Ni Evropa, ni Bliski istok - ovaj region je novi rasadnik terorizma! Buknulo je, služe se posebnom metodom

Mladić je 17. maja oko 2.30 časova pokušao da uđe u policijsku stanicu mašući mačetom. Napao je policajca na ulazu i ukrao mu pištolj. Nakon što ga je ubio, došlo je do vatrenog obračuna na parkingu. U pucnjavi je ubijen još jedan policajac, dok je pokušavao da puca na 21-godišnjeg napadača. Pet članova porodice mladića je kasnije uhapšeno i optuženo za zločine povezane sa terorizmom.

Početkom 21. veka jugoistočna Azija je bila u fokusu delovanja ekstremističkih grupa. Zagovornici džihadizma su bili vešti u eksploataciji teritorijalnih sporova, etničkih sukoba i verskih sukoba koji su postojali u zemljama indo-pacifičkog regiona od dekolonizacije regiona tokom Hladnog rata. Islamistička grupa Džema Islamija delovala je u Singapuru, Maleziji, Kambodži i na Filipinima, preuzimajući odgovornost za većinu napada.

Pripadnici azijske radikalne grupe ubili su 202 osobe u napadu na Baliju 2002. godine, 116 ljudi u napadu trajekta u Manili 2004. godine i osam ljudi u samoubilačkom napadu na luksuzne hotele J.V Marriott i Ritz-Carlton u Džakarti.

Od tada su vlade jugoistočne Azije uložile ozbiljne napore u borbi protiv terorizma. Filipinske oružane snage redovno sprovode racije kako bi razbili bezbedna utočišta islamista, ubili su jednog od vođa militantne grupe Abu Sajaf i izvršili pritisak na mnoge teroriste da se predaju vlastima.

Zahvaljujući međunarodnoj komunikaciji i saradnji, u Maleziji su službe bezbednosti eliminisale pojedince koji su pokušali da stvore skrovište za pripadnike Abu Sajafa koji su bežali od filipinskih oružanih snaga. Tajland se bori protiv terorizma kombinacijom bezbednosnih mera i prikupljanja obaveštajnih podataka, dok je Singapur usvojio oštar pristup, dajući prioritet strogim zakonima, koji su bili efikasni u odvraćanju velikih napada i održavanju bezbednosti.

U Indoneziji, nacionalni tim za borbu protiv terorizma aktivno razbija lokalne terorističke ćelije i uhapsio je skoro 150 ljudi u antiterorističkim operacijama prošle godine. Indonezija se takođe fokusirala na programe deradikalizacije i angažovanje zajednice u borbi protiv islamskog fundamentalizma. Nakon godina lova na teroriste i brojnih hapšenja, desetkovana i znatno oslabljena selefijska džihadistička grupa Džema Islamija objavila je 30. juna ove godine da se raspušta. Indonežanske vlasti proglasile su pobedu nad terorizmom.

Međutim, nedavni napadi otkrivaju da se jugoistočna Azija i dalje suočava sa značajnom terorističkom pretnjom. Nedavno objavljen izveštaj Singapurske Obaveštajno-bezbednosne agencije (ISD) o terorizmu ističe da zavere povezane sa Islamskom državom ili inspirisane ISIS-om i dalje predstavljaju značajnu bezbednosnu pretnju za region. Vlasti Singapura posebno upozoravaju na ekstremizam krajnje desnice, koji izaziva sve veću zabrinutost.

ISD objašnjava da pristalice ISIS-a u jugoistočnoj Aziji koriste onlajn platforme za komunikaciju i povezivanje sa istomišljenicima u regionu i podsticanje nasilja. Kao primer navodi džihadističku medijsku organizaciju sa sedištem na Filipinima, Al Fursan Media Foundation, koja je navodno sarađivala sa grupama bliskim ISIS-u sa sedištem u Maleziji.

Usamljeni pojedinci

Njegova veb stranica objavila je infografiku na engleskom sa uputstvima za napade vozilima na ambasade u Maleziji i takođe sugerisala da mudžahedini napadaju "Kineze van Kine" u muslimanskim i zapadnim zemljama, posebno pominjući Maleziju i Singapur. Širenje pro-ISIS propagande posebno je usmereno na "usamljene pojedince", koji su najčešće radikalizovani na internetu ili od strane porodice ili prijatelja.

"Nedavni napad u Maleziji izveden je lako dostupnim oružjem, što ukazuje da napadi usamljenih aktera koji uključuju jednostavna sredstva postaju ozbiljna pretnja", naglašava ISD.

Stručnjaci upozoravaju da će rizik od islamizma u jugoistočnoj Aziji nastaviti da raste sve dok se ne otklone osnovni uzroci ekstremizma. Sajmon Hutagalung, bivši član Indonezijske Nacionalne agencije za borbu protiv terorizma, naglašava koliko se politika fokusira na mere bezbednosti, često ignorišući osnovne društvene, ekonomske i političke faktore koji doprinose radikalizaciji.

"Da bi se rešili osnovni uzroci, potrebno je ulaganje u obrazovanje, smanjenje siromaštva i promociju socijalne pravde kako bi se promovisala inkluzija u društvu, čime bi se smanjila podložnost pojedinaca radikalizaciji. Drugo, jačanje regionalne saradnje između vlada, agencija za sprovođenje zakona i obavještajne službe su od suštinskog značaja za razmenu informacija, izvođenje zajedničkih operacija i izgradnju kapaciteta za borbu protiv transnacionalnih mreža.

"Ovi napori moraju biti dopunjeni snažnim intervencijama koje se suprotstavljaju onlajn narativima koji ciljaju na ranjivu populaciju i širenju terorističke propagande", rekao je Hutagalung za Eurasia Review.

BONUS VIDEO:

 (Jutarnji list/MONDO/J.D.)