Prošle nedelje nekoliko zemalja Latinske Amerike preduzelo je mere na slabljenju nacionalnih valuta, kako bi parirale finansijskim manipulacijama državniom trgovinskim bilansima iz SAD.
Kako je za "Fajnenšl Tajms" izjavio Mantega, Brazil priprema nove mere kako bi sprečio dalje jačanje reala. Sem toga, najavio je on, zemlja namerava da pokrene pitanje o manipulacijama deviznim kursevima u okviru Svetske trgovinske organizacije (STO) i drugim globalnim institucijama, ističući da najveće zloupotrebe na tom polju čine SAD i Kina.
"To je valutni rat koji prerasta u trgovinski", upozorio je Mantega u svom prvom ekskluzivnom intervjuu, nakon što je na dužnost stupila nova predsednica Brazila Dilma Rusef.
Mantega, koji je na poziciji ministra finansija od 2006. godine, u septembru prošle godine je formulisao termin "valutni rat". Tada je Brazil preduzeo niz mera kako bi ograničio priliv špekulativnog kapitala, koji je isprovocirao rast kursa reala u odnosu na dolar za 39 odsto, u poslednje dve godine.
Brazilski ministar finansija je izjavio da će se pitanje o valutnim manipulacijama pokrenuti i na samitu dvadeset najrazvijenijih zemalja sveta (G-20) ove godine, a sem toga predložiće STO da izjednači manipulacije kursevima valuta sa prikrivenim izvoznim subvencijama. On je, međutim, izrazio sumnju da će predlog biti lako prihvaćen s obzirom da Kina ima pravo veta.
Mantega je podsetio da je spoljnotrgovinski bilans Brazila u transakcijama sa SAD, čiji je suficit nekad dostizao 15 milijardi dolara, postao deficitaran od momenta kada je američka vlada odlučila da podstiče ekonomiju pružanjem neograničene likvidnosti. Sadašnji spoljnotrgovinski deficit Brazila u transakcijama sa SAD iznosi oko šest milijardi dolara.
Izjava prvog čoveka brazilskog ministarstva finansija usledila je posle serije intervencija na deviznom tržištu zemalja južne Amerike.
Centralna banka samog Brazila je tako objavila da će sprečavati otvaranje kratkih pozicija u dolarima prema realu, kako bi obuzdala špekulativne transakcije, koje poslednjih mececi podižu vrednost nacionalne valute. Od maja 2010. godine real je u odnosu na dolar ojačao za 13 procenata.
Eksperti ukazuju da će primer Brazila, najverovatnije slediti i druge zemlje u razvoju. Borbu sa slabljenjem američkog dolara već su aktivirale zemlje, kao što su Čile i Peru.
Centralna banka Čilea, tradicionalno na poziciji nemešanja u formiranje kursa, objavila je da će ove godine potrošiti do 12 milijardi dolara, kako bi sprečila jačanje pezosa i pomogla izvoznicima jedne od najotvorenijih zemalje Latinske Amerike. Intervencija u visini šest odsto bruto domaćeg proizvoda, biće najveća u istoriji Čiilea i tek četvrta od 1999. godine.
Centralna banka Perua je u januaru neočekivano povisila kamatne stope i objavila povećanje obaveznih rezervi za banke sa stranim podružnicama.
Na taj način, ukazuje "Fajnenšl Tajms", Meksiko ostaje jedina krupna latinoamerička ekonomija, koja ne pokušava da oslabi svoju valutu intervencijama, ili kontrolom priliva kapitala.
(Tanjug)
Kako je za "Fajnenšl Tajms" izjavio Mantega, Brazil priprema nove mere kako bi sprečio dalje jačanje reala. Sem toga, najavio je on, zemlja namerava da pokrene pitanje o manipulacijama deviznim kursevima u okviru Svetske trgovinske organizacije (STO) i drugim globalnim institucijama, ističući da najveće zloupotrebe na tom polju čine SAD i Kina.
"To je valutni rat koji prerasta u trgovinski", upozorio je Mantega u svom prvom ekskluzivnom intervjuu, nakon što je na dužnost stupila nova predsednica Brazila Dilma Rusef.
Mantega, koji je na poziciji ministra finansija od 2006. godine, u septembru prošle godine je formulisao termin "valutni rat". Tada je Brazil preduzeo niz mera kako bi ograničio priliv špekulativnog kapitala, koji je isprovocirao rast kursa reala u odnosu na dolar za 39 odsto, u poslednje dve godine.
Brazilski ministar finansija je izjavio da će se pitanje o valutnim manipulacijama pokrenuti i na samitu dvadeset najrazvijenijih zemalja sveta (G-20) ove godine, a sem toga predložiće STO da izjednači manipulacije kursevima valuta sa prikrivenim izvoznim subvencijama. On je, međutim, izrazio sumnju da će predlog biti lako prihvaćen s obzirom da Kina ima pravo veta.
Mantega je podsetio da je spoljnotrgovinski bilans Brazila u transakcijama sa SAD, čiji je suficit nekad dostizao 15 milijardi dolara, postao deficitaran od momenta kada je američka vlada odlučila da podstiče ekonomiju pružanjem neograničene likvidnosti. Sadašnji spoljnotrgovinski deficit Brazila u transakcijama sa SAD iznosi oko šest milijardi dolara.
Izjava prvog čoveka brazilskog ministarstva finansija usledila je posle serije intervencija na deviznom tržištu zemalja južne Amerike.
Centralna banka samog Brazila je tako objavila da će sprečavati otvaranje kratkih pozicija u dolarima prema realu, kako bi obuzdala špekulativne transakcije, koje poslednjih mececi podižu vrednost nacionalne valute. Od maja 2010. godine real je u odnosu na dolar ojačao za 13 procenata.
Eksperti ukazuju da će primer Brazila, najverovatnije slediti i druge zemlje u razvoju. Borbu sa slabljenjem američkog dolara već su aktivirale zemlje, kao što su Čile i Peru.
Centralna banka Čilea, tradicionalno na poziciji nemešanja u formiranje kursa, objavila je da će ove godine potrošiti do 12 milijardi dolara, kako bi sprečila jačanje pezosa i pomogla izvoznicima jedne od najotvorenijih zemalje Latinske Amerike. Intervencija u visini šest odsto bruto domaćeg proizvoda, biće najveća u istoriji Čiilea i tek četvrta od 1999. godine.
Centralna banka Perua je u januaru neočekivano povisila kamatne stope i objavila povećanje obaveznih rezervi za banke sa stranim podružnicama.
Na taj način, ukazuje "Fajnenšl Tajms", Meksiko ostaje jedina krupna latinoamerička ekonomija, koja ne pokušava da oslabi svoju valutu intervencijama, ili kontrolom priliva kapitala.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.