"Posledice bi bile ogromne": Evropska zemlja drhti zbog Trampovog povratka na vlast

Nemačka strahuje od povratka Donalda Trampa u Belu kuću, zbog njegovog arogantnog stava prema evropskim članicama NATO i pretnji nametanja carina od 10 posto na sav uvoz. Nakon Trampove izjave iz februara da ne bi pomogao članici NATO koju napadne Rusija ako nije izdvajala obaveznih dva posto BDP-a za vojsku, evropski političari svesni su da je era vojnog oslanjanja na Ameriku na svom izmaku.

Pitanje je koliko je Nemačka spremna za tu mogućnost, o tome se intenzivno raspravlja. Zvaničnici više resora formirali su neku vrstu neformalne krizne grupe za raspravu o tome šta bi Trampova pobeda mogla da znači i kako bi Berlin trebalo da reaguje. Zabrinutost se pojačala kada je Tramp prošle nedeje za potpredsednika izabrao J.D. Vanca, političara duboko skeptičnog prema globalizaciji, NATO i Ukrajini.

"On ima isti prezir prema Nemačkoj i EU kao i Tramp, ali je još veći izolacionista. I radikalniji je od Trampa u želji da potpuno obustavi vojnu pomoć Ukrajini", kaže Nils Šmid, portparol spoljne politike vladajućih nemačkih socijaldemokrata.

Ako bi Vašington krenuo sa povlačenjem bezbednosnih garancija NATO, Evropi bi trebale godine da se tome prilagodi, usprkos tome što je ruska agresija na Ukrajinu niz evropskih zemalja podstakla na znatno veću vojnu potrošnju.

Nemačka privreda ozbiljno bi trpela ako Tramp ostvari pretnju o 10 posto carine na sav uvoz i 60 posto na uvoz iz Kine, a još i više ako Kina uzvrati. Nemačka, naime, ima značajan suficit u razmeni sa SAD. U svom prvom mandatu Tramp je nametnuo carine na uvoz čelika i aluminijuma iz EU, a preti dodatnim carinama na uvoz vozila, što bi bila katastrofa za nemačku automobilsku industriju.

Kupili avione

Neki nemački zvaničnici misle da nova Trampova administracija ne bi radikalno prekinula sa Bajdenovom spoljnom politikom. Ali većina se slaže da će se fokus SAD preusmeriti sa Evrope na Aziju, što podstiče Nemačku da preuzme istaknutiju ulogu u Evropi. Tramp je u prvom mandatu često napadao Nemačku zbog energetske zavisnosti o Rusiji i neispunjavanja uslova NATO o ulaganju dva posto BDP-a u obrnuto.

Ipak, sa ruskom invazijom na Ukrajinu, i Nemačka će ove godine da ispuni taj uslov, a umesto jeftinog ruskog plina danas uvozi velike količine skupog tečni gas iz SAD. Takođe je svoju politiku prema Kini prilagodila američkim očekivanjima - Berlin je nedavno naredio telekomunikacionim kompanijama da do 2026. uklone sve kineske komponente iz glavnih objekata domaće 5G mreže.

Za Nemačku je Kina četvrto najveće izvozno tržište, nakon SAD, Francuske i Holandije. Šmid kaže da Nemačka, poput EU u celini, smanjuje rizičnu izloženost Kini, a privreda je bolje zaštićeno od potencijalnog trgovinskog rata Amerike protiv Kine zahvaljujući subvencijama fabrika baterija i proizvođačima mikročipova, koje jačaju stratešku autonomiju Nemačke i EU.

Unutar EU jača odbrambena saradnja. Nemačka sa Francuskom, Italijom i Poljskom radi na razvoju nove krstareće rakete dometa većeg od 500 kilometara, razgovara se o zajedničkom protivvazdušnom štitu. Nemačka je jako povećala izdvajanje za odbranu, u Litvi će biti stacionirana nemačka brigada sa 5.000 vojnika. Takođe su obećali od sledeće godine da osiguraju 35.000 vojnika za NATO. Nemci su od Amerikanaca kupili 35 borbenih aviona F-35 i 60 helikoptera Chinok - možda u nadi da će umilostiviti Trampa, navodi FT.

Atentat na Trumpa

Međutim, troškovi za odbranu uzrok su okršaja u vladi Olafa Šolca. Ministar odbrane Boris Pistorius tražio je dodatnih 6,7 milijardi evra, a dobio samo 1,2 milijarde. Bez obzira na to ko pobedi u SAD, Nemačka i Evropa moraće da učine mnogo više za vlastitu odbranu, ističe lider nemačke opozicije, šef demokršćana (CDU) Friedrich Merz. Otprilike 63 posto proračuna NATO pokriva Amerika, a 27 posto evropske članice, upozorava Merz.

Ipak problem je što se takva neravnoteža ne može promeniti na brzinu, o čemu se intenzivno raspravljalo na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru. Decenijsko oslanjanje na SAD dovelo je Evropu u tešku situaciju, sa nepredvidljivim Vladimirom Putinom na čelu Rusije.

Nemački političari ulažu ogromne napore u negovanje veza sa vodećim republikancima. Jens Spahn, istaknuti političar CDU-a i bivši ministar zdravstva u vladi Angele Merkel, bio je na nedavnoj republikanskoj konferenciji. Spahn ističe da se većina nemačkih stranaka centra slaže sa Trampom o potrebi obuzdavanja Kine i sprečavanja Irana da dobije nuklearnu bombu, kao i o važnosti obrane Izraela i ograničenja nelegalne imigracije.

Demokršćanin Spahn kritikuje kancelara Šolca (SPD) što je podržavao Džo Bajdena do kraja i što nije nazvao Trampa nakon nedavnog pokušaja atentata, kao što su to učinili kanadski premijer Justin Trudeau i britanski Keir Starmer. Nije u nemačkom nacionalnom interesu da se kancelar tako jasno okrene jednom kandidatu, ističe Spahn.

BONUS VIDEO:

(Jutarnji list/Mondo/A.V.)