Britanski sveštenik, Džon Mišel predvideo je postojanje crnih rupa čak 200 godina pre nego što su naučnici prihvatili ove astronomski čudne objekte.
Skoro 200 godina pre nego što su naučnici prihvatili postojanje crnih rupa, britanski sveštenik po imenu Džon Mišel objavio je neke iznenađujuće pronicljive ideje o ovim čudnim kosmičkim objektima. Zašto njegov rad nije poznatiji?
Postojanje crnih rupa je zbunjujuća pomisao, posebno u svetlu ideje da bi milijarde njih mogle da naseljavaju kosmos. Decenijama u 20. veku, eminentni fizičari su odbijali da veruju da bi oni mogli biti stvarni, ignorišući ono što je matematika predvidela.
Postojala je jedna osoba koja je pokazala izuzetnu pronicljivost o crnim rupama – i to mnogo pre nego što je Ajnštajn rođen. Koristeći samo Njutnove zakone, malo poznati britanski sveštenik po imenu Džon Mišel je predvideo ove astronomski čudne objekte na neke važne i iznenađujuće načine, još u 18. veku. Ko je bio Mišel, šta je predvideo i zašto su njegove ideje uglavnom zaboravljene?
Mišel je rođen 1724. godine u selu Eakring u Engleskoj, kao sin Gilberta Mičela, parohijskog nastojatelja, i njegove supruge Obediens Džerard. Obrazovan kod kuće zajedno sa svojim mlađim bratom i sestrom, Džon je rano imao reputaciju brzog učenja i pronicljivosti. Prema istoričaru Raselu Mekormahu, njegov otac Gilbert je uživao citirajući porodičnog prijatelja koji je Džona opisao kao "najbistriju glavu koju je ikada sreo“. Kada je došlo vreme da Džon uđe na univerzitet, otišao je na Kembridž.
Sa obiljem kafeterija i intimnom zajednicom od samo 400 studenata, univerzitet je bio idealno okruženje za intelektualni diskurs. Mišel je tamo ostao više od 20 godina na različitim pozicijama, proučavajući i predavajući različite discipline, uključujući hebrejski, grčki, aritmetiku, teologiju i geologiju. Njegove sobe na Kvinsovom [koledžu] sa svim njegovim alatima i mašinama ponekad bi izgledale kao radionica“. Takođe je tokom godina u Kembridžu počeo da pokazuje svoju sposobnost naučnog predviđanja.
Godine 1750. objavio je rad o magnetizmu, uvodeći najmanje jedan potpuno novi zakon – "zakon obrnutog kvadrata“ – koji je unapredio primenu magneta u navigaciji. Godine 1760. objavio je rad o mehanici zemljotresa, opisujući stratifikovane slojeve Zemlje za koje je sada poznato da čine njenu "koru“ i demonstrirajući kako se zemljotresi kreću kroz ove slojeve u obliku talasa. Takođe je pokazao način procene epicentra i fokusa katastrofalnog zemljotresa u Lisabonu 1755. godine i istražio ideju da podmorski zemljotresi mogu izazvati cunamije.
Mišel je takođe objavio rad o mehanici zemljotresa, koji je pokazao način za procenu epicentra i istražio ideju da potresi mogu izazvati cunamije.
Nakon što je napustio Kembridž 1764. godine, oženio se Sarom Vilijamson i preselio se u Tornhil u Jorkširu da bi krenuo stopama svog oca kao parohijski rektor. Sara je umrla sledeće godine, a Mišel je ponovo bio oženjen En Breknok 1773. Pored svog rada u crkvi, održavao je prepisku sa raznim drugim prirodnim filozofima i intelektualcima tog perioda, uključujući američkog polimatičara Bendžamina Frenklina.
Mišel je napravio sopstveni reflektujući teleskop od 3m (10ft) i 1767. godine bio je prvi koji je primenio nove matematičke metode statistike na proučavanje vidljivih zvezda, pokazujući da se jata poput Plejada ne mogu objasniti slučajnom distribucijom i moraju biti posledica gravitacionog privlačenja.
Godine 1783, Mičelov prijatelj Henri Kevendiš mu je pisao pominjući neke poteškoće koje je Mišel imao sa konstrukcijom novog, još većeg teleskopa. "Ako vam zdravlje ne dozvoljava da nastavite sa tim“, napisao je, "nadam se da će to bar dozvoliti lakše i manje naporno vaganje sveta“. Ovo zvuči kao šala, i možda je trebalo da bude smešno, ali Kevendiš je mislio na pravi poduhvat.
Mišel je radio na torzijskoj vagi, uređaju koji bi mu omogućio da proceni gustinu planete Zemlje merenjem gravitacione privlačnosti između olovnih utega. Mišel je umro pre nego što je mogao da koristi aparat, ali je posle njegove smrti Kevendiš sproveo eksperiment 1797. On je izračunao gustinu Zemlje na 1% sada prihvaćene vrednosti. Tačnost Kevendišovog rezultata nije premašena sve do 1895. godine, a varijacija Mišelovog aparata se i danas koristi u merenju gravitacione konstante - jačine gravitacionog privlačenja koja deluje širom Univerzuma.
Mišel je umro 21. aprila 1793. u 68. godini. Drugi intelektualci njegovog perioda bili su i jesu mnogo poznatiji. Objavljivali su češće i na teme koje su bile popularnije.
(BBC, Mondo, I.L.)
