Slušaj vest

Ismail Hanije lider Hamasa likvidiran je u sredu rano ujutro u spektakularnoj akciji u sred Teherana, što je izazvalo šok među islamistima, ali i među simpatizerima Irana i ove palestinske organizacije. Likvidacija Hanije se smatra većim udarcem od ubistva duhovnog lidera i osnivača Hamasa šeik Ahmed Jasina koga su izraelski helikopteri Apač AH-64 Apač presreli i lansirali protivoklopne rakete Helfajer.

Sa Hanijeom je likvidiran i njegov telehranitelj, a sa ovom likvidacijom politički vrh Hamasa je potpuno obezglavljen. Inače, Hanije se nalazio u Teheranu kao deo delegacije Hamasa koja je prisustvovala inaoguraciji novog iransmkog predasednika. Napad na Hanijea je usledio posle jutarnje molitve i to sa dva raketna projekitila.

Iako se prvo mislilo da je u pitanju krstareći projektil "Dalilah" i "Demonski vetar" koji su mogli biti lansirani sa aviona pojavila se još jedna verzija koja se smatra najverovatnijom da je upravo sa ovim projektilom izvršen napad, a to je protivoklopna raketa "Spike NLOS". Jedan od prvih verzija koja je prihvaćena bila je ta da je napad izvršen borbenim avionim F-35I Adir.

Navnodno letelica se nalazila na rastojanju nekih maksimalnih 300 km od iranske prestonice ako je bila lansirana krstareća raketa "Dalilah", a ako je u pitanju bila nova raketa nazvana "Demonski vetar", onda je čak rastojanje za napad od Teherana moglo da bude čak i 450 km.

U slučaju da je upitanju bio borbeni avion F-35I Adir koji je poleteo iz baze Nevatim najverovatnije sa parom aviona i preko Jordana, zatim dela zapadne Sirije i kordskog dela Iraka koji uglavnom kontrolišu Amerikanci ušao u iran na kranjem severozapadu i preko tog prostora na nekih 450-300 km od Teherana lansirao krstareću raketu.

Šta je problem sa ovom teorijom?

Pa to što ovakav složeni i dugačak let zahteva određenu logistiku, ne samo avio tankere, nego i avion za elektronsko ratovanje G-550 koji služi za elektornsko ometanje, a na putu do Irana u toj zoni nije bilo registrovano nikakvo elektronsko ometanje na tom pravcu. Druga i najverovatnija teorija koja se naknadno pojavila jeste da je Hanije likvidiran protivoklopnom raketom Spike NLOS dometa 32 km. Prema prvim informacijama Hanije je pogođen sa dve rakete.

Sa jednom je Hanije navnodno pogođen u stomak, a druga je uletela naknadno da bi potvrdila likvidaciju lidra Hamasa. Ova priča je svakako složenija s obizrom da su operativnci Mosada morali biti upoznati sa tačnom lokacijom stana u kome je boravio lider Hamasa, zatim satnicom i navikama ponašanja, u ovom slučaju mete.

SPIKE NLOS predstavlja deo projektila familije SPIKE. U pitanju je porodica precizno vođenih protivoklopnih raketa. U pitanju je višenamenska raketa koja pruža visoku preciznost, sa izuzetnim operativnim dometom do 32 km sa kopnenog lansera - i do 50 km kada se lansira iz vazduha. Lansiran iz vazduha, sa kopna ili sa pomorskih platformi, SPIKE NLOS prenosi obaveštajne podatke i procene štete u realnom vremenu, omogućavajući mu da prilagodi cilju i da prekine misiju usred leta, i deluje u ofanzivnim i odbrambenim scenarijima. Sistem uključuje nekoliko revolucionarnih mogućnosti - kontrola lansiranja, primopredaju sistema, hvatanje mete i proširen domet - omogućavajući brzo zatvaranje sistema od senzora do strelca i neutralizaciju napada mete sa značajnih dometa.

NMT (NLOS Mission Taskforce), baziran na SPIKE NLOS, je operativno rešenje koje obezbeđuje organsko izviđanje, C2 i mogućnosti napada. Omogućava snagama da budu nezavisne i veoma mobilne sa malim snagama pokrivaju velike teritorije dok lansiraju projektil velike vatrene moći.

Ubistvo šefa političkog biroa Hamasa Ismaila Hanijea u glavnom gradu Teheranu ne predstavlja prvi uspeh za Izrael u prodiranju u iranski bezbednosni sistem, pošto se na iranskoj teritoriji ranije dogodilo 5 atentata na naučnike povezane sa iranskim nuklearni program, a ove operacije su varirale od gađanja eksplozivnim napravama do nesreća.

Tokom proteklih godina, Iran je bio svedok sabotažnih operacija usmerenih na infrastrukturu, uključujući gasovode, elektrane, vojne i industrijske lokacije i objekte, pored objekata u vezi sa iranskim nuklearnim programom, uključujući gađanje vojnog objekta Parčin u kojem Iran razvija rakete, bespilotne letelice i nuklearnu tehnologiju, kao i gađanje baze Kermanšaham i rad nuklearne elektrane. nuklearna elektrana Natanz 2020. godine;

To je rezultiralo velikim oštećenjem postrojenja za montažu centrifuge koja se koristi za obogaćivanje uranijuma, što je praćeno satelitskim snimcima, a 2021. godine izvršena je diverzantska operacija na samom nuklearnom objektu i dovela do oštećenja centrifuga. Većina pomenutih sabotažnih operacija je, pored sajber napada, bila svedočanstvo upotrebe malih dronova (kvadkoptera) ili eksplozivnih naprava i eksploziva.