Šok ispovest ruskog dezertera: Bio zadužen za nuklearnu bazu, otkrio šta se planiralo od početka rata!

Na dan kada je Rusija pokrenula punu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Anton tvrdi da je baza za nuklearno oružje, u kojoj je služio, stavljena u stanje pune borbene gotovosti.

Novinar BBC-a sreo se sa Antonom na tajnoj lokaciji van Rusije. Radi njegove bezbednosti, BBC nije otkrio gde se nalazi. Takođe, promenjeno mu je ime i njegovo lice nije prikazano.

Anton je bio oficir u strogo čuvanom objektu za nuklearno oružje u Rusiji. Pokazao je dokumenta koja potvrđuju njegov čin, jedinicu i bazu.

BBC nije u mogućnosti da nezavisno potvrdi sve događaje koje je opisao, iako se oni poklapaju s izjavama ruskih vlasti iz tog perioda. Tri dana nakon što su ruske trupe prešle granice Ukrajine, Vladimir Putin je objavio da su ruske snage nuklearnog odvraćanja stavljene u "poseban režim borbene službe".

Anton tvrdi da je borbena gotovost bila na snazi već prvog dana rata i da je njegova jedinica bila "zaključana unutar baze".

"Sve što smo imali bio je ruski državni TV", kaže bivši oficir.

"Nisam zaista razumeo šta sve to znači. Automatski sam izvršavao svoje zadatke. Nismo učestvovali u ratu, samo smo čuvali nuklearno oružje."

Stanje pripravnosti je, dodaje, ukinuto posle dve do tri nedelje.

Antonovo svedočenje pruža uvid u tajne mehanizme rada ruskih nuklearnih snaga. Izuzetno je retko da članovi službe razgovaraju s novinarima.

"Selekcija je tu vrlo stroga. Svi su profesionalni vojnici – nema regruta", objašnjava.

"Stalno nas proveravaju, uključujući i testove na poligrafu. Plata je znatno viša, a vojnici se ne šalju u rat. Oni su tu ili da odbiju, ili da sprovedu nuklearni napad."

Život u bazi bio je strogo kontrolisan.

"Moja odgovornost je bila da osiguram da vojnici pod mojom komandom ne unesu telefone u nuklearnu bazu", priča.

"To je zatvoreno društvo, tamo nema stranaca. Ako želite da vam roditelji dođu u posetu, morate podneti zahtev FSB-u tri meseca unapred."

Anton je bio deo jedinice za obezbeđenje baze - snaga za brzu reakciju koja je čuvala nuklearno oružje.

"Stalno smo imali vežbe. Naše vreme reakcije bilo je dve minute" ,kaže s dozom ponosa.

Prema podacima Federacije američkih naučnika, Rusija ima oko 4.380 operativnih nuklearnih bojevih glava, ali samo 1.700 je "razmešteno" i spremno za upotrebu. Sve članice NATO-a zajedno poseduju sličan broj.

Postoji zabrinutost da bi Putin mogao upotrebiti "nestrategijsko" nuklearno oružje, poznato kao taktičko. To su manji projektili koji obično ne izazivaju široko rasprostranjeno radioaktivno zagađenje.

Njihova upotreba ipak bi dovela do opasne eskalacije rata.

Kremlj čini sve da testira strpljenje Zapada. Prošle nedelje Putin je potpisao izmene nuklearne doktrine – zvaničnih pravila o tome kako i kada Rusija može lansirati nuklearno oružje.

Prema novim pravilima, Rusija može lansirati nuklearno oružje ako bude izložena "masovnom napadu" konvencionalnim raketama od strane nenuklearne države, ali uz "učešće ili podršku nuklearne države". Ruski zvaničnici tvrde da ažurirana doktrina "praktično eliminiše" mogućnost poraza na bojnom polju.

Međutim, da li je ruski nuklearni arsenal u potpunosti funkcionalan?

Neki zapadni stručnjaci sugerišu da oružje uglavnom potiče iz sovjetske ere i možda ne funkcioniše.

Bivši oficir nuklearnih snaga odbacuje takvo mišljenje kao "veoma pojednostavljen pogled takozvanih stručnjaka".

"Možda u nekim oblastima ima starijih vrsta oružja, ali zemlja ima ogroman nuklearni arsenal, ogroman broj bojevih glava, uključujući stalne borbene patrole na kopnu, moru i u vazduhu."

Rusko nuklearno oružje je potpuno operativno i spremno za borbu, tvrdi on.

"Radovi na održavanju nuklearnog oružja se stalno obavljaju, nikada ne prestaju ni na minut."

Nakon početka rata, Anton je dobio, kako kaže, "kriminalno naređenje" - da drži predavanja svojim vojnicima koristeći vrlo specifične smernice.

"Govori se da su ukrajinski civili borci i da ih treba uništiti!", kaže s ogorčenjem.

"To je za mene crvena linija - ratni zločin. Odbio sam da širim tu propagandu."

Zbog toga su ga nadređeni premestili u običnu jurišnu brigadu u drugom delu zemlje, gde mu je rečeno da će biti poslat u rat.

Pre nego što je poslat na prvu liniju, Anton je potpisao izjavu kojom odbija učešće u ratu, zbog čega je protiv njega pokrenut krivični postupak. Pokazao je dokumenta koja potvrđuju njegov transfer u jurišnu brigadu i detalje krivičnog slučaja.

Odlučio je da napusti zemlju uz pomoć volonterske organizacije za dezertere.

"Da sam pobegao iz nuklearne baze, lokalna FSB služba bi odlučno reagovala i verovatno ne bih mogao da napustim zemlju," kaže on.

Ipak, veruje da je sistem vrhunske bezbednosne kontrole zakazao jer je bio premešten u običnu jurišnu brigadu.

Anton želi da svet zna da su mnogi ruski vojnici protiv rata.

Volonterska organizacija "Idite Lesom", koja pomaže dezerterima, kaže da se mesečno za pomoć obrati 350 ljudi.

Rizici za one koji beže takođe rastu. Najmanje jedan dezerter je ubijen nakon što je pobegao u inostranstvo, a zabeleženi su i slučajevi vraćanja muškaraca u Rusiju, gde im se zatim sudi.

Iako je Anton napustio Rusiju, kaže da ga bezbednosne službe i dalje traže: "Preduzimam mere opreza, radim na crno i ne pojavljujem se u zvaničnim sistemima."

Prestao je da komunicira s prijateljima iz nuklearne baze kako ih ne bi doveo u opasnost: "Oni moraju da prolaze poligrafske testove, a svaki kontakt sa mnom mogao bi dovesti do krivičnog slučaja."

Svestan je da rizikuje svoj život pomažući drugim vojnicima da pobegnu.

"Razumem da što više to radim, veća je verovatnoća da će pokušati da me ubiju."

BONUS VIDEO: