U depeši koju je objavio Vikiliks, a kojoj je navodno izvor srpski diplomata iz Tripolija, detaljno se opisuju loši međusobni odnosi između Saifa al-Islama, Gadafijovog sina koji je najviše istaknut u javnosti i smatra se njegovim naslednikom, s jedne strane i s druge strane sinova Mutasima, Hanibala, Saadija, ćerke Aiše, ali i majke.
U depeši iz marta 2009. se navodi da su saradnici Saifa al-Islama hapšeni i zastrašivani, dok je drugi sin Mutasim pokušavao da zaokruži svoju ulogu u nabavkama vojne opreme što ukazuje na veliku neslogu među Gadafijevom decom.
Rivalstvo među Gadafijevom decom moglo bi igrati veliku, ako ne i presudnu ulogu, u tome da li će porodica moći da zadrži vlast posle odlaska Muamera Gadafija sa političke scene, navodi se u depeši američkog ambasadora u Tripoliju.
U depeši se navodi da brojne glasne o lošem zdravlju Muamera Gadafija podstiču pitanja ko će ga naslediti, posebno pošto Libija nema ustav i time pravni mehanizam koji bi regulisao tu oblast.
Sukob je eskalirao između Saifa al-Islama, za kojeg se smatra da ima najveće šanse da nasledi oca i Mutasima za kojeg se takođe veruje da bi mogao biti naslednik, posebno pošto je imenovan za savetnika za nacionalnu bezbednost.
U opširnoj depeši ambasador SAD je naveo i da mu je srpski ambasador ispričao kako je Mutasim predsedniku komiteta za odbranu predložio više ugovora za nabavku oružja, opreme i obuku, ali da je ovaj to odbio.
Posle je Muamer Gadafi, prema predstavniku Srbije, sazvao posebnu sednicu komiteta za odbranu na kojoj je odlučeno da Mutasim vodi nabavke ne-vojne bezbednosne opreme, dok je odlučeno i da mlađi brat Hamis ima veću ulogu u vojnim nabavkama.
Mutasim, koga je predstavnik Srbije opisao kao "krvavog čoveka" i "ne strašno bistrog", verovao je da je Saif al-Islam stajao iza ovoga u nastojanju da ga potisne iz vojnih nabavki, što je pogoršalo njihove odnose. Bivši srpski ambasador u Egiptu i Libiji Dušan Simeonović negirao je navode "Vikiliksa" da je on izvor informacija koji je Amerikancima pričao o svađama između sinova libijskog vođe Moamera Gadafija.
"Ta vest je apsolutno isfabrikovana. Manipulacija vestima nije karakteristična samo u novinarstvu, već i u diplomaitji", rekao je za RTS Simeonović, koji je marta 2009. godine bio u diplomatskoj misiji u Libiji.
"Takva vest, čak i kada se ima, ona se daje vrlo proverenim partnerima u razgovoru, a pre svega svom ministarstvu", rekao je Simeonović, navodeći da je Kreca vrlo površno poznavao.
Simeonović je naveo da je njegov stav u kontaktima sa kolegama, pogotovo zapadnih zemalja, pa i vjerovatno i sa američkim ambasadorom, bio da "Zapad, zapravo, ne bi trebalo da za buduće nasljeđe podgrijava ambicije svih tih sinova, a ima ih sedam, od kojih su tri u prvom planu".
On je za "Blic" rekao da nije imao nikakve povjerljive razgovore u američkoj ambasadi, niti bilo kakve tajne razgovore sa tadašnjim američkim ambasadorom Džinom Krecom na tu temu. Bivši ambasador ne može da se sjeti da se razgovaralo sa Krecom o antagonizmu između Gadafijevih sinova i bojazni naroda da bi poslije Gadafija moglo da dođe do borbe za vlast između njih.
Sve drugo što navodi "Vikiliks" za Simeonovića je "bajka", a na citate iz dokumenta u kojima Gadafijevog sina kvalifikuje kao "krvoloka" odgovara: "Koješta! Kakvog krvoloka? Niti sam imao podatke niti osnova da ga tako okarakterišem. I čitava ta priča oko saveta /libijskog Saveta z anacionalnu bezbednost/ nema nikave veze sa stvarnošću".
"Srpski ambasador nam je, pozivajući se na razgovore s osobljem Saveta za nacionalnu bezbednost i pripadnike Gadafijevog užeg kruga, nedavno rekao da je Muatasim /jedan od sinova/ izneo nekoliko predloga za sklapanje sporazuma o kupovini oružja, opreme i vojnoj obuci Abu Bakru Junisu, sekretaru Privremenog prelaznog odbrambenog komiteta (ekvivalent ministarstva odbrane), neposredno po povratku iz Moskve", piše u povjerljivim dopisima.
Simeonović je naveo da su postojali objektivni parametri koji su ukazivali na to da je moguća ovakva situacija i bunt, kao što je velika razlika u standardu, neravnomjerna raspođela nacionalnog blaga, nezaposlenost od 40 odsto, dok trećina stanovištva živi ispod linije siromaštva.
(agencije/MONDO)
U depeši iz marta 2009. se navodi da su saradnici Saifa al-Islama hapšeni i zastrašivani, dok je drugi sin Mutasim pokušavao da zaokruži svoju ulogu u nabavkama vojne opreme što ukazuje na veliku neslogu među Gadafijevom decom.
Rivalstvo među Gadafijevom decom moglo bi igrati veliku, ako ne i presudnu ulogu, u tome da li će porodica moći da zadrži vlast posle odlaska Muamera Gadafija sa političke scene, navodi se u depeši američkog ambasadora u Tripoliju.
U depeši se navodi da brojne glasne o lošem zdravlju Muamera Gadafija podstiču pitanja ko će ga naslediti, posebno pošto Libija nema ustav i time pravni mehanizam koji bi regulisao tu oblast.
Sukob je eskalirao između Saifa al-Islama, za kojeg se smatra da ima najveće šanse da nasledi oca i Mutasima za kojeg se takođe veruje da bi mogao biti naslednik, posebno pošto je imenovan za savetnika za nacionalnu bezbednost.
U opširnoj depeši ambasador SAD je naveo i da mu je srpski ambasador ispričao kako je Mutasim predsedniku komiteta za odbranu predložio više ugovora za nabavku oružja, opreme i obuku, ali da je ovaj to odbio.
Posle je Muamer Gadafi, prema predstavniku Srbije, sazvao posebnu sednicu komiteta za odbranu na kojoj je odlučeno da Mutasim vodi nabavke ne-vojne bezbednosne opreme, dok je odlučeno i da mlađi brat Hamis ima veću ulogu u vojnim nabavkama.
Mutasim, koga je predstavnik Srbije opisao kao "krvavog čoveka" i "ne strašno bistrog", verovao je da je Saif al-Islam stajao iza ovoga u nastojanju da ga potisne iz vojnih nabavki, što je pogoršalo njihove odnose. Bivši srpski ambasador u Egiptu i Libiji Dušan Simeonović negirao je navode "Vikiliksa" da je on izvor informacija koji je Amerikancima pričao o svađama između sinova libijskog vođe Moamera Gadafija.
"Ta vest je apsolutno isfabrikovana. Manipulacija vestima nije karakteristična samo u novinarstvu, već i u diplomaitji", rekao je za RTS Simeonović, koji je marta 2009. godine bio u diplomatskoj misiji u Libiji.
"Takva vest, čak i kada se ima, ona se daje vrlo proverenim partnerima u razgovoru, a pre svega svom ministarstvu", rekao je Simeonović, navodeći da je Kreca vrlo površno poznavao.
Simeonović je naveo da je njegov stav u kontaktima sa kolegama, pogotovo zapadnih zemalja, pa i vjerovatno i sa američkim ambasadorom, bio da "Zapad, zapravo, ne bi trebalo da za buduće nasljeđe podgrijava ambicije svih tih sinova, a ima ih sedam, od kojih su tri u prvom planu".
On je za "Blic" rekao da nije imao nikakve povjerljive razgovore u američkoj ambasadi, niti bilo kakve tajne razgovore sa tadašnjim američkim ambasadorom Džinom Krecom na tu temu. Bivši ambasador ne može da se sjeti da se razgovaralo sa Krecom o antagonizmu između Gadafijevih sinova i bojazni naroda da bi poslije Gadafija moglo da dođe do borbe za vlast između njih.
Sve drugo što navodi "Vikiliks" za Simeonovića je "bajka", a na citate iz dokumenta u kojima Gadafijevog sina kvalifikuje kao "krvoloka" odgovara: "Koješta! Kakvog krvoloka? Niti sam imao podatke niti osnova da ga tako okarakterišem. I čitava ta priča oko saveta /libijskog Saveta z anacionalnu bezbednost/ nema nikave veze sa stvarnošću".
"Srpski ambasador nam je, pozivajući se na razgovore s osobljem Saveta za nacionalnu bezbednost i pripadnike Gadafijevog užeg kruga, nedavno rekao da je Muatasim /jedan od sinova/ izneo nekoliko predloga za sklapanje sporazuma o kupovini oružja, opreme i vojnoj obuci Abu Bakru Junisu, sekretaru Privremenog prelaznog odbrambenog komiteta (ekvivalent ministarstva odbrane), neposredno po povratku iz Moskve", piše u povjerljivim dopisima.
Simeonović je naveo da su postojali objektivni parametri koji su ukazivali na to da je moguća ovakva situacija i bunt, kao što je velika razlika u standardu, neravnomjerna raspođela nacionalnog blaga, nezaposlenost od 40 odsto, dok trećina stanovištva živi ispod linije siromaštva.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.