Suđenje koje danas prati čitav svet: Da li će čovek koji najduže čeka smrt biti oslobođen ili obešen?

Ivao Hakamata je čovek koji drži neslavni rekord - zatvorenik je koji najduže na svetu čeka izvršenje smrtne kazne. Ovaj Japanac je 1968. godine osuđen na smrt, a njegov slučaj skrenuo je pažnju sveta na krivični sistem u Japanu, i pokrenuo pozive da se u toj zemlji ukine smrtna kazna.

Nakon višednevnog ispitivanja, Hakamata je priznao krivicu, ali je kasnije promenio iskaz i rekao da su ga primorali batinama i pretnjama da prizna.

Tročlano sudsko veće saslušalo je njegove tvrdnje da su dokazi fabrikovani, i potom ga osudilo na smrtnu kaznu odlukom 2-1. Sudija koji nije glasao da je kriv, pola godine kasnije povukao se iz pravosuđa jer nije mogao da se pomiri sa činjenicom da nije mogao da zaustavi ovu presudu.

Hakamata je duže od pola života čekao da ga obese, pre nego što je pušten na slobodu zbog novih dokaza. DNK materijal pronađen na pantalonama na mestu zločina, nije se poklapao ni sa njegovim, ni sa uzorcima žrtava. Zbog toga je 2014. godine održano novo suđenje, i Hakamata je pušten na slobodu dok čeka presudu. Odluka suda je bila da presudu čeka na slobodi zbog duboke starosti i narušenog mentalnog stanja.

Viši sud u Tokiju najpre je odbio zahtev okružnog suda Šizuoke za novim suđenjem, ali je potom prošle godine Hakamata dobio odluku Vrhovnog suda Japana - ponovo će mu biti suđeno.

Ponovljena suđenja u Japanu su prava retkost, jer se 99% slučajeva završi osuđivanjem okrivljenog, prema sajtu Ministarstva pravde.

Ovaj slučaj pomno prate mediji širom sveta, ali zatvorenik koji drži rekord za najduže čekanje izvršenja smrtne kazne, možda i ne razume šta se dešava. Hakamata je, nakon decenija provedenih u zatvoru, izuzetno narušenog mentalnog stanja i "živi u sopstvenom svetu", rekla je njegova sestra Hideko (91). Retko govori i ne pokazuje nikakvo interesovanje za interakciju sa ljudima.

"Nekad se smeši, ali to je kada je u svom svetu. Nismo ni razgovarali o suđenju, jer on nije sposoban da razume stvarnost", rekla je ona.

Javnost koja osuđuje ovaj slučaj i način na koji je vođen, skreće pažnju na činjenicu da se Japan previše oslanja na priznanja. Mnogi iz tog razloga tvrde da bi smrtna kazna trebalo da bude ukinuta.

Japan je jedina zemlja G7 osim Sjedinjenih Američkih Država, koja i dalje ima smrtnu kaznu. Nijedan osuđenik nije pogubljen u prošloj godini, pokazuju podaci Centra za informacije o smrtnim kaznama.

Bivši tužilac Hiroši Ičikava rekao je za "Si-En-En" da se, kroz istoriju, tužioci u Japanu podstiču da najpre dobiju priznanje, a tek potom traže dokaze. Čak i ako to podrazumeva da se osumnjičenom preti, ili se njime manipuliše da bi priznao.

Hakamata je 46 godina proveo iza rešetaka, nakon što je osuđen na osnovu priznanja i krvi pronađene na pantalonama koje su navodno pripadale ubici, a pronađene su u krugu fabrike. Njegov advokat Hidejo Ogava rekao je da je priznao zločin nakon što je 23 dana proveo vezan, ispitivan po 12 sati dnevno, a sve to bez prisustva pravnog zastupnika.

Osuđenici na smrt u Japanu najčešće su zatvoreni u samicama, sa ograničenim kontaktom sa spoljašnjim svetom. Pogubljenja se sprovode u tajnosti, bez upozorenja ili sa najavom u vrlo kratkom vremenskom roku, a porodice i advokati su obično obavešteni o pogubljenju tek nakon što je izvršeno.

BONUS VIDEO: Anketa o smrtnoj kazni

(MONDO/CNN)