ENERGETSKA TRANZICIJA OTVARA NOVA RADNA MESTA! Obnovljivi izvori energije su prioritet i zahtevaju nove veštine

Konferencija „Energetska tranzicija Srbije - Inovacije i implementacija“, u organizaciji kompanije Wireless Media Group, u okviru višegodišnjeg serijala konferencija „Re-set Summit“, okupila renomirane stručnjake iz ove oblasti

Konferenciju je otvorila Ruža Veljović, direktorka korporativnih poslova i korporativnih komunikacija WMG-a, dok su se u uvodnom izlaganju obratili ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, Nj. e. Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji, Nj. e. Akira Imamura, ambasador Japana u Srbiji, i Nikola Pontara, direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji.

Ana Aleksić, članica uprave kompanije WMG, naglasila je da bez partnerstva nema ostvarivanja ciljeva

– Ono što je nama kao medijskoj kući najvažnije jeste da omogućimo edukaciju i dijalog jer su oni osnov za ostvarivanje i implementaciju važnih ciljeva – istakla je Ana Aleksić.

– Razvoj sektora obnovljivih izvora energije zahteva nove veštine i znanja, što stvara prilike za obrazovanje i zapošljavanje mladih ljudi u Srbiji – navela je u uvodnom obraćanju ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Ona je naglasila da se program dodele bespovratnih sredstava za mere energetske efikasnosti sprovodi u saradnji sa Svetskom bankom i jedinicama lokalne samouprave ovde godine u 137 gradova i opština, uključujući i one na KiM, te da se očekuje da će biti 12.000 realizovanih domaćinstava kroz taj program uz investiciju veću od dve milijarde dinara.

– Nema promaje posle energetske sanacije. Očekujem da će krajem juna više od 40 gradova raspisati javni poziv za dodelu subvencija i pozivam građane da prate opštinske sajtove – rekla je Đedović Handanović.

Nj. e. Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji, istakao je da energetska tranzicija predstavalja prioritet za EU i ceo svet, ali da ona nosi više izazova s kojima moramo da se nosimo.

– Trenutno smo u procesu pregovaranja sa zemljama Zapadnog Balkana u vezi s reformskom agendom. Uskoro ćemo dobiti predloge reformi u oblasti energetske tranzicije, a poslovni sektor mora da donese određena rešenja na tom planu. Srbija nije sama u tom poslu, samo zajedničkim snagama s međunarodnim partnerima i institucijama ćemo relizovati projekte energetske efikasnosti – rekao je Žiofre.

Nj. e. Akira Imamura, ambasador Japana u Srbiji, rekao je da se svet suočava sa sve većim geopolitičkim rizicima i ekstremnim kliamtskim događajima i da konferencija dolazi u pravom trenutku.

– Japan je jedna od energetski najefikasnijih zemalja u svetu, što je posledica toga da imamo vrlo oskudne energetske resurse. I zbog toga je Japan usvojio zakon o konzervaciji električne energije kako bismo više štedeli. Zbog sve veće nesigurnosti i sve veće energetske krize efikasnost postaje sve veći prioritet za naše zemlje. To je prvi način za postizanje ugljenične neutralnosti – rekao je Akira Imamura.

Da je tema konferencije WMG hitna i značajna i da zahteva kolektivno delovanje, naglasio je i Nikola Pontara, direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji.

– Tranzicija na zelene izvore energije generiše i neke troškove u vezi s proizvodnjom električne energije, jer se sada 60 odsto energije dobija iz fosilnih goriva. Srbija bi mogla da postavi cilj smanjenja energije iz fosilnih goriva na 15 odsto, a da bi to postigla, naša procena je da bi morala da investira 9,5 milijadi dolara do 2050. godine – rekao je Pontera.

Energetska efikasnost i dekarbonizacija

Prvi panel, pod nazivom „Energetska efikasnost i dekarbonizacija“, koji je moderirala Danijela Isailović, menadžerka Udruženja OIE Srbija, bavio se uticajem CBAM regulative na sektor proizvodnje električne energije, energetskom efikasnošću kao ključnim faktorom dekarbonizacije, investicijama u prenosne sisteme električne energije, kao i izazovima u sprovođenju mera energetske tranzicije.

Dr Veljko Kovačević, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike, istakao je da je ranije nedostajao agresivniji pristup realizaciji projekata, ali da je sada promenjen pristup.

Dušan Živković, v.d. generalnog direktora EPS AD Beograd, naglasio je da će svi projekti EPS imati mere zaštite životne serdine.

– Velika smo sredstva uložili da u narednom periodu doprinesemo ciljevima dekarbonizacije. Pored nezavisnih proizvođača električne enregije, i mi doprinosimo tome vetroparkom u Kostolcu i solarnom elektranom 5, a u tome nam se priključuju i partneri – rekao je Živković i dodao da sigurnost otkupa električne energije iz zelenih izvora stvara sigurnost investitorima u proizvodnji električne enregije.

On je istakao da očekuje da će reverzibilna hidroelektrana Bistrica „dobiti obrise do kraja godine“.

– Završavamo plansku dokumentaciju i već sledeće godine krećemo u neke značajnije aktivnosti. To je projekat koji će otvoriti prostor za ubrzanu dekarbonizaciju – rekao je Živković.

Investicije u OIE

Drugi panel „Investicije u OIE“, koji je moderirala Milica Popović, advokatica za pitanja finansiranja i bankarstva, analizirao je načine finansiranja projekata energetske efikasnosti, investicione mogućnosti i ekonomske efekte OIE u Srbiji, kao i perspektive ulaganja u hidroelektrane, vetroelektrane, solarnu energiju, biomasu i geotermalnu energiju.

Ognjen Popović, pomoćnik ministra u Sektoru za finansijski sistem Ministarstva finansija, rekao je da je ministarstvo bilo jako oprezno o pitanju nametanja nove regulative.

– Gledamo koje su potrebe naše privrede da implementiramo delove regulative koji će podržati te potrebe. U fokusu su zelene obveznice. Sada 50 odsto komapnija radi na zelenim obveznicama i ako idemo previše napred, to će stvoriti dosta pritiska na privredu – rekao je Popović.

Pavle Milekić, Associate Director, Senior Banker, Energy Europe, EBRD, objasnio je da se oni bave usavršavanjem legislative da bi omogućili investiranja u sektoru.

– Radimo s bankarskim sektorom i za ostvarenje jednog projekta je potrebno od šest do devet meseci. Prošle godine smo uložili 123 miliona evra, radimo sa 10 banaka u Srbiji, od kojih devet pruža podršku građanima da finansiraju zelenu tranziciju. Projekte vetroparkova, visokonaponske elektrane, prenosnu mrežu, pametna brojila direkto finansiramo – rekao je Milekić.
Igor Kronja, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, rekao je da oni dočekuju investitore u obnovljive izvore energije i pružaju im informacije o poslovanju u Srbiji i mogućim podsticajima.

– Potreba za zelenom energijom postoji odavno, ali sada nam je neophodna. PKS ima obaveze vezane za Cban, kako da se radi proces dekarbonizacije. Skupili smo sredstva uz pomoć GIZ kako bismo okupili naučnu zajednicu koja je sastavila nacrt strategije koji bi trebalo da bude deo strategije koju svi čekamo – rekao je Kronja.

Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX d. o. o., istakao je da je skladištenje energije neophodno da bi se energija zadržala u svojoj državi.

– Enegetska stabilnost predstavlja stabilnost jedne države. Potrebna su skladišta, biće to miks energije i biće potrebna i baterijska skladišta, satna, dnevna... Imamo iskustva s baterijskim sistemima za male kućne elektrane. Građani kažu da više ne žele da kupuju energiju iz mreže i mi im napravimo bateriju – objasnio je Kostić.

Nuklearna energija u Srbiji: perspektive i dileme

Treći panel pod nazivom „Nuklearna energija u Srbiji: Perspektive i dileme“ moderirala je Marija Đurić, novinarka iz oblasti nauke. Fokus trećeg panela bio je na aktuelnim temama, poput ukidanja nuklearnog moratorijuma, bezbednosti nuklearnih elektrana, upravljanja nuklearnim otpadom, kao i javne percepcije i perspektive razvoja nuklearne energije u Srbiji.

Dr Slavko Dimović, pomoćnik direktora za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Instituta za nuklearne nauke "Vinča", istakao je da ukoliko Srbija ukine moratorijum na izgradnju nukelearne elektrane, biće potrebno 11–12 godina da bi Srbija dobila nuklearku.

– Ako se Srbija odluči da zida nuklearnu elektranu, to će biti apsolutno bezbedno. Imaćete postrojenje koje će biti najbezbednije, to je najmodernija tehnologija koja je apsolutno bezbedna kao i fabrika slatkiša. Razvijanjem nuklearnih tehnologija otvarate nova radna mesta i razvijate druge tehnologije – rekao je Dimović.

Dalibor Arbutina, v. d. direktora JP „Nuklearni objekti Srbije“, naglasio je da je za izgradnju nuklearke u Srbiji potrebna politička volja.

– Srbija ima svoju bazu, jake inženjerske kadrove, koji su prilagodljivi svakom novom vidu transformacije i energije i bilo čega. Mi smo nuklearna zemlja koja može da nastavi dalje bilo kada. Pre svega, potrebno je ukinuti Zakon o zabrani izgradnje nuklearki iz 1989. godine. Drugo je javna rasprava, zatim izbor lokacije i na kraju tender za nuklearnu elektranu. Za sve to je potrebno od 10 do 15 godina – rekao je Arbutina.

On je dodao da su kadrovi najmanji problem, jer postoji baza u Vinči i u Nuklearnim objektima Srbije, kao i da je pitanje političke odluke kada ćemo i da li ćemo graditi nuklearne elektrane u Srbiji.

Dr Marija Gnjatović, direktorka Instituta za primenu nuklearne energije INEP, naglasila je da se nuklearna energija godinama primenjuje u medicini.

– Mi se bavimo primenom radioaktivnih izotopa u dijagnostici raznih stanja. Ono što se sada intenzivno radi je primena radiofarmaceutike za tretman raznih bolesti, kao i kombinacija bioloških i radioloških terapija – rekla je Gnjatović.

Fabris Paja iz Regionalnog ekonomskog odeljenja francuske ambasade u Srbiji rekao je da je nuklearna energija vodeći izvor energije u Francuskoj.

– Imamo 56 nuklearnih elektrana na teritoriji Francuske. Ministarstvo ekologije i tranzicije upravlja ovim pitanjem, ali za svaki korak ove politike formiramo posebne agencije za istraživanje bezbednosti za Francusku – objasnio je Paja.

E-mobilnost u Srbiji: Izazovi i prilike

Četvrti panel „E-mobilnost u Srbiji: Izazovi i prilike“, koji je moderirao operativni komercijalni direktor kompanije ABB d.o.o. Srbija Aleksandar Ćosić, pružio je uvid u izazove u ovoj oblasti, mogućnosti razvoja infrastrukture i inovativnih rešenja, kao i finansijske podsticaje za kupovinu električnih vozila i najnovije tehnološke inovacije.

Miroslav Alempić, pomoćnik ministra za drumski transport, puteve i bezbednost saobraćaja u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, rekao je da je cilj elektromobilnosti da pronađe održivu ravnotežu između ljudi i elektroenergije.

– Što se tiče elektromobilnosti i ugradnje elektropunjača na pumpama, blizu smo početka. Nemamo dovoljno električnih automobila, ali smo tranzitna zemlja kroz koju prolazi veliki broj automobila i da bismo održali taj tranzit, moramo da imamo infrastrukturu – rekao je Alempić i podsetio da su 2017. godine ugrađeni prvi elektropunjači u privredi Srbije.

Miloš Zdravković, rukovodilac Odeljenja za energetski menadžment u JP „Putevi Srbije“, rekao je da to preduzeće radi na projektu pretvaranja odmorišta u zelena odmorišta.

– Projekat obuhvata šest odmorišta u koja ćemo da ugradimo elektropunjače. Ovaj poduhvat traži 1 MW instalisane snage po odmorištu, a da negde u nedođiji izvedete megavat, veliki je problem, potrebno je mnogo uslova i saglasnosti. Najmanje hiljadu kamiona izbegava Srbiju jer ne možemo da ih priključimo na punjače. To je ogroman problem i veliki su gubici – istakao je Zdravković.

Dalibor Ignjatović, direktor inovacija Nacionalne asocijacije autonomnih i električnih vozila NAAEV, istakao je da treba razmišljati i o punjačima za plovna vozila.

– Priča o električnim plovilima nije toliko daleka. To je tema i to može da se radi paralelno, jer je to slično. Da li će elektropunjač biti na putu ili pored obale, isto je – rekao je Ignjatović.

Vukašin Dragišić, menadžer prodaje u „Grand motorsu“, rekao je da od ukupnog broja automobila u Srbiji električna vozila čine 1,5 odsto.

– Za električna vozila se uglavnom odlučuju firme koje se bave dostavom i Pošta Srbije, koja razvija svest kod ljudi za povećanjem upotrebe električnih vozila – kazao je Dragišić.

Konferencija je omogućila razmenu znanja, iskustava i najboljih praksi između učesnika, doprinoseći stvaranju održivog i efikasnog energetskog sistema u Srbiji. Učesnici su istakli značaj kontinuiranog dijaloga i saradnje između javnog, privatnog i akademskog sektora kako bi se ostvarili definisani ciljevi energetske tranzicije, te su izrazili optimizam u vezi s budućnošću energetskog sektora u Srbiji.