Danju je Robert Hansen bio ljubazni lokalni pekar, ali noću je imao više od brašna na rukama – ruke su mu bile su natopljene krvlju.
Poput mnogih ljudi koji žive u zabačenim divljinama Aljaske, Robert Hansen je bio strastveni lovac. Ali nisu jeleni i medvedi jedino što je Hansen lovio, on je više voleo da njegov plen trči na dve noge. Niko nije verovao da je oženjeni otac dvoje dece sposoban da ubije najmanje 17 mladih se**ualnih radnica i da ih lovi kao životinje, naoružan puškom i nožem.
Ispod maske ljubaznog lokalnog pekara živeo je poremećen čovek sa bolesnim željama. Njegova profesija i uvrnuti dvostruki život doneli su mu nadimak "The Butcher Baker" (Pekar kasapin).
Njegov ubistveni pohod je počeo 1970-ih kada je Trans-Aljaski naftovod izgrađen u američkoj državi, donoseći sa sobom ogroman priliv inženjera i radnika. Ali oni nisu bili jedine pridošlice koji su u gomilama stizali u Enkoridž. Osećajući da brzi novac može da se zaradi od muškaraca sa novcem u džepu, ubrzo su usledili prevaranti, prostitutke i njihovi makroi. Bez obzira da li ste zarađivali novac pošteno ili nezakonito, nije bilo neuobičajeno da ljudi iznenada nestanu kada steknu veliko bogatstvo - što je išlo na ruku Hansenu.
Danju, štreber i sredovečni čovek koji je radio kao pekar i posedovao je sopstvenu prodavnicu hleba u jednom od mini tržnih centara u Enkoridžu. Očigledno je imao mnogo novca jer je mogao da priušti privatni avion - ali noću je počeo da igra odvratne igre smrti.
On bi otimao žene, a zatim ih odvodio na udaljena mesta van grada, bilo kolima ili avionom. Jedno od njegovih omiljenih mesta gde je vodio svoje prestravljene mlade žrtve, bila je reka Knik, lokacija koja oduzima dah, okružena šumom i prekrivena ogromnim snežnim planinama - i potpuno izolovana. To je bilo mesto gde niko nije mogao da ih čuje kako vrište.
Priznao je da bi ponekad silovao ženu koju je oteo, a zatim bi ih vratio u Enkoridž, ali neke od žena se nikada nisu vratile u grad. Nakon što bi ih odveo u šumu, pustio bi ih da beže, a zatim ih je vrebao i streljao kao divlje životinje ostavljajući njihova tela da trunu u plitkim grobovima.
Upravo je brzo razmišljanje jedne od njegovih žrtava, tinejdžerke Sindi Polson, konačno dovelo do kraja ubilačkog pohoda. U junu 1983, vezana lisicama i ošamućena od mučenja, uspela je da pobegne iz njegovog automobila dok je on pakovao svoj avion spreman da je odveze u šumu, a zatim da je ulovi i ubije.
Pobegla je i zaustavila automobil u prolazu. Vozač ju je odveo do nadležnih organa gde je opisala Hansena i njegov avion. Policija je razgovarala s njim, ali su mu dva prijatelja dala alibi - plus su se trudili da uvere policiju da je Hansen miran porodični čovek i da nikada to ne bi uradio.
Ali Hansenov alibi je propao nakon što su tela pronađena u blizini njegovog omiljenog mesta za "lov". Policija je pretražila njegov avion, kuću i automobil i otkrila da je zadržao neke stvari i nakit svojih žrtava kao trofeje.
Hansen je proglašen krivim za ubistvo četiri žene, ali je priznao da je ubio 17, rekavši policiji da je silovao 30 žena i pustio ih da žive. Za svoje zločine osuđen je na 461 godinu zatvora, a 2014. godine preminuo je u zatvoru prirodnom smrću u 75. godini. Pet tela njegovih žrtava nikada nisu pronađena.
BONUS VIDEO:
(MONDO/J.D.)
