Poslednjih godina astronomi su istraživali ovaj neobičan fenomen.
Prema rezultatima projekta "Vanishing and Appearing Sources" iz 2019. godine u poslednjih 70 godina iz naše galaksije nestalo je stotinu zvezda bez konkretnog objašnjenja.
Poslednjih godina astronomi su istraživali ovaj neobičan fenomen.
"U mehanizmu odloženog neutrina (neutrino je jedna od elementarnih čestica koja pripada familiji leptona), neutrini oživljavaju zaustavljeni udarni talas, što na kraju dovodi do uspešne eksplozije", piše autor nove studije objavljene u časopisu "Physical Review Letters".
"U ovom slučaju, zvezdani omotač je uspešno izbačen, a ostatak kompaktnog objekta je u većini slučajeva neutronska zvezda. Međutim, ako mehanizam eksplozije ne uspe, kontinuirano nakupljanje materije na prolazno stabilan proto-neutronske zvezde gura ovu drugu preko svoje granice mase i formira se crna rupa", objašnjava on.
Manjim zvezdama treba duže da potroše svoje gorivo. Naše sunce postaće crveni džin kada iscrpi svoje zalihe vodonika, a zatim i mali beli patuljak kada iscrpi zalihe helijuma. Ovi sićušni ostaci, koji se uglavnom sastoje od ugljenika i kiseonika, mogu se na kraju pretvoriti u crne patuljke, iako još nije bilo dovoljno vremena u svemiru da se to dogodi.
Zašto neke zvezde jednostavno nestanu?
Jedno od mogućih objašnjenja, koje je prvobitno potkrepljeno dokazima u novoj studili, jeste da zvezde dovoljne mase mogu doživeti kolaps u crnu rupu bez prelaska u supernovu - one direktno postaju crna rupa, bez masivne eksplozije koja se očekivala.
Tim je pronašao dokaze za ideju da se crna rupa formirala sa malom količinom izbačene barijonske mase, što sugeriše da je mogla nastati putem potpunog kolapsa. Oni nisu isključili mogućnost da ovo može objasniti nagli nestanak nekih (velikih) zvezda.
"Kada biste stajali i gledali vidljivu zvezdu koja prolazi kroz potpuni kolaps, to bi, baš u pravom trenutku, moglo biti poput posmatranja kako zvezda odjednom nestaje s neba. Kolaps je toliko potpun da ne dolazi do eksplozije, ništa ne izlazi i ne biste videli nijednu sjajnu supernovu na noćnom nebu," rekao je Alejandro Vigna-Gomez, koautor studije.
"Astronomi su zapravo posmatrali naglo nestajanje sjajnih zvezda u poslednje vreme. Ne možemo biti sigurni u povezanost, ali rezultati koje smo dobili analizirajući VFTS 243 doveli su nas mnogo bliže verodostojnom objašnjenju", kaže on.
BONUS VIDEO:
(MONDO/N.D.)
