Kako izgleda odbrojavanje do napada Irana na Izrael? Svet na pragu totalnog rata

Ne prestaje strah od potencijalnog napada Irana na Izrael koji je, prema najavama obaveštajnih službi i mišljenju stručnjaka, sasvim izvestan, a širenje sukoba na Bliskom istoku imaće uticaj na ceo svet.

U zajedničkom saopštenju objavljenom u ponedeljak, lideri Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Italije izrazili su podršku Izraelu u slučaju agresije Irana na tu zemlju pozvavši Teheran "da odustane od stalnih pretnji vojnim napadom na Izrael". Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi rekao da bi iranski napad "mogao da se dogodi već ove nedelje", ali da je "teško utvrditi" kako bi taj napad mogao izgledati.

Međutim, da se ovde zapravo pitaju "velike sile" mišljenja je profesor i analitičar Dejan Miletić, iz Centra za proučavanje globalizacije, koji je rekao da će oni na neki način odrediti koliki će intenzitet eskalacije biti.

"Iran je jaka zemlja ali nedovoljno da bi sama odlučivala o takvim stvarima. Blisko sarađuje sa Rusijom, koja verujem procenjuje da su izbori u Americi važniji u ovom trenutku. Osveta će biti vrlo vidljiva, siguran sam, ali ne u meri koja bi dodatno doprinela eskalaciji sukoba u ovom trenutku. To, ipak, ne znači da se neće stvoriti dodatni uslovi za nešto tako u budućnosti. Verujem da će, pod pritiskom diplomatije, Iran biti umereniji za sada, dok se "čekaju rezultati izbora u SAD". Izbećiće se izazovi, ali sve je to privremeno u odnosu na izbore. Pred nama je definitivno dugih nekoliko meseci", rekao je Miletić za MONDO.

Uloga SAD zapažena je bila i u aprilu, kada je postojala komunikacija sa Iranom koji je upozorio na raketni i dronovski napad, usled čega je Izrael izbegao žrtve. Iran je tada "pokazao zube" i imao opravdanje za unutrašnju i regionalnu javnost. Međutim, da li ćemo i ovog puta imati sličan scenario, zavisi od mnogo faktora, smatra Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

"Ovoga puta je pitanje da li će takav proces postojati pošto Iran oseća jaču potrebu da uzvrati, a pitanje je i koliko je iranskog gneva usmereno na SAD koje se krive zbog podrške Izraelu", izjavio je on za naš portal.

U slučaju najgoreg scenarija, Evropa bi bila veliki gubitnik zbog efekta na energetsko tržiše, izbegličkih talasa i radikalizacije islamskih zajednica u Evropi. "Gubitnik" bi bile i SAD, jer bi bile uvučene u širi regionalni sukob koji bi je geopolitički paradisalza sva druga pitanja, u jeku izborne trke, objasnio nam je sagovornik.

"Kini i Rusiji je odgovarao sukob u Gazi jer je odvlačio američku pažnju, ali im ne odgovara širi regionalni sukob. Pekingu zbog snabdevanja energentima, a i Pekingu i Moskvi zbog potencijalne radikalizacije i nestabilnosti u njihovoj islamskoj periferiji. Mautiu takvom scenariju, i Moskva i Peking bi našli utehu u tome da je Vašington zaglavljen u haosu Bliskom istoka i u nemogućnosti da se bavi Rusijom u Istočnoj Evropi i Kinom na Pacifiku", obrazložio je Vuksanović.

Izbori u SAD imaju odlučujuću globalnu ulogu

Ranije ovog meseca, Rojters je pisao da Iran šalje naftu sve većem broju novih kupaca, uključujući one sa kojima ranije nije poslovao, poput Omana i Bangladeša. Posledično, sukob na Bliskom Istoku podstakao je rast cena nafte jer se trgovci plaše da bi rat koji se širi mogao uticati na snabdevanje u budućnosti.

Bela kuća se takođe suočila sa pozivima republikanaca i demokrata u Kongresu da pojača sankcije Iranu. Međutim, administracija predsednika Bajdena suočila se sa teškim balansiranjem u održavanju pritiska na Teheran, istovremeno osiguravajući da cene goriva ne skoče uoči predsedičkih izbora u novembru.

Očekivanja da bi Iran mogao pokrenuti novi talas napada na Izrael porasla su nakon što je Ismail Hanije, politički šef palestinske militantne grupe Hamas, poginuo u eksploziji tokom posete Teheranu pre dve nedelje. Iran je optužio Izrael da je organizovao atentat i obećao "oštar i bolan odgovor".