"Zapad ima težak izbor - ili mir po Putinovim uslovima ili nuklearni rat": Sukob je na opasnoj prekretnici!

Nedavna odluka američkog predsednika Džoa Bajdena da dozvoli Kijevu napade američkim projektilima duboko na rusku teritoriju šokirala je svet. Čini se da se Bajden tu neće zaustaviti - britanski Telegraf saznaje da američki predsednik razmišlja da da saglasnost Ukrajini da napadne Rusiju smrtonosnim britanskim projektilima "Storm Shadow".

Britanija ratobornija od SAD

Britanski i američki zvaničnici odbili su u ponedeljak da komentarišu razgovore o raketama, pozivajući se na rizik da bi Rusija mogla da pomeri svoje resurse van dometa pre nego što oružje bude spremno za upotrebu. Keir Starmer, britanski premijer, rekao je na samitu G20 u Rio de Žaneiru da zapadni saveznici moraju "udvostručiti svoje napore", nakon što je Vladimir Putin poslao severnokorejske trupe u Kursk da pomognu u proterivanju ukrajinskih jedinica koje su upale u taj region.

"Moramo da se postaramo da Ukrajina dobije ono što joj je potrebno, jer ne možemo dozvoliti Putinu da pobedi u ovom ratu", rekao je britanski premijer.

Bajden je do sada odbijao ponovljene zahteve Velike Britanije da dozvoli ukrajinskim snagama da kombinuju "Storm Shadow" sa američkim sistemima podrške. Ako bi moćne britanske rakete bile upotrebljene u Ukrajini bez pomoći američkih sistema, njihova efikasnost bi značajno opala.

Britanski Telegraf je saznao da je Bajden, koji je dugo odbijao da dozvoli Ukrajini da koristi američke projektile, promenio mišljenje prošlog meseca nakon što je video izveštaje obaveštajnih službi da su severnokorejske trupe krenule na prvu liniju fronta. U ponedeljak je Sabrina Sing, portparolka Pentagona, odbacila pretnje Kremlja da će projektili dodati "ulje na vatru", rekavši novinarima: "Ono što doliva ulje na vatru je činjenica da vojnici DNRK sada ulaze u borbu".

Rusi su već povukli svoje avione

Ukrajina je već rasporedila rakete "Storm Shadow" i ATACMS koje su joj donirale Velika Britanija i SAD, ali je ograničena na njihovu upotrebu na sopstvenoj teritoriji. ATACMS je sistem naoružanja sa dometom većim od 300 kilometara koji može da nosi kasetnu bojevu glavu za gađanje ciljeva raspršenih na velikom području.

"Storm Shadow", koji ima domet od oko 250 kilometara, je oružje za "razbijanje bunkera" koje može da probije odbranu različitih ruskih vojnih objekata. Američki obaveštajci sugerišu da su skoro svi ruski vojni avioni pomereni van dometa oba tipa projektila. Međutim, vojni analitičari ističu da bi moćne rakete mogle da se koriste protiv vojnih skladišta, remontnih centara i aerodroma - što će otežati Rusiji snabdevanje trupa u Kursku.

Šta će Tramp uraditi?

Neki politički saveznici budućeg američkog predsednika Donalda Trampa osudili su Bajdenovu odluku da dozvoli upotrebu raketa dugog dometa unutar Rusije. Donald Tramp mlađi je rekao: "Izgleda da vojni industrijski kompleks želi da obezbedi početak Trećeg svetskog rata pre nego što moj otac dobije šansu da stvori mir i spase živote".

Nejasno je da li će Tramp odobriti upotrebu ATACMS i Storm Shadows nakon što preuzme dužnost 20. januara. Tramp je obećao da će organizovati razgovore između Putina i Vladimira Zelenskog pre stupanja na dužnost i da će okončati rat mirovnim pregovorima.

Zanimljivo, Njuzvik je danas objavio analizu čiji zaključak sugeriše da će Bajdenova odluka pomoći Trampu da ispuni to obećanje. Ovo smatra penzionisani američki general Ben Hodžis, koji veruje da će novi predsednik moći da iskoristi Bajdenovu odluku da efikasnije pritisne Putina da pristane na pregovore i kaže da je to pravi poklon za Trampa.

Još nema jasnog strateškog cilja

Hodžis, koji je često pozivao da se Ukrajini dozvoli da koristi oružje dugog dometa, rekao je u ponedeljak da je Bajdenova odluka stigla "kasno, ali nikako prekasno". Penzionisani general je kritikovao preostala ograničenja, dodajući: "Napadi su i dalje ograničeni na oblast Kurska. Zašto?" Hodžis je takođe kritikovao činjenicu da dozvola za napad nije "vezana za jasno definisan strateški cilj".

Iako bi projektili mogli pomoći Ukrajini u operaciji Kursk, američki zvaničnici rekli su za Njujork tajms da je malo verovatno da će suštinski promeniti rat. Hodžis veruje da bi ATACMS mogao da poremeti ruske i severnokorejske napade na ukrajinske položaje u blizini Kurska uništavanjem ruskog štaba, artiljerije i logističkih centara. "Očekujte da ćete videti mnogo udara na severnokorejske trupe, što bi trebalo da pošalje jasnu poruku Pjongjangu", dodao je Hodžis.

Putinov odgovor je nova nuklearna doktrina

Otvoreno je pitanje kako će na Trampovu odluku uticati činjenica da je Putin odobrio ažuriranje ruske nuklearne doktrine. To je važan dokument s popisom situacija u kojima ruski lideri mogu razmatrati odgovor nuklearnim oružjem. U dokumentu se sada navodi da Rusija može razmatrati upotrebu nuklearnog oružja ako je napadne država koja nema nuklearno oružje, ali je podržava zemlja sa nuklearnim oružjem. Prema novoj doktrini, tako nešto bi se smatralo zajedničkim napadom.

Tatjana Stanovaja, vodeća nezavisna ruska politička analitičarka i šef analitičke kompanije R.Politik, prokomentarisala je najnoviji potez ruskog predsednika. Stanovaja je kroz tri tačke ponudila uvid u nove okolnosti velikog geopolitičkog sukoba Zapada i Rusije. Ona je naglasila da je izmena ruske nuklearne doktrine trajala nekoliko meseci, ali je Putin odlučio da ih saopšti neposredno posle Bajdenove odluke.

Stanovaja podseća i da je ovo prvi put da je Kremlj eksplicitno istakao mogućnost nuklearnog udara kao odgovor na raketne napade dugog dometa. "Pojednostavljeno rečeno, Peskov otvoreno priznaje da Kremlj trenutno razmatra mogućnost nuklearnog udara", kaže analitičarka.

Izuzetno opasna raskrsnica

Zaključni deo analize ruske analitičarke izuzetno je zanimljiv jer ona dolazi do sličnog zaključka kao i Ben Hodžis, samo da je u ovom slučaju to poklon Putinu. Stanovaja smatra da novonastala situacija Putinu nudi značajno iskušenje za eskalaciju. "Pošto Tramp još nije na dužnosti, takav potez ne bi ometao nijednu trenutnu mirovnu inicijativu, već bi umesto toga mogao da ojača Trampov argument da je potreban direktan dijalog sa Putinom", navodi analitičarka.

Istovremeno, to bi izložilo Bajdena kritikama da je on katalizator eskalacije, dok bi potencijalno obeshrabrilo Ukrajinu od dalje upotrebe raketa dugog dometa, navodi Stanovaja. Stoga Putin bi mogao da doživi trenutnu situaciju kao važan strateški trenutak i priliku da se Zapad suoči sa dva teška izbora: "Želite li nuklearni rat? Imaćeš ga"; ili "Hajde da završimo ovaj rat pod uslovima Rusije". Tatjana Stanovaja napominje da je ovo izuzetno opasna raskrsnica.

BONUS VIDEO: