Skandinavci, potomci vikinga, ozbiljno razmišljaju o svom položaju u svetu sredinom 21. veka, piše "Politika". U traganju za odgovorima pojavila se i zanimljiva ideja o stvaranju skandinavske federacije.
Ideju o stvaranju nove federacije na severu Evrope lansirao je poznati švedski istoričar Gunar Veterberg u knjizi "Ujedinjena nordijska federacija" koja je svečano predstavljena 1. novembra prošle godine u Rejkjaviku.
I to kao zvanični dokument Nordijskog saveta, foruma parlamenata i vlada nordijskih zemalja - Danske, Islanda, Norveške, Finske, Švedske i autonomnih regija Grenlanda (Danska), Olandskih ostrva (Finska) i Farskih ostrva (Danska).
Ideja o ujedinjenju potomaka vikinga utemeljena je na političkim i ekonomskim izazovima 21. veka.
U pet nordijskih država (bez ostrva) živi oko 25 miliona ljudi, a njihov godišnji bruto nacionalni proizvod iznosi 1.600 milijardi dolara. To je broj koji može da se meri sa ekonomskim pokazateljima Španije čija je ekonomija peta po snazi u Evropskoj uniji i deveta na svetu.
Neka skandinavska federacija svakako bi imala veliku ekonomsku "težinu" i sigurno bi mogla da igra značajnu ulogu u svetskim ekonomskim organizacijama. Mogla bi, na primer, da sigurno računa na članstvu Grupi 20.
Porast ekonomskog uticaja doneo bi Skandinavcima veći politički značaj. To bi iz temelja promenilo sadašnju sliku o nordijskim državama koje su dosad uglavnom bile na planetarnoj političkoj pozornici poznate kao posrednici.
Postoje tu, naravno, i neki drugi ciljevi. Bivši norveški ministar inostranih poslova i dobra Torvald Stoltenberg je 2009. godine predložio Skandinavcima da formiraju nordijski pakt.
Stoltenbergova ideja našla se u novembru prošle godine na dnevnom redu sastanka šefova diplomatija skandinavske petorke u Rejkjaviku. Nastavak razgovora najavljen je za april 2011. godine kada će ministri inostranih poslova imati sastanak u Helsinkiju.
Stoltenberg je, najkraće rečeno, Skandinavcima predložio da formiraju neku vrsti mini-NATO-a – Švedska i Finska nisu, inače, članice zapadne vojne alijanse – koji bi brinuo o bezbednosti regiona na severu Evrope, ali i imao vojne i civilne snage za misije po svetu.
"Živimo u svetu u kojem više ne važi ranija odrednica da se nešto dešava tamo negde, daleko", kaže Stoltenberg opisujući novu geopolitičku realnost na planeti.
Analitičari su u predlogu norveškog političara "pronašli" dve ključne stvari.
U maju 2009. godine predsednik Dmitrij Medvedev potpisao je dokument o novoj vojnoj strategiji Rusije do 2020. godine. Ovaj dokument izazvao je tada paniku na Zapadu jer je, između ostalog, definisao stav Rusije o mogućim sukobima na njenim granicama zbog prirodnog bogatstva.
Nova ruska strategija, naime, ne isključuje upotrebu sile kako bi ti sukobi bili okončani.
Ovaj deo nove ruske strategije protumačen je u zapadnim prestonicama kao direktna pretnja Moskve svetu da će upotrebiti silu kako bi zaštitila svoje interese na Arktiku i obezbedila pristup tamošnjim ogromnim prirodnim bogatstvima.
A upravo je Arktik deo planete koji se naslanja na Skandinaviju, pa su, samim tim, Skandinavci veoma zainteresovani da sebi osiguraju deo polarnog "kolača".
U knjizi švedskog istoričara detaljno je obrazložen predlog o stvaranju skandinavske federacije koja bi, što je veoma interesantno, zapravo bila monarhija. Gunar Veterberg predlaže da na čelu nordijske federacije bude danska kruna.
Prema informacijama Nordijskog saveta, uskoro će se pojaviti i izdanje knjige švedskog istoričara na engleskom jeziku. Posle toga očekuje se ozbiljna rasprava o dometima i uopšte ostvarivosti ideje o stvaranju nordijske federacije.
Dežurni pesimisti već su rekli svoj sud o sudbini Veterbergove federacije. Oni kažu da je takva ideja u startu osuđena na propast zbog toga što je došla iz - Švedske.
Među Skandinavcima, naime, nikada nisu vladali idilični odnosi, a sa najviše nepoverenja gleda se na ono što dolazi iz Švedske. Ukoliko se takvo raspoloženje preslika na ideju o vikinškoj federaciji, jasno je da će knjigu švedskog istoričara brzo prekriti prašina zaborava, piše "Politika".
(MONDO)
Ideju o stvaranju nove federacije na severu Evrope lansirao je poznati švedski istoričar Gunar Veterberg u knjizi "Ujedinjena nordijska federacija" koja je svečano predstavljena 1. novembra prošle godine u Rejkjaviku.
I to kao zvanični dokument Nordijskog saveta, foruma parlamenata i vlada nordijskih zemalja - Danske, Islanda, Norveške, Finske, Švedske i autonomnih regija Grenlanda (Danska), Olandskih ostrva (Finska) i Farskih ostrva (Danska).
Ideja o ujedinjenju potomaka vikinga utemeljena je na političkim i ekonomskim izazovima 21. veka.
U pet nordijskih država (bez ostrva) živi oko 25 miliona ljudi, a njihov godišnji bruto nacionalni proizvod iznosi 1.600 milijardi dolara. To je broj koji može da se meri sa ekonomskim pokazateljima Španije čija je ekonomija peta po snazi u Evropskoj uniji i deveta na svetu.
Neka skandinavska federacija svakako bi imala veliku ekonomsku "težinu" i sigurno bi mogla da igra značajnu ulogu u svetskim ekonomskim organizacijama. Mogla bi, na primer, da sigurno računa na članstvu Grupi 20.
Porast ekonomskog uticaja doneo bi Skandinavcima veći politički značaj. To bi iz temelja promenilo sadašnju sliku o nordijskim državama koje su dosad uglavnom bile na planetarnoj političkoj pozornici poznate kao posrednici.
Postoje tu, naravno, i neki drugi ciljevi. Bivši norveški ministar inostranih poslova i dobra Torvald Stoltenberg je 2009. godine predložio Skandinavcima da formiraju nordijski pakt.
Stoltenbergova ideja našla se u novembru prošle godine na dnevnom redu sastanka šefova diplomatija skandinavske petorke u Rejkjaviku. Nastavak razgovora najavljen je za april 2011. godine kada će ministri inostranih poslova imati sastanak u Helsinkiju.
Stoltenberg je, najkraće rečeno, Skandinavcima predložio da formiraju neku vrsti mini-NATO-a – Švedska i Finska nisu, inače, članice zapadne vojne alijanse – koji bi brinuo o bezbednosti regiona na severu Evrope, ali i imao vojne i civilne snage za misije po svetu.
"Živimo u svetu u kojem više ne važi ranija odrednica da se nešto dešava tamo negde, daleko", kaže Stoltenberg opisujući novu geopolitičku realnost na planeti.
Analitičari su u predlogu norveškog političara "pronašli" dve ključne stvari.
U maju 2009. godine predsednik Dmitrij Medvedev potpisao je dokument o novoj vojnoj strategiji Rusije do 2020. godine. Ovaj dokument izazvao je tada paniku na Zapadu jer je, između ostalog, definisao stav Rusije o mogućim sukobima na njenim granicama zbog prirodnog bogatstva.
Nova ruska strategija, naime, ne isključuje upotrebu sile kako bi ti sukobi bili okončani.
Ovaj deo nove ruske strategije protumačen je u zapadnim prestonicama kao direktna pretnja Moskve svetu da će upotrebiti silu kako bi zaštitila svoje interese na Arktiku i obezbedila pristup tamošnjim ogromnim prirodnim bogatstvima.
A upravo je Arktik deo planete koji se naslanja na Skandinaviju, pa su, samim tim, Skandinavci veoma zainteresovani da sebi osiguraju deo polarnog "kolača".
U knjizi švedskog istoričara detaljno je obrazložen predlog o stvaranju skandinavske federacije koja bi, što je veoma interesantno, zapravo bila monarhija. Gunar Veterberg predlaže da na čelu nordijske federacije bude danska kruna.
Prema informacijama Nordijskog saveta, uskoro će se pojaviti i izdanje knjige švedskog istoričara na engleskom jeziku. Posle toga očekuje se ozbiljna rasprava o dometima i uopšte ostvarivosti ideje o stvaranju nordijske federacije.
Dežurni pesimisti već su rekli svoj sud o sudbini Veterbergove federacije. Oni kažu da je takva ideja u startu osuđena na propast zbog toga što je došla iz - Švedske.
Među Skandinavcima, naime, nikada nisu vladali idilični odnosi, a sa najviše nepoverenja gleda se na ono što dolazi iz Švedske. Ukoliko se takvo raspoloženje preslika na ideju o vikinškoj federaciji, jasno je da će knjigu švedskog istoričara brzo prekriti prašina zaborava, piše "Politika".
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.