Mađarski ministar unutrašnjih poslova Šandor Pinter izjavio je nemačkoj agenciji DPA da Rumunija i Bugarska treba da ispune više uslova zbog čega je trenutno pridruživanje zoni "šengen" u predviđenom roku nemoguće.
Pinter je naveo da će uslovi za pridruživanje "šengen" zoni biti utvrđeni do juna, a da će ulazak dve zemlje biti moguć najranije u oktobru.
On je dodao i da se to pitanje nalazi na agendi mađarskog šestomesečnog predsedavanja Evropskom unijom.
Rumunski ministar spoljnih poslova Teodor Bakonski je izjavio danas televiziji Realitatea da informacija o izjavi mađarskog ministra nije stigla zvanično i da očekuje zvanično obaveštenje Ministarstva spoljnih poslova Mađarske.
Bakonski je još rekao da se sada ne može doneti odluka o pridruživanju Rumunije "šengen" zoni jer će se tek 14. januara u Savetu za pravna i unutrašnja pitanja razmatrati poslednji izveštaj o spremnosti te zemlje za pristupanje "šengenu".
"Nalazimo se pred velikim neuspehom predsednika države i vlade u spoljnoj politici", rekao je predsednik opozicione Nacionalne liberalne partije (PNL) Krin Antonesku.
Predsednik Odbora za spoljnu politiku Senata rumunskog parlamenta Titus Korlacean je ocenio da je "politička odgovornost za taj neuspeh na vrhu države, jer se na spoljnom planu stvara sve jači imidž o jednoj korumpiranoj zemlji".
Korlacean je predstavik opozicione Socijaldemokratske partije (PSD).
Rumunski novinar Kristijan Tudor Popesku je izjavio da Rumuni žele da pripadaju Zapadu, ali da se vlasti ponašaju slično kao Čaušesku poslednjih godina vladavine kada je bio u ratu sa celim svetom i sa Moskvom i sa Zapadom.
"Ako želimo da budemo u Evropi treba da se evropski ponašamo i da rešavamo naše probleme diplomatskim putem, a ne kroz izjave", naveo je Popesku.
Predsednik Trajan Basesku je izjavio juče na sednici Vrhovnog saveta sudija (CSM) da on preuzima političku odgovornost za odlaganje pristupa zoni "šengen", jer je šef države i neko treba da odgovara za to.
Basesku je istovremeno oštro kritikovao rumunsko pravosuđe za neuspeh u vezi sa pridruživanjem zemlje "šengenu".
Ministri unutrašnjih poslova Nemačke i Francuske su u decembru u zajedničkom pismu zatražili da se pridruživanje Rumunije i Bugarske "šengen" zoni odloži sa marta 2011. godine.
Francuski ministar za evropske poslove Loran Vokije je u decembru izjavio za list Figaro da 75 odsto ilegalne migracije u Evropu dolazi kroz jugoistočnu granicu Evropske unije, odnosno granice Rumunije i Bugarske.
Vokije je naveo da su nedovoljni napori Rumunije i Bugarske da kontrolišu organizovani kriminal, trgovinu drogom i oružjem i da dobro kontrolišu granice.
U vezi sa pismom ministara unutrašnjih poslova Nemačke i Francuske predsednik Trajan Basesku je tada izjavio da se radi o diskriminaciji koju Rumunija ne prihvata i da će se boriti za svoja prava u EU.
Bakonski je pre dva dana rekao da bi Bukurešt, u slučaju da Nemačka i Francuska blokiraju prijem Rumunije u "šengen" zonu, mogao da postavi uslove za prijem Hrvatske u EU i da odustane od prihvatanja Mehanizma o saradnji i nadgledanju u oblasti pravosuđa i borbe protiv korupcije.
Predsednik Basesku je odmah reagovao i kritikovao tu izjavu šefa diplomatije jer, kako je rekao, Bukurešt bezuslovno podržava pridruživanje svih zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniju, a da se Mehanizam o saradnji i nadgledanju ne može prekinuti.
(Beta)
Pinter je naveo da će uslovi za pridruživanje "šengen" zoni biti utvrđeni do juna, a da će ulazak dve zemlje biti moguć najranije u oktobru.
On je dodao i da se to pitanje nalazi na agendi mađarskog šestomesečnog predsedavanja Evropskom unijom.
Rumunski ministar spoljnih poslova Teodor Bakonski je izjavio danas televiziji Realitatea da informacija o izjavi mađarskog ministra nije stigla zvanično i da očekuje zvanično obaveštenje Ministarstva spoljnih poslova Mađarske.
Bakonski je još rekao da se sada ne može doneti odluka o pridruživanju Rumunije "šengen" zoni jer će se tek 14. januara u Savetu za pravna i unutrašnja pitanja razmatrati poslednji izveštaj o spremnosti te zemlje za pristupanje "šengenu".
"Nalazimo se pred velikim neuspehom predsednika države i vlade u spoljnoj politici", rekao je predsednik opozicione Nacionalne liberalne partije (PNL) Krin Antonesku.
Predsednik Odbora za spoljnu politiku Senata rumunskog parlamenta Titus Korlacean je ocenio da je "politička odgovornost za taj neuspeh na vrhu države, jer se na spoljnom planu stvara sve jači imidž o jednoj korumpiranoj zemlji".
Korlacean je predstavik opozicione Socijaldemokratske partije (PSD).
Rumunski novinar Kristijan Tudor Popesku je izjavio da Rumuni žele da pripadaju Zapadu, ali da se vlasti ponašaju slično kao Čaušesku poslednjih godina vladavine kada je bio u ratu sa celim svetom i sa Moskvom i sa Zapadom.
"Ako želimo da budemo u Evropi treba da se evropski ponašamo i da rešavamo naše probleme diplomatskim putem, a ne kroz izjave", naveo je Popesku.
Predsednik Trajan Basesku je izjavio juče na sednici Vrhovnog saveta sudija (CSM) da on preuzima političku odgovornost za odlaganje pristupa zoni "šengen", jer je šef države i neko treba da odgovara za to.
Basesku je istovremeno oštro kritikovao rumunsko pravosuđe za neuspeh u vezi sa pridruživanjem zemlje "šengenu".
Ministri unutrašnjih poslova Nemačke i Francuske su u decembru u zajedničkom pismu zatražili da se pridruživanje Rumunije i Bugarske "šengen" zoni odloži sa marta 2011. godine.
Francuski ministar za evropske poslove Loran Vokije je u decembru izjavio za list Figaro da 75 odsto ilegalne migracije u Evropu dolazi kroz jugoistočnu granicu Evropske unije, odnosno granice Rumunije i Bugarske.
Vokije je naveo da su nedovoljni napori Rumunije i Bugarske da kontrolišu organizovani kriminal, trgovinu drogom i oružjem i da dobro kontrolišu granice.
U vezi sa pismom ministara unutrašnjih poslova Nemačke i Francuske predsednik Trajan Basesku je tada izjavio da se radi o diskriminaciji koju Rumunija ne prihvata i da će se boriti za svoja prava u EU.
Bakonski je pre dva dana rekao da bi Bukurešt, u slučaju da Nemačka i Francuska blokiraju prijem Rumunije u "šengen" zonu, mogao da postavi uslove za prijem Hrvatske u EU i da odustane od prihvatanja Mehanizma o saradnji i nadgledanju u oblasti pravosuđa i borbe protiv korupcije.
Predsednik Basesku je odmah reagovao i kritikovao tu izjavu šefa diplomatije jer, kako je rekao, Bukurešt bezuslovno podržava pridruživanje svih zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniju, a da se Mehanizam o saradnji i nadgledanju ne može prekinuti.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.