Velika kriza u Nemačkoj, gubi sjaj obećane zemlje: Decenijama bila magnet, ljudi sad masovno napuštaju zemlju

Nemačka sve više gubi sjaj obećane zemlje za hrvatske građevinske radnike, tvrde sindikati i poslodavci, zato što su primanja u Hrvatskoj nakon potpisivanja kolektivnog ugovora znatno porasla.

Mladen Zemlić iz Sindikata građevinarstva Hrvatske kaže da sindikati građevinarstva i poslodavci dobro sarađuju, pa je u junu sklopljen novi kolektivni ugovor kojim su dodatno povećane plate građevinskih radnika.

Stalni rast plata u hrvatskom građevinarstvu, koji je podstaknut nedostatkom radne snage, doveo je do toga da se u Hrvatskoj dobro zaradi, pa računica govori našim građevinarima da je sve isplativije raditi. u svojoj domovini.

Jer, kako kaže sagovornik, nemaju troškove stanovanja koji su u Nemačkoj "leteli u nebo”, a sa druge strane, život sa porodicom je jaka kočnica kada se razmišlja o odlasku na rad u inostranstvo.

Nedostatak majstora potpuno je promenio razmišljanje poslodavaca, koji su shvatili da je bez atraktivnih prihoda nemoguće zadržati radnu snagu. Zemlić u šali kaže da je „danas lakše i jeftinije naći ljubavnika nego dobrog majstora“.

Trenutno je prosečna neto plata u građevinarstvu 1.300 evra bez raznih neoporezivih naknada, a sa dodacima je znatno iznad proseka.

Zemlić dodaje da novi granski kolektivni ugovor daje ovlašćenje sindikatima da kontrolišu da li se poslodavci pridržavaju odredbi ugovora. Ne, dodaje sagovornik, problem više nisu domaće građevinske firme, s druge strane, one rade na velikim infrastrukturnim projektima, ali ne poštuju naše zakone i kolektivne ugovore.

Kao primer navodi stranu kompaniju koja se bavi izgradnjom projekta saobraćajne infrastrukture. Ona svojim radnicima isplaćuje minimalac, a kada su neki od radnika pokušali da se učlane u sindikat, poslodavac ih je odmah poslao kući.

Zemlić ističe da takva praksa nije neprihvatljiva samo za sindikate, već i za hrvatske poslodavce koji to vide kao nelojalnu konkurenciju.

On kaže da su se jednom žalili na to nadležnom ministarstvu, ali im je rečeno da ih ostave na miru jer se radi o firmama koje realizuju projekat od državnog interesa.

Predsednik Upravnog odbora križevačkog Radnika Mirko Habijanec kaže da postoji trend da naši građevinari okreću leđa Nemačkoj. Nekada je odnos plata tamo u odnosu na Hrvatsku bio pet prema jedan, a sada je dva prema jedan. Osim toga, nije samo plata, već i razne neoporezive naknade koje u Nemačkoj ne postoje.

Dovoljno je reći da imamo 15 dodataka na platu koji dostižu 50 odsto osnovne plate“, tvrdi Habijanec.

Zbog takve poslovne politike u građevinarstvu, sve više učenika upisuje srednju građevinsku ili neki od srodnih smerova, što je pre samo nekoliko godina bilo nezamislivo. Porast interesovanja za stručna zanimanja potvrđuje i direktorka Gimnazije „Ivan Seljanec” iz Križevaca Gordana Juran-Ratković, koja kaže da je sve veći upis u stručna zanimanja, posebno u trogodišnjem obrazovanju.

Ranije smo jedva upisivali studente na smerove zidar, stolar, mehaničar u dva roka, a ove godine smo popunili kvote čim je otvoren upis“, rekla je ona.

Direktorka smatra da je interesovanje poraslo jer se đacima po završetku školovanja garantuje posao sa više nego profesionalnim primanjima. Osim toga, poslodavaca ima na pretek, pa ako im se ne sviđa sadašnji posao, mogu brzo da promene poslodavca.

S obzirom na nedostatak radne snage u građevinarstvu, mnogi kvalifikovani radnici smatraju da im je isplativije da otvore sopstveni posao, nego da odu u inostranstvo.

"Hrvatska je postala zemlja sigurnog zaposlenja i pristojne zarade u građevinarstvu, pa ne treba da čudi što današnji školarci radije ostaju kod kuće nego na Zapad“, kaže Juran-Ratković.

(Mondo, I.L.)