Jagland pohvalio je Kinu za izuzetna dostignuća, ali je i upozorio da, uz svoj novi status vodeće svetske sile, Peking mora gledati na kritiku, kao na nešto pozitivno.
"Liu je samo ispunjavao svoja građanska prava. On nije uradio ništa loše. On mora da bude oslobođen", rekao je Jagland na svečanosti i istakao da kineski ustav zvanično garantuje slobodu izražavanja i pravo na kritikovanje državnog aparata.
"Mnogi će upitati ne pokazuje li Kina, i pored sadašnje moći, izvesnu slabost pošto smatra da je nužno zatvoriti čoveka na 11 godina samo zato što je izrazio svoje mišljenje o načinu vođenja zemlje", rekao je Jagland.
"Žalimo što laureat nije danas ovde. On je u izolaciji u zatvoru na severoistoku Kine. Ni njegova supruga Liu Sija, ni njegovi najbliži rođaci ne mogu da budu ovde sa nama. Stoga danas neće biti predstavljena ni medalja ni diploma. Sama ta činjenica pokazuje da je ova nagrada bila neophoda i odgovarajuća", objasnio je Jagland.
Predsednik Nobelovog komiteta kazao je da cilj ove nagrade nikada nije bio da ikoga uvredi, već da ukaže na vezu između ljudskih prava, demokratije i mira i da podseti svet da su prava koja uživamo danas "izvojevale osobe koje su preuzele na sebe velike rizike zbog drugih. Stoga Liu Sjaobo zaslužuje našu podršku".
"Čestitamo Liu Sjaobou na Nobelovoj nagradi za mir za 2010. godinu. Njegova gledišta će u dužem vremenskom periodu ojačati Kinu. Njemu i Kini želimo sve najbolje u narednim godinama", kazao je Jagland. On je pozvao kineske vlasti da oslobode Sjaoboua, što su gosti na današnjoj svečanosti propratili aplauzom.
Glumica Liv Ulman pročitala je izjavu Liu Sjaoboa, koju je dao tokom suđenja u decembru 2009. godine.
"Nemam neprijatelja i nikoga ne mrzim", rekao je Liu.
"Mržnja može da upropasti inteligenciju i svest čoveka... Zbog toga se nadam da ću moći da prevaziđem lična iskustva dok posmatram razvoj i društvene promene naše zemlje, da ću se suprotstaviti neprijateljstvu režima potpunom dobrotom, i da ću mržnju odagnati ljubavlju", navela je Ulman reči kineskog disidenta.
"Upravo zbog ovih uverenja i ličnog iskustva čvrsto verujem da politički napredak Kine neće prestati i pun optimizma radujem se usponu buduće slobodne Kine. Jer nema sile koja može da zaustavi ljudsku potragu za slobodom, a Kina će na kraju postati zemlja kojom će vladati zakon, gde će ljudska prava imati vrhovnu vlast", izjavio je Liu u sudu 2009.
Kineske vlasti izrazile su nezadovoljstvo ovogodišnjom odlukom Nobelovog komiteta da prestižnu nagradu za mir dodeli Liju Sjaobou koji je na izdržavanju 11-godišnje kazne zatvora kao jedan od autora takozvane Povelje 08 kojom se traži više slobode i okončanje političke dominacije Komunističke partije u Kini.
Ovo je drugi put da dobitnik Nobelove nagrade, ili njegovi najbliži, nije doputovao u Oslo da primi to priznanje.
Prvi put su nacisti 1935. godine sprečili pacifistu Karla fon Osjeckog da primi Nobela za mir.
Sovjetske vlasti su, doduše, sprečile i nobelovca za mir za 1975. godine Andreja Saharova da napusti zemlju i otputuje u Oslo pa je nagradu u njegovo ime primila supruga Jelena Boner.
Dobitnik Nobelove nagrade za mir za 1977, ministar spoljnih poslova Vijetnama Le Duk To, koji je to priznanje trebalo da podeli sa američkim državnim sekretarom Henrijem Kisindžerom, u znak protesta odbio je da primi nagradu pa je njegova stolica u Nobelovom komitetu u Oslu njegovom voljom ostala prazna.
Ceremoniji uručenja nije prisustvovao ambasador Srbije "u skladu sa ranije donetom odlukom u okviru nadležnosti predviđenih zakonom", rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.
Svečanosti iz Srbije je prisustvovao zaštitnik građana Saša Janković.
Norveški komitet je ranije saopštio da je Srbija jedna od 19 zemalja koje nisu prihvatile poziv da njihovi predstavnici prisustvuju uručenju Nobelove nagrade za mir što je izazvalo protest velikog broja nevladinih organizacija u zemlji i pojedinih političkih stranaka.
Glumica Liv Ulman pročitala je izjavu Liu Sjaoboa, koju je dao tokom suđenja u decembru 2009. godine.
"Nemam neprijatelja i nikoga ne mrzim", rekao je Liu.
"Mržnja može da upropasti inteligenciju i svest čoveka... Zbog toga se nadam da ću moći da prevaziđem lična iskustva dok posmatram razvoj i društvene promene naše zemlje, da ću se suprotstaviti neprijateljstvu režima potpunom dobrotom, i da ću mržnju odagnati ljubavlju", navela je Ulman reči kineskog disidenta.
"Upravo zbog ovih uverenja i ličnog iskustva čvrsto verujem da politički napredak Kine neće prestati i pun optimizma radujem se usponu buduće slobodne Kine. Jer nema sile koja može da zaustavi ljudsku potragu za slobodom, a Kina će na kraju postati zemlja kojom će vladati zakon, gde će ljudska prava imati vrhovnu vlast", izjavio je Liu u sudu 2009.
Kineske vlasti izrazile su nezadovoljstvo ovogodišnjom odlukom Nobelovog komiteta da prestižnu nagradu za mir dodeli Liju Sjaobou koji je na izdržavanju 11-godišnje kazne zatvora kao jedan od autora takozvane Povelje 08 kojom se traži više slobode i okončanje političke dominacije Komunističke partije u Kini.
Ovo je drugi put da dobitnik Nobelove nagrade, ili njegovi najbliži, nije doputovao u Oslo da primi to priznanje.
Prvi put su nacisti 1935. godine sprečili pacifistu Karla fon Osjeckog da primi Nobela za mir.
Sovjetske vlasti su, doduše, sprečile i nobelovca za mir za 1975. godine Andreja Saharova da napusti zemlju i otputuje u Oslo pa je nagradu u njegovo ime primila supruga Jelena Boner.
Dobitnik Nobelove nagrade za mir za 1977, ministar spoljnih poslova Vijetnama Le Duk To, koji je to priznanje trebalo da podeli sa američkim državnim sekretarom Henrijem Kisindžerom, u znak protesta odbio je da primi nagradu pa je njegova stolica u Nobelovom komitetu u Oslu njegovom voljom ostala prazna.
Ceremoniji uručenja nije prisustvovao ambasador Srbije "u skladu sa ranije donetom odlukom u okviru nadležnosti predviđenih zakonom", rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.
Svečanosti iz Srbije je prisustvovao zaštitnik građana Saša Janković.
Norveški komitet je ranije saopštio da je Srbija jedna od 19 zemalja koje nisu prihvatile poziv da njihovi predstavnici prisustvuju uručenju Nobelove nagrade za mir što je izazvalo protest velikog broja nevladinih organizacija u zemlji i pojedinih političkih stranaka.
Ko je Li Sjaobo?
Van Kine, u kojoj za njega zna malo ljudi, Liu Sjaobo je slavljen kao uporni borac za političke promene u najmnogoljudnijoj zemlji sveta.
Ta razlika u oceni učinka iste ličnosti još je jedan dokaz oštre podeljenosti sveta, u kome se i borba za mir i ljudska prava različito tumače.
Liu je rođen 28. decembra 1955. godine, u Čangunu, hladnoj severozapadnoj provinciji Jilin, gde je bio i đak i student književnosti, poznat po ljubavi za poeziju, koju je i pisao.
U Peking je došao na postdiplomske studije, a tu je počeo i akademsku karijeru, kao profesor univerziteta.
Epitet protivnika režima prvi put je dobio nakon krvavog sukoba vojske i studenata na pekinškom trgu Tjenanmen, posle čega je prvi put osuđen na dve godine zatvora.
"Taj masakr iz 1989. godine ostavio je dubok utisak na mene", pričao je kasnije zapadnim novinarima, sugerišući da od tada kreće njegova karijera disidenta.
Šest godina kasnije, poslat je u logor za prevaspitavanje, gde je proveo tri godine. Razlog je bilo to što se zalagao da se u Kini promeni ustav i tako osiguraju pune verske slobode, sloboda štampe i govora, formiranje političkih partija i pravo na demonstracije.
U decembru 2008. godine bio je jedan od autora "Povelje 08" u kojoj su zahtevane sveobuhvatne političke reforme. Time je ukinuo vlastitu slobodu, jer mu je ubrzo određen kućni pritvor.
Veliki broj stranih akademika, pisaca i drugih intelektualaca, među kojima je bilo i dobitnika Nobelova nagrade, zatražilo je od kineskog predsednika Hu Đintaoa da Li bude oslobođen. Apel je, međutim, ostao bez rezultata, a Lijev položaj se dodatno pogoršao.
U decembru prošle godine, osuđen je na 11 godina zatvora, zbog "potkopavanja državne vlasti".
Presuda je izazvala žestoke reakciju zapadnih vlada i boraca za ljudska prava u svetu i samoj Kini, ali vlast u Pekingu to nije prihvatila kao razlog za milost prema istaknutom disidentu.
Oslobađanje kineskog disidenta zatražila je danas i šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton.
"Danas kada obeležavamo dan zaštite ljudskih prava, ja mislim na Lija Siaoboa", napisala je u današnjem saopštenju Ketrin Ešton i ponovo apelovala da se Liju što pre pusti na slobodu.
Američki predsednik Barak Obama izjavio je danas da mu je žao što ni dobitnik Nobelove nagrade za mir kineski disident Liu Siaobo ni njegova supruga ne prisustvuju svečanosti dodele nagrade i pozvao Kinu da više uradi na razvoju demokratije.
"Amerika poštuje jedinstvene kulture i tradicije različitih zemalja. Poštujemo izvanredna dostignuća Kine koja je uspela da milione spasi siromaštva, i verujemo da u ljudska prava spada i dostojanstvo koje dolazi uz slobodu koju svi želimo. Međutim, gospodin Liu nas podseća da ljudsko dostojanstvo takođe zavisi od napretka demokratije, otvorenog društva, i vladavine zakona", rekao je Obama, prenosi Rojters.
Kina je na kritike odgovorila cenzurisanjem prenosa svečanog uručenja nagrade i hapšenjem aktivista za ljudska prava.
Nije bilo iznenađenje što su danas strani televizijski kanali kao što su Bi-bi-si (BBC), Si-en-en (CNN), ili TV5 bili crni u trenutku kada je počela ceremonija simboličnog uručivanja nagrade Liu.
Kada su objavljeni dobitnici Nobelove nagrade za mir 8. oktobra ti kanali su takođe bili cenzurisani, a državna televizija CCTV nije ni reč rekla o nagradi.
U Kini je danas uhapšeno dvedesetak aktivista koji se zalažu za političke promene u zemlji, javio je Bi-Bi-Si (BBC), ističući da je reč o podatku kojim raspolažu Ujedinjene nacije.
Zapadne agencije, takođe, prenose da je policija pojačala kontrolu oko doma Liua Sijaoboa u kom se, u kućnom pritvoru, nalazi njegova supruga.
(agencije/MONDO)
Ta razlika u oceni učinka iste ličnosti još je jedan dokaz oštre podeljenosti sveta, u kome se i borba za mir i ljudska prava različito tumače.
Liu je rođen 28. decembra 1955. godine, u Čangunu, hladnoj severozapadnoj provinciji Jilin, gde je bio i đak i student književnosti, poznat po ljubavi za poeziju, koju je i pisao.
U Peking je došao na postdiplomske studije, a tu je počeo i akademsku karijeru, kao profesor univerziteta.
Epitet protivnika režima prvi put je dobio nakon krvavog sukoba vojske i studenata na pekinškom trgu Tjenanmen, posle čega je prvi put osuđen na dve godine zatvora.
"Taj masakr iz 1989. godine ostavio je dubok utisak na mene", pričao je kasnije zapadnim novinarima, sugerišući da od tada kreće njegova karijera disidenta.
Šest godina kasnije, poslat je u logor za prevaspitavanje, gde je proveo tri godine. Razlog je bilo to što se zalagao da se u Kini promeni ustav i tako osiguraju pune verske slobode, sloboda štampe i govora, formiranje političkih partija i pravo na demonstracije.
U decembru 2008. godine bio je jedan od autora "Povelje 08" u kojoj su zahtevane sveobuhvatne političke reforme. Time je ukinuo vlastitu slobodu, jer mu je ubrzo određen kućni pritvor.
Veliki broj stranih akademika, pisaca i drugih intelektualaca, među kojima je bilo i dobitnika Nobelova nagrade, zatražilo je od kineskog predsednika Hu Đintaoa da Li bude oslobođen. Apel je, međutim, ostao bez rezultata, a Lijev položaj se dodatno pogoršao.
U decembru prošle godine, osuđen je na 11 godina zatvora, zbog "potkopavanja državne vlasti".
Presuda je izazvala žestoke reakciju zapadnih vlada i boraca za ljudska prava u svetu i samoj Kini, ali vlast u Pekingu to nije prihvatila kao razlog za milost prema istaknutom disidentu.
Oslobađanje kineskog disidenta zatražila je danas i šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton.
"Danas kada obeležavamo dan zaštite ljudskih prava, ja mislim na Lija Siaoboa", napisala je u današnjem saopštenju Ketrin Ešton i ponovo apelovala da se Liju što pre pusti na slobodu.
Američki predsednik Barak Obama izjavio je danas da mu je žao što ni dobitnik Nobelove nagrade za mir kineski disident Liu Siaobo ni njegova supruga ne prisustvuju svečanosti dodele nagrade i pozvao Kinu da više uradi na razvoju demokratije.
"Amerika poštuje jedinstvene kulture i tradicije različitih zemalja. Poštujemo izvanredna dostignuća Kine koja je uspela da milione spasi siromaštva, i verujemo da u ljudska prava spada i dostojanstvo koje dolazi uz slobodu koju svi želimo. Međutim, gospodin Liu nas podseća da ljudsko dostojanstvo takođe zavisi od napretka demokratije, otvorenog društva, i vladavine zakona", rekao je Obama, prenosi Rojters.
Kina je na kritike odgovorila cenzurisanjem prenosa svečanog uručenja nagrade i hapšenjem aktivista za ljudska prava.
Nije bilo iznenađenje što su danas strani televizijski kanali kao što su Bi-bi-si (BBC), Si-en-en (CNN), ili TV5 bili crni u trenutku kada je počela ceremonija simboličnog uručivanja nagrade Liu.
Kada su objavljeni dobitnici Nobelove nagrade za mir 8. oktobra ti kanali su takođe bili cenzurisani, a državna televizija CCTV nije ni reč rekla o nagradi.
U Kini je danas uhapšeno dvedesetak aktivista koji se zalažu za političke promene u zemlji, javio je Bi-Bi-Si (BBC), ističući da je reč o podatku kojim raspolažu Ujedinjene nacije.
Zapadne agencije, takođe, prenose da je policija pojačala kontrolu oko doma Liua Sijaoboa u kom se, u kućnom pritvoru, nalazi njegova supruga.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.