"Stara je izreka: 'Smeće jednog čoveka je blago drugog čoveka'", rekao je Fredi kog je majka kao bebu bacila u kontejner.
Fredi Fidžers je dobio svoj prvi računar sa devet godina. Bio je star i nije funkcionisao, ali je to bio početak 'ljubavi' sa tehnologijom koja ga je pretvorila u pronalazača, preduzetnika i milionera u telekomunikacijama - budućnost koju bi malo ko mogao da predvidi s obzirom na teško detinjstvo.
"Ne dozvolite da vaše okolnosti definišu ko ste"
Samo jedan savet koji 31-godišnji preduzetnik Fredi Fidžers želi da prenese drugima jeste da ne dozvolite da vas okolnosti u životu definišu. Kada je imao osam godina, pitao je svog oca Nejtana o njegovom detinjstvu, a odgovor je bio šokantan. "Rekao je, 'Slušaj, ovo će biti teško Frede. Tvoja biološka majka, ona te je bacila kao bebu u kontejner. Ja i Beti nismo hteli da te pošaljemo u hraniteljsku porodicu i usvojili smo te i ti si od tad moj sin'."
Fredi je pronađen kao novorođenče pored kontejnera za smeće u ruralnom delu Floride. "Kada mi je to rekao, bila sam kao, 'OK, ja sam smeće' i osećao sam se nepoželjno. Ali on me je zgrabio za rame i rekao: 'Slušaj, nemoj da dozvoliš da ti to ikada smeta i da te sputava'".
Nejtan Fidžers je bio radnik na održavanju i majstor, a Beti Mej Fidžers, radnica na farmi. Živeli su u Kvinsiju, ruralnoj zajednici od oko 8.000 ljudi u Severnoj Floridi i bili su u svojim 50-im kada je Fredi rođen 1989. godine. Već su hranili mnogo dece, ali su odlučili da prime Fredija kada je imao dva dana i usvoje ga kao sopstvenog sina. Fredi kaže da su mu pružili svu ljubav koju je ikada mogao da poželi - ali druga deca su prema njemu bila brutalna i zlobna.
"Deca su me maltretirala i zvala: 'Ostavljena beba', 'Dečko iz kante za smeće', 'Niko te ne želi', 'Ti si prljav'", kaže on. "Sećam se dana kad sam izlazio iz školskog autobusa i deca su mi prilazila sa leđa, zgrabili bi me i bacali u kantu za smeće. Otac me često zbog toga čekao na autobuskoj stanici da bi me otpratio kući, ali su se deca rugala i njemu", seća se Fredi.
Što se Fredija tiče, Nejtan i Beti Mej su bili heroji i veliki uzori. "Video sam svog oca kako uvek pomaže ljudima, zaustavlja se pored puta pomažući strancima, hrani beskućnike", kaže on. "On je neverovatan čovek. To je čovek na koga želim da se ugledam i kakav želim da budem."
Vikendom bi se Fredi i Nejtan vozili okolo tražeći stvari po kontejnerima. Tražili su korisne stvari koje su vlasnici bacili, a Fredi je posebno bacio oko na jedan kompjuter koji nije radio. "Stara je izreka: 'Smeće jednog čoveka je blago drugog čoveka'", kaže Fredi i dodaje: "Uvek sam bio fasciniran kompjuterima. Oduvek sam želeo računar, ali u to vreme nismo mogli da ga priuštimo." Konačno, jednog dana kada je Fredi imao devet godina, otišli su u prodavnicu polovnih mašina, gde su naišli na pokvareni računar. Fredi ga je kupio za 24 dolara i bio je kako kaže "oduševljen".
Pokvareni Mek je sada postao fokus njegove pažnje. "Kada sam ga vratio kući i nije hteo da se upali", kaže Fredi. "Dok sam gledao u njega video sam kondenzatore koji su bili pokvareni. Imao sam pištolje za lemljenje, radio i budilnike, pa sam uzeo delove iz očevog radio budilnika i zalemio ih u štampanu ploču." Posle oko 50 pokušaja, kaže on, računar se konačno uključio - i u ovom trenutku Fredi kaže da je znao da želi da svoj život provede radeći sa tehnologijom.
Imao je 12 godina kada su drugi primetili njegove veštine. Posle škole, dok su se druga deca igrala na igralištu, Fredi je počeo da popravlja pokvarene računare u školskoj računarskoj laboratoriji. Kada je direktorka škole videla da Fredi popravlja pokvarene kompjutere, zamolila ga je da dođe kod nje sa roditeljima.
"Kada smo stigli, pokazala mi je gomilu kompjutera, možda ih 100 naslaganih i rekla je: 'Treba mi neko da popravi ove računare'.
Od tada je Fredi provodio vreme svaki dan posle škole popravljajući gomilu kompjutera, za 9 evra na sat. Nekoliko godina kasnije, ukazala se prilika za kodiranje. Jednoj firmi je bio potreban sistem za proveru gradskih merača pritiska vode, a kompanija je ponudila 600.000 dolara za razvoj kompjuterskog programa.
Preporučili su Fredija da to odradi, a kako je rekao, on to jeste uradio, ali nije dobio 600.000 dolara, već redovnu platu i otišao je kući. Bila je to ključna prekretnica u Fredijevom životu. Odlučio je da pokrene sopstveni računarski posao. Počeo je da zarađuje ozbiljan novac i danas je jedan od boljih u svom poslu. Zbog jednog uređaja za praćenje ljudi sa Alchajmerom, zaradio je 2,2 miliona dolara.
BONUS VIDEO:
(BBC/MONDO/J.D.)
