Prvi zvanični rezultati ovogodišnjeg popisa stanovništva potvrđuju da u SAD živi skoro 309 miliona stanovnika, kao i da je demografski rast u protekloj deceniji bio najsporiji od vremena velike depresije tridesetih godina prošlog veka.
Objavljeni podaci popisa, sprovedenog 1. aprila, pokazuju da u SAD živi 308.745.538 stanovnika, što je 9,7 odsto više nego na popisu 2000. godine, izjavio je direktor Biroa za popis Robert Grouvs.
Na osnovu popisa, čije sprovođenje svakih deset godina predstavlja obavezu vlade zapisanu u Ustavu, određuje se i zastupljenost pojedinih država u kongresnom Predstavničkom domu, koji ima 435 mesta.
Za razliku od Senata, gde svaka od 50 američkih država ima po dva predstavnika, njihov broj u Predstavničkom domu zavisi od demografske snage država.
To znači da se na osnovu rezultata popisa može povećati, odnosno smanjiti broj kongresmena iz pojedinih država.
U prethodnoj deceniji stanovništvo SAD je poraslo 13,2 odsto, na 281,4 miliona, pa se to usporenje rasta objašnjava ekonomskim problemima na kraju prve decenije 21. veka.
Najveći rast imale su države američkog Juga, 14,3 odsto, a zatim Zapada, 13,8 odsto, što potvrđuje stalnu migraciju stanovništva sa severoistoka, ka jugu i zapadu.
Politički, to znači da opada učešće stanovnika u tradicionalno "demokratskim" državama, a raste u onima koje se smatraju uporištima republikanaca.
Samo jedna država, Mičigen, zabeležila je demografski pad, dok je Nevada imala rekordan rast od 35 odsto.
Na osnovu rezultata popisa, Teksas će dobiti četiri nova mesta u Predstavničkom domu, a Florida dva. Po jedno novo mesto imaće Arizona, Džordžiija, Nevada, Južna Karolina, Juta i država Vašington.
Države Njujork i Ohajo će izgubiti po dva mandata. Po jedno mesto gube Ilinois, Ajova, Luizijana, Masačusets, Mičigen, Misuri, Nju Džerzi i Pensilvanija.
Kalifornija, koja je i dalje najmnogoljudnija američka država, prvi put u istoriji neće posle popisa osvojiti novo mesto u Predstavničkom domu i ostaje na svoja 53 kongresmena.
Teksas će sada imati 36 kongresmena, dok se Njujork i Florida izjednačavaju na 27.
Pored nove raspodele mesta u Predstavničkom domu, rezultati novog popisa imaće uticaja i na sledeće predsedničke izbore, pošto se na osnovu tih podataka određuje broj članova elektorskog kolegijuma svake države, koji biraju predsednika.
Zbog političkog značaja koji popis ima, države mogu pokušati da pred sudom ospore njegove podatke.
Podaci o etničkom i rasnom sastavu, kao i drugi podaci iz popisnog upitnika biće sukcesivno objavljivani, pošto budu obrađeni.
Već u februaru 2011, popisni biro će početi da objavljuje podatke o rasama i do nivoa domaćinstava, koje će države moći da koriste u sastavljanju novih mapa izbornih okruga.
(Tanjug)
Objavljeni podaci popisa, sprovedenog 1. aprila, pokazuju da u SAD živi 308.745.538 stanovnika, što je 9,7 odsto više nego na popisu 2000. godine, izjavio je direktor Biroa za popis Robert Grouvs.
Na osnovu popisa, čije sprovođenje svakih deset godina predstavlja obavezu vlade zapisanu u Ustavu, određuje se i zastupljenost pojedinih država u kongresnom Predstavničkom domu, koji ima 435 mesta.
Za razliku od Senata, gde svaka od 50 američkih država ima po dva predstavnika, njihov broj u Predstavničkom domu zavisi od demografske snage država.
To znači da se na osnovu rezultata popisa može povećati, odnosno smanjiti broj kongresmena iz pojedinih država.
U prethodnoj deceniji stanovništvo SAD je poraslo 13,2 odsto, na 281,4 miliona, pa se to usporenje rasta objašnjava ekonomskim problemima na kraju prve decenije 21. veka.
Najveći rast imale su države američkog Juga, 14,3 odsto, a zatim Zapada, 13,8 odsto, što potvrđuje stalnu migraciju stanovništva sa severoistoka, ka jugu i zapadu.
Politički, to znači da opada učešće stanovnika u tradicionalno "demokratskim" državama, a raste u onima koje se smatraju uporištima republikanaca.
Samo jedna država, Mičigen, zabeležila je demografski pad, dok je Nevada imala rekordan rast od 35 odsto.
Na osnovu rezultata popisa, Teksas će dobiti četiri nova mesta u Predstavničkom domu, a Florida dva. Po jedno novo mesto imaće Arizona, Džordžiija, Nevada, Južna Karolina, Juta i država Vašington.
Države Njujork i Ohajo će izgubiti po dva mandata. Po jedno mesto gube Ilinois, Ajova, Luizijana, Masačusets, Mičigen, Misuri, Nju Džerzi i Pensilvanija.
Kalifornija, koja je i dalje najmnogoljudnija američka država, prvi put u istoriji neće posle popisa osvojiti novo mesto u Predstavničkom domu i ostaje na svoja 53 kongresmena.
Teksas će sada imati 36 kongresmena, dok se Njujork i Florida izjednačavaju na 27.
Pored nove raspodele mesta u Predstavničkom domu, rezultati novog popisa imaće uticaja i na sledeće predsedničke izbore, pošto se na osnovu tih podataka određuje broj članova elektorskog kolegijuma svake države, koji biraju predsednika.
Zbog političkog značaja koji popis ima, države mogu pokušati da pred sudom ospore njegove podatke.
Podaci o etničkom i rasnom sastavu, kao i drugi podaci iz popisnog upitnika biće sukcesivno objavljivani, pošto budu obrađeni.
Već u februaru 2011, popisni biro će početi da objavljuje podatke o rasama i do nivoa domaćinstava, koje će države moći da koriste u sastavljanju novih mapa izbornih okruga.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.