Misterija plutajućeg grada na najvećem jezeru na svetu: Sovjeti gradili "naftne stene" zbog kojih sada stižu upozorenja

Kada je reditelj Mark Volfensberger prvi put čuo za Njeft Daslari, činilo mu se kao da je reč o mitu. Ovaj tajanstveni grad, nalik rđavim plutajućim pipcima, prostire se daleko od obala Kaspijskog mora, a retko ko ga je zaista video.

"Bio je to prizor koji nikada ranije nisam video", rekao je za CNN.

Opisan kao "auto-put usred mora", Njeft Daslari, što u prevodu znači "Naftne stene", predstavlja mrežu naftnih izvora i postrojenja povezanih kilometrima mostova, usred Kaspijskog mora - najvećeg jezera na svetu. Nalazi se oko 100 kilometara od Bakua, glavnog grada Azerbejdžana, i nekoliko sati vožnje brodom od obale.

Ovaj grad je najstarija ofšor naftna platforma na svetu, prema Ginisovoj knjizi rekorda, i u jednom trenutku imao je više od 5.000 stanovnika.

Međutim, poslednjih decenija populacija se značajno smanjila, dok su pojedini delovi propali i potonuli u more. Ipak, grad i dalje funkcioniše, kao simbol bogate istorije Azerbejdžana povezane s naftom iz Kaspijskog mora, koje je, paradoksalno, ugroženo klimatskim promenama izazvanim fosilnim gorivima.

Počeci u sovjetskoj eri

Istorija grada seže u sovjetsku eru. Krajem 1940-ih, naftni radnici su sleteli na malo ostrvo, gde su izgradili bušotinu i skromnu kuću. Prva bušotina probijena je 1949. godine, kada je pronađeno "crno zlato". Do 1951. godine, tanker s naftom otplovio je prema obali, a počela je gradnja grada koji je ubrzo postao čudo tehnike.

Grad je polako rastao, poduprt metalnim stubovima zabodenim u morsko dno, dok su se objekti nalazili nekoliko metara iznad nivoa mora. Na kraju, Njeft Daslari je obuhvatao skoro 2.000 bušotina, 320 postrojenja, preko 160 kilometara mostova i 100 kilometara cevovoda.

Simbol sovjetskog napretka

Tokom godina, grad je dobio smeštajne blokove za radnike, pekaru, bioskop za stotine ljudi, prodavnice, medicinske ustanove, fudbalski teren i heliodrom. Čak su posađeni drveće i parkovi na čeličnim konstrukcijama.

Neki ga u Azerbejdžanu nazivaju "osmim svetskim čudom", dok ga drugi zovu "ostrvo sedam brodova", po starim brodovima namerno potopljenim da bi zaštitili grad od talasa.

U svom zenitu, 1967. godine, Njeft Daslari je proizvodio rekordnih 7,6 miliona tona nafte godišnje. Međutim, s vremenom je njegova važnost opala, dok su otvarana veća naftna polja, a cene nafte oscilirale. Danas proizvodi manje od milion tona godišnje, a populacija je spala na oko 2.000 radnika koji rade smene od po 15 dana.

Ekološke brige i budućnost

Njeft Daslari nije imun na surove uslove Kaspijskog mora. Delovi grada su u raspadu, mostovi su urušeni, a ekolozi upozoravaju na zagađenje mora usled curenja nafte i otpadnih voda. Državna naftna kompanija Azerbejdžana (SOCAR) tvrdi da koristi zatvorene sisteme za upravljanje otpadnim vodama i ulaže u zaštitu mora.

Ipak, postavlja se pitanje šta će se dogoditi kada zalihe nafte presuše. Dok jedni predviđaju da će grad postati turistička atrakcija, drugi smatraju da bi mogao biti pretvoren u muzej, kao simbol početaka ofšor eksploatacije nafte.

Za sada, Njeft Daslari ostaje simbol jedne epohe, grad koji polako propada, ali i dalje proizvodi naftu - svedočanstvo industrije u zalasku.

BONUS VIDEO:

(MONDO/CNN)