Putin je odobrio konfiskaciju američke imovine.
Rusija je pokrenula proces utvrđivanja i identifikacije američke imovine koja će biti upotrebljena kao kompenzacija za oko 300 milijardi dolara ruskih fondova zamrznutih na Zapadu nedugo posle početka rata u Ukrajini. Putinovom uredbom obuhvaćena je pokretna i nepokretna imovina i depoziti čiji su vlasnici američki državljani.
Uredbom ruskog predsednika Vladimira Putina, počela je nova runda finansijskog rata sa Zapadom, pošto je sudovima omogućeno da identifikuju američku imovinu u toj zemlji, koja bi mogla biti upotrebljena kao kompenzacija za rusku imovinu zamrznutu od početka rata u Ukrajini, javlja ruski Komersant.
Odluka Moskve usledila je pošto su predstavnici grupe najrazvijenijih zemanja sveta, G7 počeli raspravu o načinima na koji će biti usmereno oko 300 milijardi dolara vrednih državnih obveznica i deviznih rezervi zamrznutih na Zapadu. Odmah po početku te rasprave, Rusija je pokrenula kontra-mere, kojima će, kako smatraju zapadni ekonomski stručnjaci, najviše biti pogođeni privatni investitori.
Putinovim ukazom otvorena su vrata da se od ruskih sudova zatraži mišljenje o opravdanosti blokiranja ili zaplene imovine u inostranstvu i naloži kompenzaciju iz sredstava koja potiču od američke imovine u Rusiji. Imovina koja će biti na meti ovog procesa uključuje američke depozite, deonice u ruskim kompanijama, kao i svu ostalu imovinu čiji su vlasnici državljani ili vlada SAD.
300 ruskih i 288 zapadnih milijardi
Imovine američke vlade u SAD je, suštinski, beznačajna u odnosu na 300 milijardi zamrznutih ruskih para na Zapadu, pa se čini da bi ova odluka mahom mogla pogoditi privatne investitore. Za sada, međutim, nije jasno na koliko američkog novca Rusija računa ovim potezom.
Ruski mediji su, početkom godine, procenili vrednost zapadne imovine na oko 288 milijardi dolara, ali najveći deo ovih sredstava otpada na evropske investicije - 223 milijarde dolara. Od tog novca, čak 98 milijardi potiče sa Kipra, koji su ruski oligarsi decenijama koristili kako bi izbegli plaćanje poreza u Rusiji. Najznačajniji predratni ruski partner, Nemačka procenila je imovinu u Rusiji na nešto više od 17 milijardi dolara.
Ovakav Putinov potez usledio je svega mesec dana pošto je američki predsednik Džozef Bajden potpisao zakon kojim se odobrava naredna tranša pomoći Ukrajini, uključujući i deo koji se odnosi na prodaju oduzete ruske imovine kako bi se pomogla posleratne rekonstrukcija.
Pre nego što su na red došle američke kompanije, Putin je, sličnim ukazom, odobrio privremeno preuzimanje ruskih podružnica nemačkog energetskog giganta "Unipera" i finskog "Fortuma".
Slučaj "Mekdonalds"
Američki "Mekdonalds" je, sa opcijom povratka na rusko tržište, po značajno nižoj ceni prodao svoju podružnicu ruskim partnerima, ali je Moskva ubrzo takve transakcije uslovila obaveznim popustom od 50 odsto u odnosu na tržišnu vrednost. Na koncu, posebnom uredbom iz juna 2023. godine vladi je omogućeno da po "sniženim cenama" prezume svu zapadnu imovinu koja stvara gubitke, ili se proceni da se njome ne upravlja valjano.
"Ukoliko kompanije ne ispunjavaju obaveze, ulaze u kategoriju loših kompanija. Šta ćemo mi uraditi sa njihovom imovinom je naš problem", rekao je tada Putinomn portparol Dmitrij Peskov. Odmah zatim, na spisku "loših kompanija" našle su se ruska podružnica "Danonea", pivara čiji je vlasnik bio "Karlsberg" i jedan od najvećih prodavaca automobila. Francusku kompaniju za distribuciju hrane preuzeo je nećak čečenskog predsednika Ramzana Kadirova.
Najoštrije su, posle takvog razvoja situacije, reagovali predstavnici "Karlsberga", koji su Rusiju optužili za pljačku i dobitak od tog trenutka predefinisali kao dug ruske vlade.
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO/I.V.)
