U izveštaju koji prenosi danas američki novinski veb-sajt Njuzmaks (Newsmax), precizira se da je ubistvo isplanirala Revolucionarna garda u saradnji s libanskim Hezbolahom, preneli su izraelski mediji.
Ovaj izveštaj je objavljen samo nekoliko dana posle pada vlade nacionalnog jedinstva u Bejrutru, nakon ostavki ministara iz šiitskog Hezbolaha i savezničkih partija zbog saradnje sa tribunalom premijera Saada Haririja, sina ubijenog Rafika Haririja.
Saad Hariri, koji je posle pada vlade postao v.d. premijera, se u petak vratio u Bejrut nakon posete SAD, gde ga je zatekla vest o padu vlade i izjavio da je dijalog jedini način da se izađe iz političke krize, prenele su svetske agencije.
On je prethodno pokušao da dobije podršku SAD, Francuske i Turske, zemalja koje je posetio na povratku iz Vašingtona. Turski premijer Tajip Redžep Erdogan najavio je mogućnost serije sastanaka kojima bi prisustvovali predstavnici SAD, Francuske, Turske, Saudijske Arabije, Katara, Sirije, Libana i Egipta koji bi se bavili libanskom krizom.
"Nema alternative dijalogu i ni jedna strana u Libanu neće biti u stanju da eliminiše drugu", rekao je Hariri posle razgovora sa libanskim predsednikom Mišelom Sulejmanom.
On je ostavku 11 ministara označio potezom bez presedana u libanskoj politici. Njegova vlada je pala zbog neslaganja sa Hezbolahom i očekivanih optužnica protiv članova te proiranske organizacije za ubistvo Rafika Haririja 2005. godine.
Hezbolah, koji ima podršku Sirije, porekao je umešanost u ubistvo i pozvao Liban da uskrati podršku tribunalu. Hariri je to odbacio i uskoro, zapravo već danas se očekuje nacrt optužnice, što bi moglo da ponovo podstankne nasilje u zemlji u koju je godinama potresao građanski rat.
Hezbolah koji je u leto 2006. godine više od mesec dana ratovao s izraelksom vojskom, je najmoćnija vojna sila u Libanu. Ta organizacija smatra da je tribunal zavera UN i Izraela i traži odbacivanje rezultata istrage pre objavljivanja.
Zvanične razgovore o stvaranju nove vlade pokrenuće u ponedeljak predsednik Sulejman. Na osnovu libanskog ustava predsdenik mora biti hrošćanin maronit, premijer sunit,a predsednik parlamenta šiit. Svaka od ovih vera čini trećinu stanovnika Libana kojih ima četiri miliona, podseća AP.
Osim Njuzmaksa i libanski novinski veb sajt Naharnet je, pozivajući se na izvore bliske UN istrazi, naveo da je naredbu za ubistvo Haririja dao Hamnei. Nju je jedan od vođa iranske Revolucionarne garde preneo vojnom lideru Hezbolaha Imadu Mugnijeu Mugnije je potom sa svojim rođakom organizovao ubistvo. Sam Mugnije ubijen je u eksploziji bombe u Damasku 2008. godine, a Hezbolah je za njegovo ubistvo optužio Izrael.
Hariri, koga su Iranci smatrali agentom Saudijske Arabije, kako navodi Njuzmaks, poginuo je u eksploziji bombe u kojoj je ubijeno još 22 ljudi. On je bio sunit i imao je podršku hrišćana koji su cenili njegove napore da smanji uticaj Sirije na Liban. Iranci su navodno verovali da će se posle njegovog ubistva otvoriti put da Hezbolah zavlada Libanom.
(Tanjug)
Ovaj izveštaj je objavljen samo nekoliko dana posle pada vlade nacionalnog jedinstva u Bejrutru, nakon ostavki ministara iz šiitskog Hezbolaha i savezničkih partija zbog saradnje sa tribunalom premijera Saada Haririja, sina ubijenog Rafika Haririja.
Saad Hariri, koji je posle pada vlade postao v.d. premijera, se u petak vratio u Bejrut nakon posete SAD, gde ga je zatekla vest o padu vlade i izjavio da je dijalog jedini način da se izađe iz političke krize, prenele su svetske agencije.
On je prethodno pokušao da dobije podršku SAD, Francuske i Turske, zemalja koje je posetio na povratku iz Vašingtona. Turski premijer Tajip Redžep Erdogan najavio je mogućnost serije sastanaka kojima bi prisustvovali predstavnici SAD, Francuske, Turske, Saudijske Arabije, Katara, Sirije, Libana i Egipta koji bi se bavili libanskom krizom.
"Nema alternative dijalogu i ni jedna strana u Libanu neće biti u stanju da eliminiše drugu", rekao je Hariri posle razgovora sa libanskim predsednikom Mišelom Sulejmanom.
On je ostavku 11 ministara označio potezom bez presedana u libanskoj politici. Njegova vlada je pala zbog neslaganja sa Hezbolahom i očekivanih optužnica protiv članova te proiranske organizacije za ubistvo Rafika Haririja 2005. godine.
Hezbolah, koji ima podršku Sirije, porekao je umešanost u ubistvo i pozvao Liban da uskrati podršku tribunalu. Hariri je to odbacio i uskoro, zapravo već danas se očekuje nacrt optužnice, što bi moglo da ponovo podstankne nasilje u zemlji u koju je godinama potresao građanski rat.
Hezbolah koji je u leto 2006. godine više od mesec dana ratovao s izraelksom vojskom, je najmoćnija vojna sila u Libanu. Ta organizacija smatra da je tribunal zavera UN i Izraela i traži odbacivanje rezultata istrage pre objavljivanja.
Zvanične razgovore o stvaranju nove vlade pokrenuće u ponedeljak predsednik Sulejman. Na osnovu libanskog ustava predsdenik mora biti hrošćanin maronit, premijer sunit,a predsednik parlamenta šiit. Svaka od ovih vera čini trećinu stanovnika Libana kojih ima četiri miliona, podseća AP.
Osim Njuzmaksa i libanski novinski veb sajt Naharnet je, pozivajući se na izvore bliske UN istrazi, naveo da je naredbu za ubistvo Haririja dao Hamnei. Nju je jedan od vođa iranske Revolucionarne garde preneo vojnom lideru Hezbolaha Imadu Mugnijeu Mugnije je potom sa svojim rođakom organizovao ubistvo. Sam Mugnije ubijen je u eksploziji bombe u Damasku 2008. godine, a Hezbolah je za njegovo ubistvo optužio Izrael.
Hariri, koga su Iranci smatrali agentom Saudijske Arabije, kako navodi Njuzmaks, poginuo je u eksploziji bombe u kojoj je ubijeno još 22 ljudi. On je bio sunit i imao je podršku hrišćana koji su cenili njegove napore da smanji uticaj Sirije na Liban. Iranci su navodno verovali da će se posle njegovog ubistva otvoriti put da Hezbolah zavlada Libanom.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.