Mišljenje evropskih zemalja i SAD se razlikuju oko priznanja palestinske države.
Kako se borbe i patnje nastavljaju u Gazi, a nasilje raste na Zapadnoj obali, izgledi da palestinski narod dobije sopstvenu državu su sve slabiji.
Odluka nekoliko evropskih zemalja da formalno priznaju postojanje palestinske države neće prevazići realnost da se takva ambicija i dalje suočava sa ogromnim preprekama.
*Izraelski ambasador Jahel Vilan za Mondo o sukobu*
Međutim, deklaracije Irske, Španije i Norveške izvršiće pritisak na druge zemlje u Evropi – uključujući Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku – da ih slede u podršci palestinskom samoopredeljenju. "Ovo je izuzetno značajno“, rekao je jedan arapski diplomata. „To odražava evropsku frustraciju zbog odbijanja izraelske vlade da sasluša. I vrši pritisak na EU da sledi njihov primer".
Ali izraelski ministri insistiraju na tome da će to ohrabriti Hamas i nagraditi terorizam, dodatno umanjujući šanse za sporazumno rešenje.
Većina zemalja - njih oko 139 - formalno priznaje palestinsku državu. Dana 10. maja, 143 od 193 članica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija glasalo je za kandidaturu Palestine za punopravno članstvo u UN, nešto što je otvoreno samo za države.
Palestina trenutno ima neku vrstu poboljšanog statusa posmatrača u UN, što im daje mesto, ali ne i pravo glasa u skupštini. Takođe je priznaju različite međunarodne organizacije uključujući Arapsku ligu i Organizaciju islamske saradnje. Manjina evropskih zemalja već priznaje palestinsku državu. Oni se sastoje od Mađarske, Poljske, Rumunije, Češke, Slovačke i Bugarske koje su usvojile stav 1988; i drugi uključujući Švedsku, Kipar i Maltu.
Ali mnoge evropske nacije – i Sjedinjene Države – kažu da će priznati palestinsku državu samo kao deo dugoročnog političkog rešenja sukoba na Bliskom istoku. Ovo se često naziva „rešenjem dve države“ gde se i Izraelci i Palestinci slažu da imaju svoje države sa sopstvenim granicama.
Mišljenje evropskih zemalja i SAD se razlikuju oko priznanja palestinske države. Irska, Španija i Norveška kažu da to sada rade da bi pokrenule politički proces. Oni tvrde da će postojati održivo rešenje za trenutnu krizu samo ako obe strane mogu da ciljaju na neku vrstu političkog horizonta.
U prošlosti je stav mnogih zapadnih zemalja bio da palestinska državnost treba da bude nagrada za konačni mirovni sporazum. Ali lord Kameron, ministar spoljnih poslova Velike Britanije i neke druge evropske zemlje su poslednjih meseci promenile svoje stavove, rekavši da bi priznanje palestinske državnosti moglo da dođe ranije, kako bi pomoglo u pokretanju zamaha ka političkom rešenju. U februaru je francuski predsednik Makron rekao: "Priznavanje palestinske države nije tabu za Francusku".
I ranije ovog meseca, Francuska je podržala članstvo Palestine u UN na glasanju u Generalnoj skupštini. SAD su o ovom pitanju privatno razgovarale sa evropskim saveznicima, ali su opreznije i žele jasnija objašnjenja šta bi ta politika značila u praksi.
Dakle, ključna rasprava iza kulisa vodi se oko toga kad bi ove zemlje koje odolevaju trebalo da priznaju palestinsku državu: kad otpočnu formalni mirovni pregovori između Izraelaca i Palestinaca, kad Izrael i Saudijska Arabija normalizuju diplomatske odnose, kad Izrael ne bude preduzeo određene korake ili kad Palestinci budu preduzeli određene korake.
Oni žele da priznavanje države Palestine bude veliki trenutak za postizanje diplomatskog ishoda. "To je karta na koju zapadne zemlje moraju da igraju“, rekao je jedan zapadni zvaničnik. "Ne želimo da je odbacimo."
Problem je u tome što je priznanje palestinske države uglavnom simboličan gest ako se ne bavi i vitalnim pratećim pitanjima. Kakve treba da budu granice? Gde treba da se nalazi glavni grad? Šta prvo treba da urade obe strane da bi se to desilo? To su teška pitanja na koja decenijama nije bilo dogovora – pa čak ni odgovora na zadovoljavajući način.
Od danas, još nekoliko zemalja u Evropi sada veruje da bi trebalo da postoji palestinska država. Pristalice će navijati za ovaj potez, protivnici će ga osuditi. Malo je verovatno da će se sumorna realnost Palestinaca na terenu promeniti.
BONUS VIDEO: MUHAMED JUSUFSPAHIĆ O PRIZNANJU PALESTINE ZA KURIR TV: To znači nekome ko ima lošu savest, džaba Palestincima mir ako ih nema!
(Mondo/BBC/M. Š.)
