Grčka se suočava sa potrebom da preispita svoj model turizma zbog problema koje klimatske promene sve više stvaraju. Sa svojim tirkiznim vodama i suncem, ova zemlja je dugo bila omiljena destinacija za odmor, privlačeći gotovo 33 miliona posetilaca prošle godine i generišući 28,5 milijardi evra prihoda od turizma.
Ove godine se očekuje da broj posetilaca bude još veći, s obzirom na to da globalni turizam postavlja nove rekorde u odnosu na period pre pandemije. Međutim, nagli porast broja turista može ugroziti ekonomiju u bliskoj budućnosti. Nezadovoljstvo zbog "prekomernog turizma" čak je dovelo do protesta na plažama Kikladskih ostrva.
Ekonomista Dimitris Vajanis iz Londonske škole ekonomije naglašava da se Grci sve više brinu da se Kikladska ostrva brzo menjaju i da će za nekoliko godina ono što ih čini posebnim biti izgubljeno. Grčka nije jedina u ovom problemu. Stanovnici drugih popularnih evropskih destinacija tvrde da turisti štete životnoj sredini i lokalnim ekonomijama, naročito kada kratkoročni najam preko sajtova kao što je Airbnb povećava troškove stanovanja i tera ljude iz njihovih gradova.
Grčka je među evropskim zemljama koje su najteže pogođene globalnim zagrevanjem, sa rastom nivoa mora, ekstremnim talasima vrućine, nepredvidivom kišom i čestim šumskim požarima koji menjaju pejzaž.
Turizam dodatno opterećuje oskudne vodne resurse i ugrožava krhke obalne ekosisteme, što je dovelo do zahteva lokalnih vlasti i zaštitnika građana da se reguliše gradnja, ograniči broj turista i investira u upravljanje vodama i u infrastrukturu.
Vlada mora da pronađe ravnotežu između ublažavanja ovih pretnji i zaštite ključnih prihoda od turizma. Turizam doprinosi između 62,8 milijardi i 75,6 milijardi evra grčkoj ekonomiji, što je otprilike trećina bruto domaćeg proizvoda godišnje, prema podacima Turističke poslovne asocijacije (INSETE). Zakon iz jula ažurirao je regulative za turističke agencije, vodiče i iznajmljivanje koje je ministarka turizma Olga Kefalogianni označila kao deo "kritički važnih" napora da se zaštiti industrija i koristi ekonomiji.
Međutim, klimatske promene postavljaju egzistencijalna pitanja za ovu granu industrije. Dugotrajni talas vrućine u junu, praćen najvrelijim julom na rekordima, naterao je turističke atrakcije da se zatvore i prouzrokovao niz smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom. Šumski požari, koji su intenzivniji i češći zbog toplijeg i sušijeg vremena, takođe prete turističkoj industriji. Ogroman požar ranije ovog meseca bio je veoma blizu glavnom gradu Atini.
Prošle godine, više od 8.000 šumskih požara zahvatilo je zemlju, a hiljade turista morale su biti evakuisane sa ostrva, uključujući Rod.
Megan Epler Vud, direktorka Programa za upravljanje održivim turističkim resursima (STAMP) na Univerzitetu Kornel u SAD-u, ističe da turizam treba da bude održiv ili čak regenerativan. Treba investirati u očuvanje ekosistema i pomoći u upravljanju turistima na terenu.
Zaštitnik građana je u izveštaju iz juna naveo da Grčka treba da smanji gradnju i zaštiti vodne resurse i obalne zone kako bi očuvala zdrav turizam. Upozorava na rastuće ekološke rizike od turizma, posebno dodatne zahteve za vodenim resursima za pijaću vodu, bazene i vodene parkove.
Pilot studija koju su sproveli grčki istraživači i UNESCO pokazuje da manja ostrva u Egejskom moru već trebaju dvostruko više vode nego što mogu prirodno da proizvedu kako bi zadovoljila potražnju turista, koja će se udvostručiti do 2030. godine.
Ove godine uveden je turistički porez, nazvan porez na klimatsku otpornost, koji bi trebao da pomogne u finansiranju oporavka od sve ozbiljnijih šumskih požara i poplava. Ovaj porez za goste u hotelima i kratkoročnim iznajmljivanjima očekuje se da generiše do 300 miliona evra dodatnih prihoda u 2024.
Međutim, Epler Vud napominje da su istorijski porezi na turizam često korišćeni za marketing destinacija, a ne za korist lokalnih zajednica. Nikos Zorzos, gradonačelnik Santorinija, želi da ograniči broj posetilaca dnevno na 8.000 sa trenutno mogućih 17.000.
Uticaj klimatskih promena u Grčkoj nije ograničen samo na rast temperature i druge ekstremne vremenske događaje. Erozija obale i opadanje pašnjaka morskih trava, koje doprinose karakterističnoj tirkiznoj boji Mediteranskog mora, identifikovani su pored poplava, nestašice vode, visokih temperatura i suše kao pretnje turizmu u izveštaju INSETE.
Predstavnik INSETE-a kaže da bi proširenje turističke sezone trebalo da bude prioritet kroz kreiranje visokokvalitetnih ponuda koje privlače posetioce tokom cele godine. Samo tako može se osigurati održiv i konkurentan turizam za Grčku. INSETE takođe preporučuje promovisanje turizma bogatog biodiverzitetom kako bi se generisala sredstva za očuvanje i promovisanje alternativa plažama, kao što su agroturizam, gastroturizam, wellness i avanturistički turizam.
Ben Linman iz Travel Foundation-a, nevladine organizacije koja radi sa vladama, preduzećima i zajednicama na razvoju i upravljanju turizmom, naglašava da se vidi prelaz ka upravljanju turizmom. Investiranje u obnovljive izvore energije ili zaštitu obalnih područja i ranjive infrastrukture takođe bi imalo dugoročne koristi za turističke destinacije.
BONUS VIDEO:
Polarni vrtlog donosi oštru zimu u Srbiju! Hladni talas donosi zahlađenje, evo kada počinje
Ovo je sastav Zvezde za Benfiku: Milojević izabrao tim, napašće Portugalce u Beogradu!
Zašto Bobi igra za "siću" u Fenerbahčeu? Sve otkriveno, jedna klauzula je odgovor na pitanje!
Zvezda zaradila 92 miliona evra: Terzić otkrio kako su stigla pojačanja i kakve su plate na Marakani
Lazar zbog stava o vojnom roku dobija pretnje, okršaj imao i sa čovekom u radnji! "Kazao je da sam izdajnik"