Šta je "plan pobede" koji Zelenski nosi u SAD? Predstaviće ga Trampu i Bajdenu, cilj pritisak na Putina

Predsednik Ukrajine, Vladimir Zelenski, ove nedelje putuje u Sjedinjene Američke Države kako bi svom najbližem savezniku predstavio "plan pobede", u pokušaju da utiče na politiku Bele kuće prema ratu u Ukrajini.

"Plan pobede predviđa brze i konkretne korake naših strateških partnera, od sada pa do kraja decembra", rekao je Zelenski novinarima u petak i dodao je da bi ovaj plan trebalo da posluži kao "most" prema drugom ukrajinskom samitu o miru, koji Kijev planira da održi s namerom da na njega pozove i Rusiju krajem ove godine.

Zelenski je jasno poručio da mir nema alternativu, te da ne dolazi u obzir zamrzavanje rata ili bilo kakve manipulacije koje bi jednostavno odložile rusku agresiju za kasniju fazu. Ipak, dve strane su još daleko jedna od druge. Zelenski želi da Ukrajina postane članica NATO i Evropske unije, te da Rusija bude proterana sa teriturije Ukrajine, iako smatra da se ovaj cilj može postići diplomatskim sredstvima.

Putin, s druge strane, tvrdi da bi mirovni pregovori mogli početi samo ako Kijev odustane od istočnih i južnih delova Ukrajine i svog plana za članstvo u NATO.

Poseta Voldomira Zelenskog dolazi u kritičnom trenutku za Ukrajinu. Eventualna pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima 5. novembra mogla bi dovesti do promene politike Vashingtona prema Ukrajini, koja se uveliko oslanja na američku vojnu i finansijsku podršku. Tokom jedne TV debate, Tramp je izjavio da bi pokušao okončati rat pre nego što preuzme dužnost, ukoliko ako pobijedi. Kamala Haris je tada optužila Trampa da traži brzu i bezuslovnu kapitulaciju Kijeva.

Kako se izbori približavaju, Kijev je pokazao snagu, brzo zauzevši teritoriju u visokorizičnom napadu u ruskoj regiji Kursk 6. avgusta, promovišući nova oružja, uključujući "raketu dron" i balističko oružje, te pokrećući značajne napade dronovima.

Jedan od napada izazvao je ogromnu eksploziju u skladištu municije u ruskoj regiji Tver prošle srede. Rusija je povećala napade dronovima i raketama i naredila povećanje brojčanog stanja svoje vojske, promenila nuklearnu doktrinu i pojačala ofanzivu na istoku.

Džejk Sallivan, američki savetnik za nacionalnu sigurnost, izjavio je da je Bajen spreman na razgovore sa Zelenskim o "sveobuhvatnoj strategiji za uspeh u ovom ratu" protiv Rusije.
Zelenski je rekao da se njegov plan sastoji od nekoliko ključnih tačaka i da "sve ove tačke zavise od Bajdenove, ne od Putinove odluke".

Oleksandr Kovalenko, ukrajinski vojni analitičar, smatra da bi Zelenski mogao tražiti dugoročne garancije pomoći do 2025. godine i tražiti neku vrstu deklaracije o kontinuitetu podrške nakon Bajdena.

"Ovo će biti veoma važan trenutak. Možda će na neki način biti ključni politički i vojno-politički trenutak", rekao je.

Zelenski će gotovo sigurno ponoviti svoj poziv Bajdenu da odobri udare na ciljeve unutar Rusije, potez koji bi, prema Moskvi, učinio NATO članice direktnim učesnicima u ratu i izazvao reakciju.

Ukrajina želi da udari vojne objekte do 300 kilometara unutar Rusije, poput aerodroma na kojima su stacionirani helikopteri i avioni koji ispaljuju navođene bombe. Vašington ne smatra da bi ublažavanje tih ograničenja značajno promenilo situaciju na frontu. Rusija, koja kontroliše 18 posto ukrajinske teritorije, vodi ofanzivu od prošlog oktobra i u avgustu je zabilježila najbrže napredovanje u poslednjim mesecima. Ukrajinski upad u Kursk mogao bi da posluži kao pregovarački adut ili osiguranje protiv bilo kakvog spoljnog pritiska da se rat zamrzne na trenutnim linijama.

U međuvremenu, Rusija napreduje prema transportnom čvorištu Pokrovsk. Njegovo zauzimanje moglo bi izazvati haos u ukrajinskoj logistici i otvoriti nove linije napada. Kovalenko smatra da Rusija verovatno želi da zauzme Pokrovsk do kraja godine, što bi im omogućilo da ojačaju pritisak na informacijskom frontu kako bi podstakli misli o mirovnim pregovorima pod njihovim uslovima.

Ukrajina se nada da će kasnije ove godine unaprediti plan za mir na drugom međunarodnom samitu I poručuje da će, na zahtev drugih učesnika, pozvati i Rusiju.
Prvi samit u Švajcarskoj je namerno izostavio Moskvu u junu, a preskočili su ga Kina i veći deo Globalnog juga. Zelenski tvrdi da je njegova inicijativa za samit jedini održivi format za mir, pa je ovog meseca oštro osudio kinesko-brazilski predlog kao "destruktivan", jer predlaže "deeskalaciju situacije" i nastavak direktnog dijaloga bez zahteva da se Rusija povuče.

Najteža zima od početka rata

Ukrajina se suočava s najtežom zimom u ovom ratu, koji traje već dve i po godine, nakon što su ruski napadi oštetili veliki dio energetskih kapaciteta. Vlada se takođe suočava s rastućim ekonomskim izazovima i planira prva povećanja poreza, u ratnom period, kako bi pokrila manjak od oko 12,2 milijarde dolara za vojsku ove godine.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da jeu maju ove godine, oko 32 posto Ukrajinaca bilo otvoreno za određene teritorijalne ustupke kako bi se okončao rat, u odnosu na 10 posto u maju 2022. godine, rekao je Anton Hrushetski, izvršni direktor kijevske agencije za ispitivanje javnog mnjenja KIIS.

Međutim, većina njih je zamišljala dogovor koji bi samo odgodio oslobađanje teritorija, a ne da ga trajno preda.

Ključni zahtev za bilo koji mirovni sporazum su čvrste sigurnosne garancije, poput članstva u NATO. Uprkos negativnim trendovima, Ukrajinci su i dalje dovoljno optimistični i vjeruju u bolju budućnost i nadaju se da će ta budućnost biti u Evropskoj uniji i uz konačno adekvatne sigurnosne garancije”, dodao je Hrushetski.

(Mondo.rs)