Teroristi često kao samoubice iskorišćavaju psihički ili fizički teško obolele ljude ali ima tu i “uznemirujuće normalnih osoba”, obrazovanih i bogatih, pokazuju ispitivanja stručnjaka.
Posle najnovijeg terorističkog akta u Moskvi, u kom je na aerodromu Domodedovo 24. januara poginulo 36 osoba iz nekoliko zemalja, a ranjeno približno 200, ruska štampa u traženju mogućeg motiva bombaša-samoubice 20-godišnjeg žitelja Ingušetije, piše da je u pitanju „porodični teroristički akt".
Saopšteno je da je ekspertizom DNK iz posmrtnih ostataka na aerodromu potvrđeno da je samoubica bio Magomed Jevlojev iz sela Ali-jurt u Nazranjskoj oblasti te ruske republike.
Zbog saučesništva uhapšeni su i njegov 16-godišnji brat i 22-godišnja sestra, za koju mediji navode da je bila žena jednog od lidera nelegalne oružane formacije Bekhana Bogatirjeva, ubijenog u antiterorističkoj operaciji federalnih snaga bezbednosti 12. avgusta prošle godine.
U nekoliko ranijih terorističkih akata sa mnogobrojnim civilnim žrtvama bile su angažovane i žene-samoubice ili "šahide".
Prema izvorima iz policijsko-pravosudnih organa Ingušetije, ekspertizom DNK iz tela samoubice sa Domodedova pronađene su velike doze psihotropnih supstanci, a predsednik Ingušetije Junus-Bek Jevkurov izjavio je da teroristi često kao samoubice iskorišćavaju ljude teško obolele kako od fizičkih, tako i od duševnih bolesti.
Teroristi, prema njegovim rečima, traže potencijalne samoubice koristeći bezizlazne situacije u kojima se nalaze bolesni, kako bi ih uključili u terorističke aktivnosti, prenela je agencija RIA Novosti.
Jevkurov je rekao da su u najnovijim terorističkim aktima bili upotrebljeni ljudi oboleli od raka, a neki su bili duševno bolesni.
Pored mišljenja da su teroristi pretežno narkomani sa određenim psihičkim poremećajima, postoji i mišljenje da se oni biraju među povodljivim osobama.
Čelnik Državnog naučnog centra socijalne i sudske psihijatrije „Serbski", Zurab Kekelidže, smatra da se teroristi biraju među određenom vrstom ljudi, koji su povodljivi i imaju slab instinkt za samoodržanje.
Posle potpisivanja prvog mirovnog sporazuma Izraelaca i Palestinaca, septembra 1993. godine talas samoubilačkih bombaških napada preplavio je Izrael.
Sve samoubice-bombaši u to vreme bili su muškarci, dok 2001. u samoubilačke misije nisu krenule i žene. Izraelske snage su se najpre usredsredile da spreče takve akcije muškaraca starosti od 18 do 45 godina, ograničavajući im pre svega ulazak u Izrael.
Novinari, psihijatri, psiholozi postavljali su pitanje šta navodi mladog čoveka da se digne u vazduh u autobusu, u kafiću, među masom tinejdžera ispred disko kluba.
Palestinski psihijatar Ijad al-Sarađ, direktor Mentalnog zdravstvenog programa u Gazi, proučavao je palestinske mučenike, kako samoubice-bombaše zovu Palestinci, došavši do zaključka da je većina imala traumatično iskustvo u detinjstvu, da su se osetili bespomoćno kao deca, a posebno je na njih delovalo poniženje kome su izraelski vojnici izlagali njihove očeve.
On smatra da je religija jedan od ključnih faktora za fenomen mučeništva, ali da ima uticaja i žeđ za osvetom zbog života pod okupacijom i sklonost ka boljem životu u raju.
Uoči odlaska, samoubice-bombaše snimaju video kamerom kako držeći oružje izjavljuju kom vojnom krilu pripadaju i poručuju:" Sutra ćemo biti mučenici."
Pre nego što krenu na poslednje putovanje, oblače čistu odeću, mole se bar jednom u džamiji, stavljaju Koran u levi džep, blizu srca i eksploziv oko pojasa ili tašnu u kojoj je bomba.
Ideju da su mučenici jednostavno samoubilački nastrojeni odbacio je izraelski psiholog Ariel Merari s Univerziteta Tel Aviv. Vremenom se ispostavilo da to nisu jednostavno „instrumenti lidera terorista", ni nevine žrtve ispiranja mozga, već da mogu biti uznemirujuće normalni.
Bi-Bi-Si je objavio da se regrutuju u džamijama, školama i religioznim institucijama i uče se da će biti nagrađeni ako se žrtvuju.
Ljudska bomba je jeftina, komentarisali su često poznavaoci prilika. Ispitujući više od 200 nesuđenih samoubica-bombaša Nasra Hasan, koja je 80-ih i 90-ih godina pružala pomoć Palestincima, zaključila je da niko od njih nije bio neobrazovan, očajnički siromašan, depresivan ili jednostran.
Mnogi su bili iz porodica srednje klase i zaposleni, a dvojica su bili sinovi milionera. Svi su izgledali kao sasvim normalni članovi svojih porodica. Svi su imali bradu i bili duboko religiozni.
Što se tiče SAD, u njihovu kolektivnu svest su već urezani napadi od 11. septembra 2001. godine, kada je skoro 3.000 ljudi poginulo u ruševinama kula-bliznakinja Svetskog trgovinskog centra u Njujorku i zgrade Pentagona u Vašingtonu, kao i u putničkim avionima kojima su ti napadi izvedeni.
Od tog datuma, međutim, nije bilo samoubilačkih napada na tlu SAD jer su, kako navode stručnjaci, pojačane mera bezbednosti.
Tu se mogu ubrojiti sastavljanje lista potencijalnih terorista, oštriji kriterijumi kada su u pitanju izdavanje viza i kontrola imigracije, jače praćenje aktivnosti radikalnih grupa i bolje lociranje materijala koji se mogu koristiti za pravljenje eksploziva.
Stručnjaci navode da teroriste pokreću vrlo specifični motivi, ne toliko verski žar, već više gnev zbog konkretne situacije, kao što je na primer prisustvo stranih trupa na tlu zemlje koju smatraju svojom.
Pored toga, podaci pokazuju da, od skoro 3.000 samoubilačkih napada u svetu od 1980. godine, svega oko 250 predstavlja takozvani "transnacionalni" terorizam, što se odnosi na militante koji idu u drugu državu da bi izveli napad, ili napadaju mete u svojoj zemlji kao gest podrške. Čak i od tog broja, najviše takvih napada (oko 200) zabeleženo je u Iraku.
Drugim rečima, SAD jesu meta terorista, ali nisu mesto gde je verovatno da dođe do samoubilačkog bombaškog napada. Tu je 11. septembar krupan izuzetak, ali je njegova posledica da je sada teže tako nešto ponoviti, između ostalog i zbog bolje obaveštenosti stanovništva.
(Tanjug)
Saopšteno je da je ekspertizom DNK iz posmrtnih ostataka na aerodromu potvrđeno da je samoubica bio Magomed Jevlojev iz sela Ali-jurt u Nazranjskoj oblasti te ruske republike.
Zbog saučesništva uhapšeni su i njegov 16-godišnji brat i 22-godišnja sestra, za koju mediji navode da je bila žena jednog od lidera nelegalne oružane formacije Bekhana Bogatirjeva, ubijenog u antiterorističkoj operaciji federalnih snaga bezbednosti 12. avgusta prošle godine.
U nekoliko ranijih terorističkih akata sa mnogobrojnim civilnim žrtvama bile su angažovane i žene-samoubice ili "šahide".
Prema izvorima iz policijsko-pravosudnih organa Ingušetije, ekspertizom DNK iz tela samoubice sa Domodedova pronađene su velike doze psihotropnih supstanci, a predsednik Ingušetije Junus-Bek Jevkurov izjavio je da teroristi često kao samoubice iskorišćavaju ljude teško obolele kako od fizičkih, tako i od duševnih bolesti.
Teroristi, prema njegovim rečima, traže potencijalne samoubice koristeći bezizlazne situacije u kojima se nalaze bolesni, kako bi ih uključili u terorističke aktivnosti, prenela je agencija RIA Novosti.
Jevkurov je rekao da su u najnovijim terorističkim aktima bili upotrebljeni ljudi oboleli od raka, a neki su bili duševno bolesni.
Pored mišljenja da su teroristi pretežno narkomani sa određenim psihičkim poremećajima, postoji i mišljenje da se oni biraju među povodljivim osobama.
Čelnik Državnog naučnog centra socijalne i sudske psihijatrije „Serbski", Zurab Kekelidže, smatra da se teroristi biraju među određenom vrstom ljudi, koji su povodljivi i imaju slab instinkt za samoodržanje.
Posle potpisivanja prvog mirovnog sporazuma Izraelaca i Palestinaca, septembra 1993. godine talas samoubilačkih bombaških napada preplavio je Izrael.
Sve samoubice-bombaši u to vreme bili su muškarci, dok 2001. u samoubilačke misije nisu krenule i žene. Izraelske snage su se najpre usredsredile da spreče takve akcije muškaraca starosti od 18 do 45 godina, ograničavajući im pre svega ulazak u Izrael.
Novinari, psihijatri, psiholozi postavljali su pitanje šta navodi mladog čoveka da se digne u vazduh u autobusu, u kafiću, među masom tinejdžera ispred disko kluba.
Palestinski psihijatar Ijad al-Sarađ, direktor Mentalnog zdravstvenog programa u Gazi, proučavao je palestinske mučenike, kako samoubice-bombaše zovu Palestinci, došavši do zaključka da je većina imala traumatično iskustvo u detinjstvu, da su se osetili bespomoćno kao deca, a posebno je na njih delovalo poniženje kome su izraelski vojnici izlagali njihove očeve.
On smatra da je religija jedan od ključnih faktora za fenomen mučeništva, ali da ima uticaja i žeđ za osvetom zbog života pod okupacijom i sklonost ka boljem životu u raju.
Uoči odlaska, samoubice-bombaše snimaju video kamerom kako držeći oružje izjavljuju kom vojnom krilu pripadaju i poručuju:" Sutra ćemo biti mučenici."
Pre nego što krenu na poslednje putovanje, oblače čistu odeću, mole se bar jednom u džamiji, stavljaju Koran u levi džep, blizu srca i eksploziv oko pojasa ili tašnu u kojoj je bomba.
Ideju da su mučenici jednostavno samoubilački nastrojeni odbacio je izraelski psiholog Ariel Merari s Univerziteta Tel Aviv. Vremenom se ispostavilo da to nisu jednostavno „instrumenti lidera terorista", ni nevine žrtve ispiranja mozga, već da mogu biti uznemirujuće normalni.
Bi-Bi-Si je objavio da se regrutuju u džamijama, školama i religioznim institucijama i uče se da će biti nagrađeni ako se žrtvuju.
Ljudska bomba je jeftina, komentarisali su često poznavaoci prilika. Ispitujući više od 200 nesuđenih samoubica-bombaša Nasra Hasan, koja je 80-ih i 90-ih godina pružala pomoć Palestincima, zaključila je da niko od njih nije bio neobrazovan, očajnički siromašan, depresivan ili jednostran.
Mnogi su bili iz porodica srednje klase i zaposleni, a dvojica su bili sinovi milionera. Svi su izgledali kao sasvim normalni članovi svojih porodica. Svi su imali bradu i bili duboko religiozni.
Što se tiče SAD, u njihovu kolektivnu svest su već urezani napadi od 11. septembra 2001. godine, kada je skoro 3.000 ljudi poginulo u ruševinama kula-bliznakinja Svetskog trgovinskog centra u Njujorku i zgrade Pentagona u Vašingtonu, kao i u putničkim avionima kojima su ti napadi izvedeni.
Od tog datuma, međutim, nije bilo samoubilačkih napada na tlu SAD jer su, kako navode stručnjaci, pojačane mera bezbednosti.
Tu se mogu ubrojiti sastavljanje lista potencijalnih terorista, oštriji kriterijumi kada su u pitanju izdavanje viza i kontrola imigracije, jače praćenje aktivnosti radikalnih grupa i bolje lociranje materijala koji se mogu koristiti za pravljenje eksploziva.
Stručnjaci navode da teroriste pokreću vrlo specifični motivi, ne toliko verski žar, već više gnev zbog konkretne situacije, kao što je na primer prisustvo stranih trupa na tlu zemlje koju smatraju svojom.
Pored toga, podaci pokazuju da, od skoro 3.000 samoubilačkih napada u svetu od 1980. godine, svega oko 250 predstavlja takozvani "transnacionalni" terorizam, što se odnosi na militante koji idu u drugu državu da bi izveli napad, ili napadaju mete u svojoj zemlji kao gest podrške. Čak i od tog broja, najviše takvih napada (oko 200) zabeleženo je u Iraku.
Drugim rečima, SAD jesu meta terorista, ali nisu mesto gde je verovatno da dođe do samoubilačkog bombaškog napada. Tu je 11. septembar krupan izuzetak, ali je njegova posledica da je sada teže tako nešto ponoviti, između ostalog i zbog bolje obaveštenosti stanovništva.
(Tanjug)
