Odabravši Džej Di Vensa za svog potpredsedničkog kandidata, Donald Tramp je jasno pokazao da uz sebe želi lojalistu, sledbenika koji mu se neće suprotstavljati i ispitivati ga. Tramp kaže da je izabrao senatora iz Ohaja zato što, između ostalog, može da privuče glasače iz radničke klase koji se smatraju neophodnim za pobedu u ključnim državama poput Pensilvanije, Mičigena, Viskonsina, Ohaja i Minesote. Ali, taj izbor je takođe i strateški potez, jer će mu Vens obezbediti glasove tvrdokornijih konzervativaca dokon lično pokušava da ublaži svoju retoriku u poslednjim mesecima pre izbora. To je najočitije u spoljnopolitičkim pitanjima, u kojima Vens ima jednake, ako ne i više, izolacionističke stavove od Trampa.
Džejms Donald Boumen je rođen 2. avgusta 1984. godine u ruralnom gradu Midltaun u Ohaju. Kada je imao šest godina, usvojio ga je očuh i od tada nosi ime Džejms Donald Vens. Imao je burno detinjstvo. Osim što ju je otac napustio, njegova majka se borila sa zavisnošću od droge i alkohola. Zbog toga je Vens provodio većinu svog vremena sa bakom i dekom u Kentakiju. Za svoju baku kaže da je bila pravi "plavi okovratnik", demokrata koja je volela svoju zemlju i posedovala 19 pištolja. Svoje detinjstvo je opisao u bestseleru "Seljačka elegija", po kome je oskarovac Ron Hauard snimio film. Zanimljivo, jedan od obožavatelja je i nemački kancelar Olaf Šolc, koji je u intervjuu za Zidojče cajtung rekao da ga je knjiga "dirnula do suza".
Nakon što je završio srednju školu, Vens se prijavio u američki marinski korpus i služio u Iraku. Završio je pravni fakultet na Jejlu gde je upoznao svoju suprugu Ušu. Jedno vreme je radio kao investicioni bankar u San Francisku gde je upoznao milijardera Pitera Tila koji mu je pomogao da se približi Trampu tako što je dogovorio sastanak u Mar-a-Lagu. Vens je 2016. godine bio veliki protivnik republikanskog predsedničkog kandidata i Trampa je nazvao "idiotom" i "američkim Hitlerom" i nekoliko puta ponovio da ga nikada neće podržati. Međutim, nakon što je Tramp izabran za predsednika, Vens je promenio svoju retoriku za 180 stepeni i tokom godina se transformisao u istinskog MAGA lojalistu. Tokom prvenstvene trke u Ohaju 2019., on je zaostajao u anketama, a zatim samo dve nedelje pre kraja trke, Tramp ga je podržao i Vens je imao pobedu u džepu.
Ako Tramp pobedi na izborima u novembru, a Vens postane potpredsednik, Sjedinjene Države bi mogle da imaju više izolacionističku spoljnu politiku nego tokom Trampovog prvog mandata. Sa Vensom pored sebe, Tramp bi mogao da ostvari sve ono što je želeo, ali nije uspeo jer se okružio savetnicima koji nisu delili njegov nacionalistički program nabijen sloganom "Prvo Amerika". Na primer, tokom prve dve godine svog mandata Tramp je otvoreno govorio protiv NATO i zaštite evropskih saveznika, ali je njegova administracija tada povećala američko vojno prisustvo duž istočnog krila Severnoatlantskog saveza. Tramp je takođe pozivao na popravljanje odnosa sa Rusijom, ali je Amerika u to vreme počela da prodaje Ukrajini protivoklopne rakete Javelin, smrtonosno odbrambeno oružje, i pokrenula razvoj kopnenog sistema nuklearnih bojevih glava srednjeg dometa kako bi se suprotstavila Rusiji koja je prekršila Sporazum o nuklearnim glavama srednjeg dometa.
Slično Trampovim pretnjama da SAD neće braniti zemlje NATO koje ne uplaćuju dovoljno sredstava, Vens kaže da su SAD predugo podržavale Evropu. Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji ranije ove godine, Vens je rekao da pomoć Ukrajini nije u interesu Amerike i ponovio Orbanove reči da Ukrajina mora da ustupi deo svoje teritorije Rusiji. Ako Tramp pobedi, SAD bi mogle da počnu da smanjuju ili čak potpuno prekinu pomoć Ukrajini. Veliki teret pomoći Ukrajini će tada pasti na Evropu. Vens se takođe slaže sa Trampom i po pitanju Izraela i ponovio svoj stav da izraelska vlada treba brzo da "završi posao" i dobije rat u Gazi. Takođe je predložio da se američki resursi za Kijev preusmere na obuzdavanje Pekinga. Vens veruje da će povećanje carina na kineski uvoz stvoriti ekonomske prilike u industrijski zanemarenim američkim državama kao što su Mičigen, Ohajo i Pensilvanija.
Ranije ove godine, on je sponzorisao zakon koji bi mogao da ukine pristup Kine finansijskim tržištima SAD, što ne samo da bi moglo da destabilizuje globalnu ekonomiju, već i da dovede EU u nezahvalnu poziciju da bude prinuđena da prekine trgovinske veze sa Kinom. Vens je, kao i Tramp, bio glasan kritičar iranskog nuklearnog sporazuma i veruje da postoji strah od eskalacije sukoba na Bliskom istoku i da bi SAD trebalo da daju prioritet ponovnom uspostavljanju odvraćanja od agresije, uključujući povećanje proizvodnih kapaciteta u industriji oružju. Republikanski kandidat za potpredsednika takođe je izrazio podršku vojnoj akciji protiv narko kartela u Meksiku i pozvao na finansiranje i izgradnju graničnog zida sa Meksikom.
Čak i po pitanjima u kojima nije baš ravan Trampu, kao što su abortus i imigracija, Vens izgleda može vrlo lako da prilagodi svoje stavove. Na primer, iako se zalaže za nacionalnu zabranu abortusa, Vens je takođe pokazao svoju podršku Trampu kada je rekao da će pitanja prava na abortus prepustiti državama. Pre nego što je postao poznat u širim američkim krugovima, Vens se zalagao za masovno povećanje broja legalnih migranata. Danas ponavlja Trampove reči i zalaže se za ograničavanje migracija. Ovo su samo neki od pokazatelja da je Vens oportunista, političar koji će lako promeniti sopstvene stavove kako bi se uskladio sa ideološkom linijom moćnih ako veruje da može da profitira od toga.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji.hr/Mondo/U. M.)
Partizan bez MVP-a protiv Crvene zvezde? Odazvao se selektoru Pešiću, već je sa reprezentacijom!
Saznajemo: Saša Obradović dobio otkaz u Monaku!
"Ako nemam 3.000€ da platim kiriju u Beogradu bolje da se upucam": Influenserka zgrozila javnost izjavom o parama
Srbija zablistala i nije uspela: Ništa od četvrtfinala, igraćemo baraž!
Monako se oprostio od Saše Obradovića: "Hvala za sve", zna se i ko ga menja u Evroligi